SRBI OSVAJAJU KANADU

Priča iz srpskog rasejanja

Ko god završi studije IT u srpskim zemljama seli se na rad u Torono ili Vankuver. Kanada je privlačna i za naše pilote, inženjere, matematičare i sve druge stručnjake sa profila Nikole Tesle

Srbi su jedna od manjih, ali jedna od najstarijih etničkih komponenti koje sačinjavaju kanadski multietnički mozajik. Kanadu su otkrili još pedesetih godina devetnastog vek - čak i pre nego što su se kanadski Oci konfederacije prvi put sastali 1864. godine u Čarltaunu, Princ Edvard Ostrvu, da započnu pregovore o ujedinjenju britaksih kolinija u jednu državu, koja se danas zove Kanada.

Od tada do danas Kanada se puni srpskim narodom i srpskim stručnjacima ubrzanim tempom. Ko god završi studije IT u srpskim zemljama seli se na rad u Torono ili Vankuver. Kanada je privlačna i za naše pilote, inženjere, matematičare i sve druge stručnjake sa profila Nikole Tesle – rekao mi je dr Radoje Rajko Radojević, nacionalni radnik i pisac iz Toronta.
Radojević piše novu istoriju Srba u Kanadi, jer je kaže, poslednjih godina migracija naših ljudi toliko brojna da nije proebrojana, definisana, niti identifikovana.

Mi smo stari narod Kanade i treba da to pokažemo Kanađanima.
Postoji popularno verovanje da smo se doselili u ovaj kraj Severne Amerike u 15. veku. Naime, neki Srbi iz Dalmacije bili su u sastavu kolumbovih brodskih posada kad je on otkrio Novi Svet 1492, godine ali o tome ne postoje pouzdani pisani podaci. U spisku posade “Cartier-Roberval”- ekspedicije u Kanadi 1542-43, pominje se izvesni Giovanni Malogrudici iz Senja. Problem je što nema razjašnjenja da li je ovaj Malogrudić bio Srbin ili Hrvat, a po prezimenu bi mogao biti ili jedno ili drugo. Ako je bio Srbin, to bi ga učinilo prvim registrovanim Srbinom koji je kročio na tlo Kanade – objašnjava mi Radojević i pokazuje ruopis svoje knjige “Srbi u Kanadi”.

 Kanadski list “Le Courrier du Canada” izvestio je 18. jula 1870. o dolasku barge “Sansego” u luku Kvebeka koji je isplovio iz Marseja i kojim je kapetan bio izvesni Mircovich. I ovde prezime Mirkovićbi moglo biti ili Srbina ili Hrvata. U svakom slučaju, budući da je bio mornar, grad Kvebek je za njega bio samo luka pristajanja bez ikakvih dokaza o njegovoj nameri da se tamo nastani.

I sam moj sagovornik je emigrant, iseljenik i kanadski doseljenik. Rođen je u Jugoslaviji 1945. godine. Završio je osnovnu školu u Crnoj Gori. Emigrirao sa porodicom u Kanadu 1957. Diplomirao je istoriju i englesku literaturu u na Tehnološkom institutu u Detoritu. Magistrirao je na ruskoj istoriji na Univerzitetu Vaterlo. Doktorske studije iz balkanske istorije završio na Londonskom univerzitetu 1974. Predavao je na Institutu za tehnologiju u Detroitu, St. Clair koledžu u Vindzoru i Hamver koledžu u Torontu. Radio od 1977. u vladinim institucijama za zapošljavanje i za imigraciju u Kanadi. Penzionisan je kao menadžer Državne komisije za imigraciju. Bio je aktivista Kongresa srpskog uijedinjenja i predsednik Srpske nacionalne akademije. Živi u Torontu i Aranđečovcu.

U svojim istraživanjima kanadskih Srba otkrio je da je prvi doseljenik 1850. godine boi Špiro Obradović iz Boke Kotorske, koji je došao u Reku Kutenej, u Britanskoj Kolumbiji. Drugi Srbi su se pre 1860. godine doseljavali u Vankuveru je bilo n. A veći srpski talas migracija stigao je krajem 19. veka kada su otkrivena nalazišta zlata u Britanksoj Kolumbiji oko reke Frejzer.

To je dobo kada se zlatna groznica seli iz Kalifornije, gde su polja zlata već bila presušila, na sever. Među privim Srbima, ali i prvim srpskim biznesmenina, su Savo Miletić, poreklom iz Dalmacije, i Ilija Ćelović, rodom iz Boke Kotorske. Oni su i u San Francisku bili razvili poslove trgovinom alkoholnih pića. U Vankuveru su otvorili luksuzno opremljene salune, što im je omogućilo da steknu zavidno bogatstvo – tvrdi dr Radojević.

