SRBIJA SVE VIŠE ODLAZI SA KOSMETA

Ova 2024. godina započela je sa nekoliko odluka koje državu Srbiju sve više udaljavaju od Kosova i Metohije, vlasti u Beogradu se mire sa tim, a Srbima sa Kosmeta svaka takva odluka još više otežava ionako težak položaj. Po odluci Vlade Srbije od 25. decembra prošle godine, od 1. januara je na teritoriji Srbije omogućeno slobodno kretanje vozila sa kosovskim, “RKS“ registarskim oznakama. Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković tvrdi da je Vlada Srbije takvu odluku donela da bi “pomogli Srbima sa Kosova“, i predsednik Srbije Aleksandar Vučić misli da će ta odluka Vlade Srbije doneti korist srpskom narodu i Srbiji u celini. Kosovske vlasti su u krajem januara zatvorile četiri srpske opštine, za koje tvrde da su ilegalno poslovale u okrugu Dragaša, na jugu Kosova, izjavio je ministar unutrašnjih poslova Kosova Dželal Svečlja. “Jedina institucija Srbije u Republici Kosovo biće njena ambasada u Prištini“, rekao je Svečlja. Ova odluka dolazi dan nakon što su kosovske vlasti uklonile bilbord u Zvečanu, sa slikama različitih ličnosti – uključujući predsednike Srbije i Rusije i Novaka Djokovića – uz obrazloženje da neće biti dozvoljeni simboli osoba koje agresivno pristupaju Kosovu.

Centralna banka Kosova je krajem prošle godine donela odluku prema kojoj od 1. februara na Kosovu i Metohiji neće biti moguća upotreba dinara i da je evro jedina valuta koja može da se koristi za gotovinske transakcije i u platnom sistemu. To bi moglo da ima veoma loše posledice ne samo po nastavak dijaloga već, pre svega, po situaciju na terenu i svakodnevni život gradjana zaposlenih na Kosmetu, koji rade u okviru srpskog sistema i primaju platu u dinarima, kao i po mnoge privrednike koji medjusobno trguju dinarima. NLB Komercijalna banka najavila je zatvaranje filijala na Kosovu i Metohiji od 1. februara. To će za posledicu imati prekid isplate plata, penzija, dečjih dodataka i socijalne pomoći za sve Srbe koji novac dobijaju iz budžeta Srbije, ali i za Rome, Gorance, Bošnjake, i penzionere Albance.

Dok Beograd ćuti, ambasadori zemalja Kvinte zatražili su da Kosovo obustavi primenu uredbe Centralne banke Kosova, koja odredjuje da jedina valuta plaćanja na Kosovu bude euro. U zajedničkom saopštenju ambasadori Kvinte su poručili da suspenziju odluke treba doneti kako bi se “omogućio dovoljan period tranzicije i jasna i efikasna javna komunikacija“. “O tom pitanju treba dalje razgovarati u okviru dijaloga koji vodi Evropska unija, navodi se u saopštenju. Ambasadori Kvinte su upozorili da ova odluka stvara zabrinutost zbog uticaja posebno na srpsku zajednicu.

“Zabrinuti smo zbog uticaja uredbe na škole i bolnice posebno, za koje se trenutno ne čini održivim nijedan alternativni proces. Uredba će takodje imati direktan uticaj na svakodnevni život velike većine kosovskih Srba koji primaju isplate/finansijsku pomoć iz Srbije“, navodi se u saopštenju ambasadora Kvinte. Kvinta uključuje SAD, Francusku, Nemačku, Italiju i Britaniju. EU je u medjuvremenu saopštila da je tražila pojašnjenje od Kosova o ovoj odluci. Srpska lista, glavna stranka Srba na Kosovu, koja ima podršku zvaničnog Beograda, istupila je protiv ove odluke CBK-a, koja bi onemogućila korišćenje dinara, jer bi to ugrozilo opstanak Srba na Kosovu. Priština nastavlja da širi uticaj na severu Kosova i Metohije, gde je doskoro Beograd bio dominantan. Najnoviji potez je još jedan u nizu uklanjanja simbola srpske državnosti; sklonjena je srpska zastava, ali i zastava Unmika ispred Opštine Leposavić. Pored toga, na zgradama dva centra za socijalni rad, u Leposaviću i Kosovskoj Mitrovici, koji rade u okviru srpskog sistema, postavljene su table kosovskog ministarstva.

U Zvečanu, uklanjanju bilborda na kojima su počasni gradjani tog mesta, prisustvovali su načelnik kosovske policije i ministar lokalne samouprave. Srba već odavno nema u kosovskoj policiji, carini, pravosudju, lokalnim samoupravama... Od maja prošle godine, na ulicama i putevima na severu Kosova i Metohije prisutni su pripadnici Kfora i specijalne jedinice Kosovske policije koji su zajedno sa gradonačelnicima Albancima ušli u opštinske zgrade u četiri opštine. Gradonačelnici su izabrani na lokalnim izborima, na kojima je izlaznost bila oko 3,5 odsto, jer su ih Srbi bojkotovali. A onda je usledio žestok sukob lokalnog stanovništva sa Kforom, koji je postavio punktove ispred opštinskih zgrada: “Tražimo povlačenje specijalnih jedinica ROSU iz naših opština i tražimo slobodu za naše neosnovano uhapšene gradjane“, rekao je dan posle sukoba Srdjan Milosavljević, bivši predsednik Skupštine opštine Zvečan. Do toga možda ne bi došlo da Srbi na severu Kosova i Metohije nisu napustili sve kosovske institucije početkom novembra 2022. godine i tako sami sebe ostavili bez policajaca, sudija, tužilaca, carinika, gradonačelnika – srpske nacionalnosti, podseća Insajder i dodaje da je nacionalnost zaposlenih u javnoj službi i dalje bitna u posleratnom području, jer odredjuje stepen poverenja prema nekom službeniku. Uz bezrezervnu podršku Beograda, razlozi napuštanja kosovskih institucija bili su odluka Prištine da kažnjava vozače koji nemaju kosovske RKS tablice.

