ZLATNA DEVOJČICA SAŠA ZGONJANIN

Devojčica elastična kao od gume, uporna, disciplinovana, sa nepunih 13 godina osvojila je više zlatnih medalja nego što može da ponese. Od četvrte godine pokazivala je interesovanje za gimnastiku. U početku je to bila sportska gimnastika, ali s obzirom na to da je bila i prilično visoka počinje da trenira ritmičku gimnastiku za koju je imala idealnu visinu. Od svoje sedme godine osvaja sve turnire i ubedljivo pobedjuje na svim takmičenjima u ritmičkoj gimnastici, opštinskim, regionalnim i državnim. Njene nagrade i pehari se ne mogu prebrojati. Veoma je odgovorno dete i u drugim oblastima, u školi ima sve petice, čak je u jednoj vodećoj grupi za matematiku. Predstavljamo vam Sašu Zgonjanin. Zlatnu devojčicu. O Sašinim uspesima i treningu, razgovaramo sa njenom mamom Emilijom Zgonjanin.

Kada ste primetili Sašin talenat i kada je počela da osvaja medalje?

“Uvek je volela da odlazi na vežbanja sa drugom decom. Kada je imala 6 godina upisali smo je u klub u Hajland Parku, gde se radi na veoma profesionalnom nivou, čak i za tako malu decu. Treninzi se sastoje iz različitih dečijih igara, naročito su zavoleli vežbe sa loptom, koje su sastavni deo ritmičke gimnastike. Saša je imala jako dobru predispoziciju zbog njene prirodno velike rastegljivosti i elastičnosti, što joj je u startu dalo olakšavajuću okolnost za dalje treniranje. Na časovima baleta u početku kada deca sede u turski sed svima su nogice pomalo nadignute i sve su kao leptirići, kod nje su odmah bile skroz dole, bez treninga. Na vežbama ritmičke gimnastike treneri su u startu prepoznali njen talenat.

Sa 8 godina, na prvom internacionalnom takmičenju na Bahamima, ona je u svim disciplinama osvojila prvo mesto. Bili smo jako iznenadjeni, jer niko nije očekivao toliki njen uspeh. Ljudi su nam govorili da je ona neverovatan talenat, jer je u grupi njenih vršnjaka koji su došli iz celog sveta, ubedljivo uzela sva prva mesta sa loptom, obručom i na parteru. Tada sam saznala da postoje i privatni časovi koji se uzimaju dodatno, na koja su druga deca išla, a Saša ih je pobedila samo sa redovnim treniranjem. Nakon Bahama usledio je turnir u Orlandu i tada je započeo zlatni period za Sašu, ni na jednom takmičenju ona nije imala konkurenciju. Narednih godina, gde god se pojavila kroz celu Ameriku, ova devojčica je osvajala samo zlato u svim kategorijama. Postala je nacionalni šampion.”

Koliko je ritmička gimnastika popularna u Americi?

“Nažalost ovaj evropski sport se ne promoviše dovoljno u Americi. Veliki broj Amerikanaca i ne zna da je ovo olimpijski sport već 50 godina. Amerikanci guraju sportsku gimnastiku, a ne ritmičku. Tu imaju uspeha otkad su doveli Nadju Komaneči kao trenera i naravno opet su prisvojili evropsku školu. Sada sa porastom populacije Rusa i Ukrajinaca, ovaj sport je počeo da se ovde malo više promoviš e. U oba kluba gde je naša Saša išla, treneri su iz Ukrajine i klubovi su ukrajinski. Američkih trenera nema uopšte, tu i tamo možete da vidite samo ponekog američkog sudiju. Žena sa naših prostora koja je veoma uspešna u ovome, Jadranka Atanasković, glavni je sudija za naš region i ona organizuje takmičenja za gimnastiku, pokušavajući da promoviše ovaj sport.