Prvi Srbin koji se nastanio u Torontu bio je Matija Herceg koji je došao iz Iriga 1903. U znak obeležavanja tog istorijskog datuma, Srbi u Torontu su 2022. sagradili spomenik posvećen svim generacijama Srba koji su sačuvali srpsko nasleđe i tradiciju u Kanadi.

Jedan od prvih Srba koji je posetio Nijagarine Vodopade bio niko drugi do Nikola Tesla. Došao je 19. jula 1896. kako bi pregledao novoizgrađeni projekat, prvu hidroelektranu na naizmeničnu struju. Elektrana je bila njegova zamisao, jer ju je Tesla dizajnirao za kompaniju “Vestinghaus Elektri”. Kanadski Srbi su 2006. podigli Tesli  spomenik u Viktoria parku pored vodopada.  Već 1898. kanadski grad Hamilton je imao Teslinu električnu energiju, pa od 2016. godine jedna ulica sa izlazom na autoput ka Nijagari ponese ime Nikole Tesle.
Prema zapisima Bože Markovića ukupan broj Srba u Kanadi pred izbijanje Prvog srpskog rata bio je negde oko 2.000. U gradu Toronto, kao najvećoj srpskoj naseobini živelo je nekih 200 Srba. Kada je počeo Veliki rat naši ljudi su se dobrovoljno prijavili u kanadsku vojsku i pridružili Srpskoj vojsci na Solunskom frontu.

Dana 22. avgusta 1914. godine, kanadski parlament je doneo Zakon o ratnim merama, kojim je sve pojedince rođene u Austrougarskoj označio kao „neprijateljske strance“, čime je suspendovao njihove građanske slobode. To je dovelo do masovnih hapšenja, zatvaranja i interniranja. Srbi koji su rođeni u Habzburškom carstvu, što je bio slučaj većine Srba, našli su se u apsurdnoj situaciji: bili su Srbi i, iako se Srbija borila na strani saveznika, smatrani su „neprijateljskim strancima“ i bili su internirani u nekim od logora za “neprijateljske strance”. Oslobođeni su tek posle intervencije prof. Mihaila Pupina, srpskog počasnog konzula. Kada je Veliki rat završen 1918. veliki broj Srba napustio je Kanadu i vratio se u novoformiranu državu, Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca – opisuje ovu mučnu situaciju dr Rajko Radojević.
Novi talas srpskih useljenika dogodio se između 1924. i 1929, kada su počele da dolaze cele porodice. Tridesetih godina Kominterna šalje dr Mirka Markovića sa zadatkom da se jugoslovenska levica u Kanadi, koja je narasla za vreme Velikeekonomske depresije, razbije po etničkim linijama na Srbe, Hrvate i Slovence. Genocid sproveden od starne Hrvata protiv Srba za vreme Drugog svetstkog rata će prouzrokovati nepremostivi jaz između kanadskih Srba i Hrvata za sva vremena. Tako da su kanadski Srbi rasčistili sa pojmom “jugoslovenstvo” ili “bratstvo i jedinstvo” mnogo pre nego što se to dogodilo u matici.

Posle Drugog svetstkog rata srpsko iseljeništvo u Kanadu će se manifestvovati kroz tri talasa: posleratna politička emigracija, onda ekonomska emigracija tokom 70-ih, i posledlji talas, 90-ih, Srbi prognani sa svojih vekovnih ognjišta tokom ratova vezanih za raspad Jugoslavije, njima se pridružuju i visokoobrazovana tenološka elita iz Srbije, koja nije videla perspektivu za budućnost u matici – tvrdi dr Radoje Rajko Radojević iz Toronta.

Srbi mnogo ulažu u visoko obrazovanje svoje dece. Međutim, taj dragocen intelektualni potencijal nije uvek maksimalno iskorišćen za kolektivnu dobrobit srpske zajednice. Kao prenaglašeni individualisti, oni su neskloni slozi, zajedništvu i kolaborativnom radu pamnogi od njih su uspeli da ostvare izuzetna individualna, lična dostignuća; u prosveti, naučnom istraživanju, IT, medicini, državnom aparatu, bankartstvu, biznisu i mnogim drugim delatnostima.