“Kako smo u prethodnom periodu stavili do znanja generalnoj direkciji policije u Prištini, a takodje i svim medjunarodnim činiocima politike i bezbednosti na Kosovu – da mi tu odluku ne možemo da sprovedemo, jer je politička i uperena prevashodno protiv srpske zajednice, kojoj i sami pripadamo i delimo zabrinutost protiv svih jednostranih akcija“, rekao je tada Nenad Djurić, direktor Kosovske policije za rigion Sever. četrnaest meseci kasnije, uz blagoslov Beograda, Srbi na severu koriste kosovske registarske tablice zbog kojih su postavljane barikade, napuštane kosovske institucije, a pojedini Srbi bili hapšeni jer su se, braneći srpske tablice, sukobljavali sa Kforom i Kosovskom policijom. Tablice ne predstavljaju nikakav simbol niti državnosti, niti suvereniteta, kaže sada Petar Petković, direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju.

Da podsetimo, Kosovo 2008. godine proglašava nezavisnost, slede priznanja od strane mnogih država sveta, preko stotinu njih. Ipak, stolicu u UN Kosovo ne može da dobije. Kad se podvuče crta, od početka pregovora do danas Priština je dobila gotovo sve, a Beograd skoro ništa. Tehnički dijalog Beograda i Prištine započet je marta 2011. godine u Briselu. Prvi sporazum dobili smo 2011, u petoj rundi pregovora i to o slobodi kretanja, a koji je podrazumevao prelazak administrativne linije sa ličnom kartom (uz popunjavanje ulazno-izlaznog dokumenata za one sa kosovskim ličnim kartama), prelazak vozila sa tablicama KS, ali bez grba, a postignut je i dogovor o matičnim knjigama. Zatim su 2. septembra potpisani sporazumi o carinskom pečatu Kosova i katastru. Dogovoreno je da će na pečatu biti natpis Carina Kosova, bez Republika. Tako je ukinut trgovinski embargo, pa smo dobili i slobodno kretanje robe. U novembru 2011. su beogradska i prištinska delegacija potpisale sporazum o priznavanju diploma, a u decembru je postignut sporazum u vezi sa integrisanim upravljanjem administativim prelazima. Dva meseca kasnije stigao je i dogovor o regionalnom predstavljanju Kosova, te smo dobili Kosovo sa zvezdicom uz fusnotu “ovaj natpis ne prejudicira status Kosova i u skladu je sa Rezolucijom 1244 i mišljenjem MSP-a o kosovskoj Deklaraciji o nezavisnosti“. Ovaj sporazum omogućio je predstavnicima vlasti u Srbiji da nastupaju na medjunarodnim skupovima, na kojima se pojavljuje i Kosovo. Usledilo je parafiranje Briselskog sporazuma 19. aprila 2013, kojim je dogovoreno formiranje Zajednice srpskih opština (koje nikada nije sprovedeno u delo), integracija policije i pravosudja u kosovski sistem (koje smo kasnije bojkotovali), kao i raspisivanje lokalnih izbora do kraja 2013. na celoj teritoriji Kosova, dakle i na severu Kosova po kosovskim zakonima. Dogovoren je i deo o telekomunikacijama, koji je podrazumevao da Kosovo dobije svoj pozivni broj, a potpisan je i dogovor o energetici. Kad je energetika u pitanju, poslednji sporazum “Mapa puta” usvojen je prošle godine, kojim je Srbija izgubila sve ingerencije, uključujući i trafostanicu Valač, jezero i hidrocentralu Gazivode. Bivši ministar za KiM Goran Bogdanović kaže da to nigde eksplicitno ne piše, ali da se podrazumeva ako pristajete na to da sve ulazi u jedinstveni sistem energetike Kosova.

Evo kako uslovi života utiču na broj Srba na Kometu. Prema popisu stanovništva iz 1939. Srba je na KiM bilo 276.000, a Albanaca 167.000. Dok je Srba već 1946. bilo gotovo duplo manje. Rast i jedne i druge populacije stanovništva beleži se 1961. godine zbog reformi zdravstvenog i socijalnog sistema. Najveći rast broja Albanaca bio je od 1971. i 1981. godine. Pad broja Srba na Kosmetu posebno se primećuje tokom i posle 1999, kao i u periodu jednostranog proglašenja kosovske nezavisnosti.

Poslednji popis stanovništva 2011, pokazao je da je broj Srba 25.500, medjutim popis nije sproveden u četiri opštine na severu, a u otalim opština Srbi u samo delimično učetvovali. Prema poslednjem podataku, po proceni zvaničnog Beograda iz 2017, Srba na KiM nema više od 95.000.

Marjana Maljković