POSTIZBORNA KRIZA

U Srbiji su 17. decembra održani vanredni parlamentarni, pokrajinski u Vojvodini, kao i izbori u 65 gradova i opština. Lista SNS na izborima za odbornike Skupštine grada Beograda je osvojila 49 mandata, a lista “Srbija protiv nasilja“ 43, koalicija NADA dobila sedam mandata, “Mi – glas iz naroda“ Branislava Nestorovića šest i lista SPS pet mandata. Prema podacima RIK, na parlamentarnim izborima izborna lista “Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane“ ima 46,64%, sledi “Srbija protiv nasilja“ sa 23,65%, lista “Ivica Dačić – premijer Srbije“ sa 6,57%, “Nada za Srbiju“ sa 5,04% i “Mi – glas iz naroda“ sa 4,7%. Cenzus je prešlo još pet manjinskih lista.

Svakodnevni protesti

Na poziv opozicione koalicije “Srbija protiv nasilja“, od izbora se svakog dana okupljaju hiljade demonstranata, zahtevajući poništavanje izbora. Njima se pridružio i veliki broj studenata podržan mnogim profesorima, nevladine organizacije i inicijativa ProGlas. Predstavnici ProGlasa, koji je potpisalo oko 200.000 akademika, pisaca, profesora univerziteta, glumaca, akvokata i ostalih gradjana, pozvali su sugradjane da im do polovine januara pošalju fotografije i snimke kojima mogu da se dokažu izborne nepravilnosti, kako bi se Ustavnom sudu podneo zahtev za poništavanje rezultata izbora. Opozicija zahteva formiranje nezavisne medjunarodna komisija za utvrdjivanje istine o izborima, a to će tražiti i od domaćih sudova. Zajednički zahtev je poništavanje izbora, i održavanje novih sa proverenim biračkim spiskovima i demokratskim uslovima. Nedelju dana po zatvaranju birališta u Srbiji napetosti oko izbora dosegli su vrhunac, uz miris dimnih bombi i suzavca, a pokušaj grupe huligana da udju u Skupštinu grada završio se izlaskom policije na ulice i hapšenjem 38 ljudi. Povredjeno pet policajaca, a tačan broj demonstranta kojima je ukazana lekarska pomoć nije poznat. Nekoliko poslanika štrajkovalo je gladju, a Marinika Tepić, izdržala je čak 13 dana, nakon čega je odvedena na intenzivnu negu. Protesti će biti nastavljeni nakon božićnih praznika.

SNS proglasio pobedu na svim nivoima

Predsednik Aleksandar Vučić kaže da su ovi izbori bili “najčistiji i najpošteniji do sada“. Neće biti nikakvih revolucija i nasilnog preotimanja vlasti, narod je rekao kome daje podršku, izjavio je Vučić, dodajući da će pokušati da nova vlada bude formirana do početkam marta. SNS je odbacio optužbe o prekrajanju izborne volje i neregularnostima na koje su ukazali i domaći i strani posmatrači. RIK je odbacila prigovor opozicione koalicije za poništavanjem izbora. Član komisije Rodoljub Šabić, koji se usprotivio odluci, rekao je da “ovde nema ničeg nejasnog, da se izborni inženjering gledao u direktnom tv programu“. “Postoje dokazi da je na adresama gde živi četvoro ili petoro ljudi bilo prijavljeno po 50 glasača, te da je obaveza gradske komisije da donese odluku o poništenju izbora“, rekao je Šabić.

Čestitke i komentari

Izostanak čestitki lidera zapadnih zemalja SNS i Vučiću nakon izbora je vrlo upečatljiv. A budući da pored gromkog ćutanja stiže samo još otvorena kritika, stiče se utisak da Zapad zapravo kroz “tretman tišinom“ šalje specifičnu poruku Vučiću i njegovom režimu. Sagovornici NIN-a složni su u oceni da Zapad ne može sebi da dozvoli da svojim čestitkama legitimiše proces koji je jasno doveden u pitanje. Pohvale i diplomatske čestitke na izbornoj pobedi vladajuć e stranke upućene predsedniku države (koji se formalno predstavlja samo kao njen član), stigle su mahom od lidera zemalja koje se, u najmanjem, smatraju ograničenim demokratijama. Osim toga, specifičnu težinu ima i to što iz centara moći iz kojih vlast teži da crpi podršku, Rusije i Kine, ovog puta “tapšanje po ramenu“ stiže sa nižeg nivoa nego ranije.

Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimir Bilčik rekao je da izbori u Srbiji još nisu gotovi i da svaka primedba na regularnost izbornog procesa mora da se proveri temeljno. “Neću da ocenjujem izbore, jer nam treba detaljniji izveštaj misije OEBS. Složiću se sa onim što je rekao visoki predstavnik Borelj i drugi, a to je da smo zabrinuti brojem primedbi o različitim vrstama nepravilnosti. To treba ispitati temeljno. Mogu da komentarišem i procenjujem na osnovu onoga što sam čuo, video i posmatrao.