Mana je da iz tog prenaglašenog individualizma izostaju veća dostignuća koja su mogla da budu ostvarena ujedinjenim i složnim naporima. Kao i u matici tako i u dijaspori, Srbi vekovima vape za slogom i jedinstvom koje im stalno izmiče. Rasparčanini na razne organizacije, oni trenutno rade na četvrtom pokašaju da oforme jednu krovnu organizaciju, kao što su to učinili Grci, Ukrajinci, Poljaci i druge etničke grupe, koja bi artikulisala interese srpske zajednice i branila ih pred kanadskim vlastima – tvrdiu dr Rajko radojević, profesor iz Toronta, koji ekluzivno za naš list otkriva pravu istoriju doseljeavanje i života Srba u Kanadi.

Toj srpskoj disharmoniji su tokom Hladnog rata aktivno doprinela i dva spoljna faktora: tadašnje jugoslovenske vlasti, kao i zapadne obaveštajne službe. Milovan Đilas u svojim memoarima se priseća vremena kada je Aleksandar Ranković držao prediku Slobodanu Penezić Krcunu o neophodnosti razbijanja i uništavanja „neprijateljske emigracije“:

Ako se udruže - rekao je Leka - niko od nas neće imati miran san.

Zato su komunisti svoje „krtice“ podmetali u emigrantske organizacije da prate i po mogućnosti utiču na njihovu aktivnost. Montirali su „spavače“, koji bi se po potrebi aktivirali i sproveli neki zadatak u delo. Zapadne obaveštajne službe su se takođe infiltrirale u rukovodstvo srpskih organizacija kako bi ih „usmerile“ ka ostvarenju svojih ciljeva i zadataka.

- Zapadni lideri su bili veoma zabrinuti da bi posle razlaza između Tita i Staljina 1948. godine, kada su zapadne sile nameravale da iskoriste jugoslovenske komuniste kao „trojanskog konja“ u sovjetskoj konstelaciji, da bi srpski emigranti mogli da poremete njihove planove nekim njihovim nepredviđenim ispadom – kaže Radojević.

I objašnjava da je zbog svega toga nesloga bila i ostala srpska rak rana, kako u Kanadi, tako u ćitavoj srpskoj emigraciji. Srbi se samo u trenutku katastrofe slože i ujedine. Tako je bilo i 1999. za vreme NATO agresije kada su Srbi u Torontu svakog dana od 24. marta do 10. juna demonstrirali protiv kanadske vlade koja je aktivno učestvovala u agresiji. Srbi iz Otave su i tužili kanadsku vladu zbog agresije ali tužba nije prošla.

Kao u matici tako i u dijaspori Srpska pravoslavna crkva je bila i ostala jedini i pravi stožar jedinstva i sabornosti srpskoj naroda u Kanadi. Iako je Crkva pretrpela tridesetogodišnji raskol, nekoliko afera i pokušaja umanjenja njenog ugleda, ostala je istrajna u svojoj zaštiti i razvoju srpskog ancionalnog identiteta u rasejanju. Danas SPC u dijaspori ima 27 eparhija sa stotinu hramova i predstavlja najače uporište srpskog narod au tuđini – tvrdi dr Rajko Radojević.

Jedna od najznačajnijih srpskih organizacija u Kanadi svih ovih decenija je Srpska nacionalna akademija u Kanadi. Osnovao je Nikola Pašić, unuk našeg slavnog državnika, sa još nekoliko saradnika 1981, godine kao kulturno-prosvetni centar Srba na sverenoameričkom kontinentu. Registrovana kod kanadskih vlasti kao nepolitička, neprofitabilna, humanitarna, kulturna i prosvetna organizacija, SNA već četiri decenije uspeva da prevaziđe srpske podele i neslogu.

Mnogo je učinila na očuvanju srpskog etnokulturnog identiteta, da afirmiše srpsku zajednicu unutar šireg kanadskog društva ali i da doprinese izgradnji mostova između matice i kanadske dijaspore. Uživa odličnu saradnju sa SANU, Maticom srpskom, Maticom iseljenika i Kulturno-prosvetnom zajednicom Srbije. Ugostla je čitavu plejadu srpske intelektualne elite: akademike, profesore univerziteta, književnike, pesnike, likovne umetnike, istaknute dramske i filmske poslenike iz matice. Predsednik Vučić je 2019. odlikovao Sretenjskim ordenom SNA predsednika g. Žarka Brestovca, a 2021. povodom 40-godišnjice SNA postojanja, dodelio joj Zlatnu medalju – otkriva nam profesor Radojević.

Na moje pitanje kakva je budućnost Srba u Kanadi, profesor Rajko radojević izjavljuje da je to teško reći, jer se Srbi još nalaze pod uticajem pandemijske bolseti i postpandemijskog oporavka, koji u Kanadi teče sporo.