Dolaskom ukrajinskih devojčica, koje treniraju od svoje druge-treće godine, konkurencija se znatno povećala, ali Saša je i dalje u vrhu. Ponekada ne osvoji prvo mesto, ali onda je tu drugo, a ponekad i treće mesto, ali u našem regionu i dalje je ubedljivo prva. Ubedljivo je prva za Čikago, za Ilinois i za region. Medjutim, imate odredjene škole kao sto su BURLO u Kaliforniji, koja ima, kako oni to zovu “homskuling”, gde su deca u suštini na gimnastici po ceo dan, a da školu obavljaju posle gimnastike od kuće, onlajn. Oni se ne mogu porediti sa ostalim školama i klubovima, jer ta deca treniraju svaki dan po 8 sati i posvećena su samo gimnastici.”

Koliko Saša sada vežba i kakav izgleda jedan njen dan?

“Saša sada trenira svaki dan po tri i po sata posle škole. Vikendom ima trening 4 i po sata zato što se uključila i u grupno treniranje, ali ona ima i dodatne časove baleta po dva sata i još dodatno mentalni trening sa psihologom, koji ih priprema kako da se nose na takmičenjima sa koncetracijom i tremom. Jer kako one rastu tako postaju sve više svesne odgovornosti i stres je sve veći. Ima mnogo devojčica koje su savršene na treninzima, ali kada dodju na takmičenje one ne mogu da pokažu to što znaju jer ih jednostavno stres proguta. Saša sada radi sa obručem, trakom, loptom i čunjevima, svi ti elementi su povezani velikom preciznošću i tu stres mora da bude isključen.

Jer ako ruka zadrhti ili se potez ne odmeri dobro, to može da bude kobno. Zato je neophodno i to mentalno treniranje.“

U kom uzrastu dobijaju uz vežbe i časove baleta, dodatne privatne časove i mentalne pripreme?

“Sve dobijaju odmah, jedino se sa mentalnim treninzima kreće kada imaju oko 10 godina. Jer one najveće rezultate postižu kada su u srednjoj školi, do nekih 18, 19 godina. One su seniori sa 15 godina. Saša će uskoro da napuni 13, ima još malo vremena da se provuče kao junior i onda prelazi u seniore. Loša strana ovog sporta je da one završavaju jako rano.

Na početku imaju tri discipline, jedna je bez rekvizita a dve su sa rekvizitima. I u svakom sledećem nivou se dodaju discipline, da bi na kraju svaka bila sa opremom. Pored težine vežbe, ocenjuje se i umetnički deo, jako je bitna i muzikalnost, to jest moraju da budu besprekorno tačne u taktu u svakom deliću sekunde dok izvode sva bacanja, skokove, hvatanja. Umetnički dojam može da bude jako subjektivan, svaki sudija će joj dati onakvu ocenu kako je on to doživeo. Na nedavnom takmičenju na kome je učestvovalo stotinak najboljih devojčica Saša je bila prva sve do zadnje discipline i u poslednjem momentu je devojka za 0,1 poen bila ispred nje, što je nju ostavilo na drugo mesto.“

Da li je ovo skup sport?

“Veliki je problem što tu nema nikakvih benefita, od škole nema privilegije, niti po školama postoje ove discipline, kao što je slučaj sa nekim drugim sportovima, gde vas čak finansiraju i prime na koledže. U ritmičkoj gimnastici sve finansiraju roditelji. Na mesečnom nivou njeni treninzi prevazilaze $2,000. Njen jedan triko košta 500-600 dolara, a ona mora da ma 4 različita trikoa za 4 različite discipline na jednom takmičenju. A tu dolazi i ostala oprema i sva njena putovanja, kojih stvarno ima puno u toku godine, mesečne članarine, za sva takmičenja mi plaćamo ulaz. Finansijski je zahtevno, ali se u suštini snalazimo, jer smo se posvetili njoj i njenom talentu.“

Da li ste vi otvoreni ukoliko bi se pojavio sponzor za njena takmičenja, s obzirom na to da ovde ima dosta naših uspešnih ljudi?

“Naravno da smo otvoreni, to bi bilo od velike koristi, za sav taj njen dugogodišnji trud i rad, jer ko zna dokle će ona stići iduće godine.”

Koji su vam naredni planovi i očekivanja?

“Idemo za Kanadu sledeće nedelje, To je čuveno PANAM takmičenje koje je na olimpijskom nivou, gde deca mogu da osete kako izgleda olimpijska scena. Nakon toga slede kvalifikaciona takmičenja, najpre u Majamiju, a dve nedelje nakon toga ELIT, veoma teško i zahtevno takmičenje za ulazak na nivo 10 i plasiranje u nacionalni tim, gde se bira samo 12 devojčica iz cele Amerike.

