VIŠE OD MUZIKE – VIŠE OD ŽIVOTA

Darko Lungulov, reditelj filma ”Yu Grupa – trenutak sna”

Poslednjeg dana Festivala biće prikazan i dokumentarni film “Yu Grupa – trenutak sna“, za sve one koji žive rock and roll, i koji su živeli na prostorima bivše Jugoslavije, izgubili zemlju, ali ne i grupu koja ih je spajala. Svojim maestralnim rediteljskim rukopisom, Darko Lungulov je uspeo da uhvati najvažnije zrake svetlosti koji su pratili višedecenijsku karijeru ovog porodičnog benda, i predstavi publici ono što o članovima grupe nisu znali. Rad na filmu uzeo je 7 važnih godina, a reditelj otkriva šta je bilo najteže, a šta najlepše u tom kompleksnom procesu. “Najteže je bilo u porocesu montaže, koji je trajao čak dve i po godine, u kome sam pokušao da nadjem pravi balans izmedju intimnog i velike, epske priče; izmedju porodičnog, izazova Petra Jelića i njegove porodice, trebalo je to umiksati kroz priču o jednoj državi. Ovo je praktično film o tri zajednice – jedna zajednica je porodica, druga je rock bend, a treća je država koja se raspala; te tri priče se prepliću, jedna drugu komentariš u, a tu je i priča Petra Jelića, koja se odigrava dok snimamo ovaj film, njegova borba za zdravlje njegovog deteta, što je bio takodje veliki izazov, i veoma dirljivo. Najlepše u celom procesu je ta porodica Jelić, to su ti ljudi koji su me velikodušno pustili u svoje živote, to je Yu grupa, koja mi je poklonila ogromno poverenje; ni jednog trenutka nisu zahtevali da vide u kom pravcu moj film ide. To je taj dragoceni poklon, ja sam im se približio i malo bolje ih upoznao. Imao sam divne saradnike, Miloš Korać, montažer, pomogao mi je da nadjem put, zato je i dobio nagradu za montažu na Martovskom festivalu, kao i dizajneri zvuka, koji su u ovom filmu napravili malo čudo – to su Miloš Drobnjaković i Milan Uzelac, koji su takodje dobili nagradu za najbolji dizajn zvuka, a na istom festivalu i film je dobio nagradu za najbolji film Festivala.“

Porodica Jelić ima taj neverovatni porodični talenat, ali spada i u složne porodice, na koje bismo se mogli ugledati. Da li imaju neki recept za to?

“Tačno je da su vrlo složni, kompaktni, izuzetni na mnogo načina, podržavaju jedni druge, a ja sam se u to tokom ovih sedam godina uverio i delovalo je lekovito na mene, ali i sve nas koji smo sa njima radili. Naš narod, koji je veoma talentovan i sposoban na mnogim poljima, ima jedan veliki antitalenat – a to je osećaj za slogu, što nas koči i unazadjuje. Mogli bismo se ugledati na Jeliće, ali nisam siguran da je realno da oni imaju recept kako da budemo složni. Sloga proizilazi iz njihovih karaktera, sposobnosti da komuniciraju, da se čuju medjusobno. Nama to kao narodu zaista fali, ne umemo da razgovaramo, zato nema ni sloge. I kada se čujemo, mi se nažalost, ne razumemo.”

Izgubili su državu, ali nisu svoje ime, koje postoji već 53 godine. U čemu je magija njihovog postojanja, koju ste uhvatili ovim filmom?

“Sama činjenica da toliko dugo postoje, da nisu poklekli pod različitim pritiscima, naročito u vreme raspada Jugoslavije, uspeli su da se održe i da se bave muzikom, za koju praktično žive. Oni su prevazišli sve pritiske i svojom moralnom stamenošću i zdravim razumom odlučili da se ne stide ni svog imena, ni svoje muzike. To jeste koren njihove trajnosti, kontinuiteta i kvalitetne muzike koju sviraju. Trenutna politika ih nije zanimala, bili su izvan svega toga, i opstali su zbog toga.”

Šta ste vi, kao umetnik, naučili od njih koji postoje tako dugo?

“Oni su veoma disciplinovani, vredni, izuzetno profesionalni umetnici, koji svakom nastupu pristupaju sa istom ozbiljnošću i kako Dragi voli da kaže – kod njih nikada nema odradjivanja. Oni su prisutni, taj pristup, čvrstina i uvežbanost uvek se oseti, i to je ono što sam od njih naučio. Radna disciplina i profesionalnost, to je ono što svaki umetnik duguje svojoj publici, ali i sebi, i umetnosti i zanatu kojim se bavi.”

Film je dobio mnoge nagrade, kako publika reaguje?

“Publika je veoma emotivna. Dosta je neočekivano da jedan film o rock bendu bude toliko emotivan, naročito zbog te lične priče i borbe sa kojom se Petrova porodica suočava. Emotivna je i priča o jednoj zajednici koja se raspala, i to publika prepoznaje. Ljudi udju u salu očekujući jedan muzički film, ali izadju sa utiscima o dubljem sagledavanju čitave priče, sa emocijama na više nivoa. Na premijeri u Novom Sadu prepuna sala je stojeći aplaudirala i to je bila veoma dirljiva scena. Tako znam da ih je film dodirnuo.”

Trenutno ste zauzeti promocijama u bioskopskoj distribuciji, ali već dve i po godine radite i na pripremama za svoj novi igrani film.

“Vraćam se sada opet igranom filmu. Radi se o poluautobiografskom delu, radi se donekle o mom odrastanju, radni naslov je ‘1970’, to je priča o odrastanju tokom sedamdesetih, u kome se dečak sreće sa svetskom i lokalnom kulturom, i priča o uticaju hipi kulture i kulture jedne socijalistič ke Jugoslavije. To je komedija-drama, i ako sve bude u redu snimanje će početi na leto 2024. godine.”

Ne možete prisustvovati našem jubilarnom Festivalu, ali imate poruku za njegove posetioce.

“Žao mi je što ne mogu biti prisutan u Čikagu, želim da gledaoci uživaju u svim filmovima koji se prikazuju, da vide naše savremeno filmsko stvaralaštvo. Drago mi je da ovaj Festival postoji, ja i dalje živim izmedju Beograda i Njujorka, u kome, nažalost, nema ovakve manifestacije. Čestitam na jubileju i hvala vam što ga organizujete i što će na njemu ove godine biti prikazan i moj film.”

Mila Filipović