Tri godine smo proveli u izolaciji, lišeni slobode i ograničeni na kućni pritvor. Tada smo bili lišeni mogućnosti da slavimo slave, Božić, Vaskrs jer nam je okupljanje bilo zabranjeno. To je uništavalo srpske tradicionalne vrednosti. Ništa više nije kao što je bilo, niti će biti. A sada politički lideri rade uporno na „velikom resetovanju“ koje preti da promeni kanadsku stvarnost do neprepoznatljivosti. Na Svetskom ekonomskom forumu 2021. Karl Švab je pohvali kanadskog premijera DŽastina Trudoa kao najperspektivnijeg budućeg lidera novog svetskog poretka, što je ovaj svim srcem prihvatio. On sad od Kanade pokušava da stvori avangardni globalistički eksperiment – kaže Radojević.

Upozorava da se u Kanadi javno razmišlja o egalitarističkom obrascu koji treba da zameni privatnu svojinu sa društvenom, državnom svojinom. U tu svrhu razmišlja se o zameni čvrste valute digitalnom valutom koja će biti pod totalnom kontrolom države. Navodno zbog “kulturološke osetljivosti”, kanadske vlasti već dve godine sklanjaju ili uništavaju istorijske spomenike – uništavaju svoja istorijska obeležja – uništavaju svoju kulturu.

Ove godine obeležavanje Dana Kanade, dana kanadske državnosti neće se proslaviti na tradicionalni način uz patriotske govore, parade i sa vatrometom, navodno zbog finansijskih ograničenja, žalbe na buku, zagađivanje i poremećaj životne sredine, pandemije KOVID-19, kao i zabrinutost da se ne uvrede neke političke i etničke manjine. Ali ono što je još više zastrašujuće je kakav će biti ishod konfrontacije između globalista i suverenista koji se već sad nazire. Kada se neko nađe u vrtlogu kataklizmičke promene, kao ove kroz koju prolazimo u ovom trenutku, teško je čoveku da prepozna orijentire i merila, odrednice za snalaženje i izlazak iz ćorsokaka srpske nacije, koja je zatečena ovakvim promenama uslova život u Kanadi – objašnjava dr Rajko Radojević.

Prema popisu iz 2016. godine u Kanadi živi oko 100.000 Srba. Najviše ih je u Onatariju, Alberti  iBritanskoj Kolumbiji. Najugledniji Srbi poslednjuh decenija u Kanadi su Boro Dragašević, Sofija Škorić, Đprđe Jerić, vladika Georgije, vladika Mitrofan, Boris Spremo, Dragana Varagić Dušan Petričić, Mila Pivnički Malruni, Radomir Baturan, Stana Katić, Danijel Nestor i Milan Borjan.

Srpska zajednica u Kanaden nije imuna na sva ova previranja i turbulencije. Kao što je slučaj opšteg kanadskog drštva, protokoli i mandat pandemije poslednjih 3 godine je iscrpeo njenu energiju i vitalnost i bacio tamni oblaknanjenu budućnost. Ona se danas nalazi na raskrsnici opstanka. NJen vekovni izazov bio je borba za očuvanje njenog etnokulturnog identiteta. Taji zazov i dalje postoji, ali globalistički eksperiment podrivanja suvereniteta i etničkog partikularizma sada taj ideal čini anahronizmom. Internet je, sasvim svojim pratećim platformama i aplikacijama, narušio ličnu privatnost. Efekat veštačke inteligencije se ne da ni zamisliti.

Konačno, mandati pandemije, narušavanje ličnihsloboda, ekonomski pad i galopirajuća inflacija su mnoge primorali na introspekciju, ispitivanje, preispitivanje i samopreispitivanje. Umorni od neizvesne budućnosti, oni počinju da istražuju druge opcije – istakao mi je dr Radojević.

S druge strane, sa na izgled političkom stabilnošću i ekonomskim napretkom koji Srbija doživljava u protekloj deceniji, otadžbina je postala snažan magnet za neke od svojihi seljenika. I to toliko da neki od Srba povlače svoje uloge i vraćaju se u toplinu starog ognjišta. Srbija prvi put u svojoj istoriji doživljava obrnuti trend: useljavanje umesto emigracije.

Nisam mogao da poverujem kada mi je kanadski ambasador u Beogradu rekao 2014. godine da je od 5. oktobra do te godine u Srbiju došlo da radi i živi nekih 10.000 Kanađana srpskog porekla. Taj je broj danas mnogo veći. I to nije samo slučaj sa kanadskim Srbima. To isto čine i Srbi iz Amerike i Srbi iz Australije. Još uvek opčinjeni zapadnom mitologijom, vi ovde u otadžbini to ne primećujete – otkriva nam profesor Radoje Rajko Radojević nove strane srpske istorije u Kanadi.

Piše: Marko Lopušina