Činjenica da ona ne bi mogla zbog godina u to nacionalno takmičenje ove godine, jer devojčice moraju da imaju najmanje 13 godina, a ona ih puni 18. maja. Ali očekujem da će ući u nivo 10. Ova godina joj je jako dobro krenula. Bili smo u Rimu, Londonu i Dubaiju, na takmičenju koje je za njenu generaciju i što je priprema za kvalifikacije, a zatim sledi čuveni ELIT. U Dubaiju je bila savršena, takmičila se u tri discipline i u sve tri je osvojila zlato. U Rimu je isto tako imala 3 discipline, a osvojila je 2 zlata. Za sada je konstantna u uspesima, uvek u vrhu, a videćemo kako će ići dalje s obzirom na to da sada ulazi u pubertet, i sada se tu i tamo menjaju raspoloženja i reakcije.“

Koliko je sve ovo do sada uticalo na njenu zrelost i odrastanje?

“Ona je izrazito odgovorna i tačna, svuda mora da bude na vreme. Ustaje sama ranije da bi se spremila za školu. Završava sve svoje zadatke na vreme, uveče stiže da nauči lekciju. Mislim da je sve to naučila kroz ovaj sport. Ona je profesionalna od kada je počela, jer je sa 7 godina već imala 4 puta nedeljno treninge. Vremenom su se dodavali treninzi. Nakon svakog pada u životu, naučila je da treba da ustane i da nastavi istom ili još većom snagom. Kada izadje na podijum i doživi peh, u stanju je da to prevazidje za jako kratko vreme i da krene dalje skroz oslobodjena onoga što se desilo pre toga.”

Pored svih ovih obaveza, da li Saša ima neki hobi?

“Da, u poslednje vreme voli kada se osami da crta, da se tako odmara. Kao i sva deca i ona voli da vreme provodi na mobilnom telefonu. Zna ona i igrice, prati šta ostala deca znaju, ali u granicama svojih mogućnosti.“

Da li se spremate za Olimpijadu?

“Sada za Pariz ne, ali ko zna, možda za sledeću. Ona će svakako tehnički biti na nivou kakav je potreban, ali da vidimo koliko će tu biti umešana i politika, jer nažalost kao i svuda toga ima i u sportu, a mi nismo u prilici da doniramo novac nekome da bi ona ušla u odredjene kvalifikacije, kako bi ušla u Nacionalni tim. Ona je i srpski državljanin, tako da imamo još neke ideja, ali sve zavisi od nje, njene velike volje i ljubavi.“

Inače Saša radi sa vrsnim trenerima, koreografom Ukrajinkom Olenom Ditričejko, koja ima reputaciju atletičarke svetskog ranga, a dva puta nedeljno trenira balet kod Aleksandra Kopčinskog, iz škole Boljšog teatara. Mentalne pripreme radi sa psihologom dr Nikolom Milinkovićem, koji radi sa teniserima, a sa Sašom je počeo da radi na raznim tehnikama disanja i samokontrole koja joj je neophodna pred nastup.

Saša je zahvaljujući svojim izvrsnim rezultatima, već dva puta pozvana i boravila u prestižnom U.S. Olimpijskom gimnastič arskom kampu u Lejk Plasidu. Tu je imala čast da radi sa trenerima Nacionalnog tima. Njen klub je takodje organizovao jednomeseč ni boravak u kampu u Minsku gde je trenirala sa njihovim velikim sportistima. Inače, Saša je učenica 7. razreda osnovne škole “Fairview South Elementary School” u Skokiju i ima sve petice, i pored toga što dosta odsustvuje sa časova, odličan je djak i ništa ne zapostavlja zbog svojih aktivnosti u sportu.

Pre samog odlaska u štampu ovog broja, upravo saznajemo da je Saša na kvalifikacijama za ELIT osvojila ponovo sva zlata i jedno srebro i postala Grand šampion za sve uzraste. Redakcija lista Ogledalo Saši Zgonjanin želi još mnogo uspeha, do odlaska na sedeću Olimpijadu.