Iako su od 1.220 posmatranih biračkih mesta pozitivno ocenili glasanje na 93%, istakli su i primere ozbiljnih nepravilnosti. OEBS-ova Kancelarija za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) dan posle glasanja saopštila je da su izbore obeležile ozbiljne neregularnosti, zloupotreba javnih sredstava, medijska dominacija predsednika Vučića, negativna kampanja i širenje straha. “Primećeni su kupovina glasova i ubacivanje više listića u glasačku kutiju odjednom. Tajnost glasanja nije u dovoljnoj meri obezbedjena. Primećeni su i česti slučajevi grupnog glasanja, nedozvoljeni uticaji na birače, nedozvoljeno praćenje njihove izlaznosti, fotografisanje glasačkih listića...“, piše u izveštaju.

Posmatrači su saopštili da su izbori bili tehnički dobro organizovani, ali imali su više zamerki na predizborni period i sam dan glasanja. “Odlučujuće uključivanje predsednika je dominiralo izbornim procesom, a upotreba njegovog imena na jednoj od lista zajedno sa pristrasnošću medija doprinela je nejednakim uslovima“, rekao je Rejnhold Lopatka, koordinator posmatrač ke misije.

Na osnovu do sada prikupljenih činjenica i sprovedenih analiza, Posmatračka misija CRTA iznosi osnovanu sumnju da je na izborima došlo do organizovanih migracija birača u obimu koji je presudno uticao na ishod veoma tesnih izbora za Skupštinu Beograda. U Beograd su dovodjeni ljudi iz drugih delova Srbije i inostranstva, pre svega Republike Srpske, da bi glasali na izborima u prestonici, kaže CRTA.

Nejednak pristup medijima i pojavljivanje javnih funkcionera u kampanji neki su od problema predizbornog perioda, upozorava CeSID. “Dominantnu ulogu u kampanji je imao predsednik Vučić, koji nije bio kandidat na izborima, i što je po propisima moguće, ali je uticalo na favorizovanje jednog izbornog učesnika“, naveo je CeSID. Oni dodaju: “Od teških nepravilnosti posebno treba izdvojiti indicije o pritiscima na birače ispred biračkih mesta, ubacivanje glasačkih listića, napade na posmatrače, glasanje na izborima iako nisu bili upisani u pojedine izvode iz biračkog spiska“. Primećene su i “paralelne evidencije“, česti proceduralni propusti poput izostanka kontrolnih UV lampi, grupno glasanje, kao i ugrožavanje tajnosti glasanja.

REM nije posmatrao one kojima je dao frekvenciju

Regulatorno telo za elektronske medije (REM) objavilo je izveštaj nadzora televizijskih programa tokom predizborne kampanje u Srbiji u kojem se ne spominju televizije Pink, Hepi, Prva i B92 kojima je dodelio nacionalne frekvencije, a koje opozicija i domaće nevladine organizacije optužuju za pristrasnost u korist vladajućih partija. Analizirani su podaci četiri kanala javnog medijskog servisa RTS-a, kao i četiri kablovska kanala N1, Nova S, Al Džazira i K1. Prema analizi REM-a, na RTS tokom predstavljanja izbornih lista, lista “Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane“ imala je najviše 12,04%, ostali znatno manje, najmanje “Mi – glas iz naroda“ 1,32%. Pored toga, državni funkcioneri su na RTS 1 imali 12 sati i 6 minuta, od čega je predsednik Vučić imao 5 sati, 53 minuta.

Izgubljena i bitka za tablice

Od 1. januara Vlada Srbije dozvolila je ulazak u Srbiju vozilima sa kosovskim tablicama. Komentari sa Kosova su različiti, od: “Tablice su bile nešto zbog čega je narod pravio barikade, zbog čega mo stradali, to je bila državnost Srbije na ovim prostorima. Ovo sada je poražavajuće“, smatraju Srbi, do Albanaca, koji sa druge strane ocenjuju da ova odluka ima veliku političku težinu, jer ima veze sa prihvatanjem važnog elementa koji simbolizuje državni identitet Kosova.

Spor oko tablica bio je povod da Srbi 31. jula 2022. godine podigli barikade, a u novembru 2022. godine napuste policiju i druge institucije u kojima su bili integrisani. Bilo je i više slučajeva paljenja automobila čiji su vlasnici uzeli RKS tablice. Tada je naš predsednik Vučić govoreći o tablicama bio izričit: “Moj odgovor je nema predaje, ponoviću, nema predaje. Hoćete još jednom? Nema predaje, KM ostaje.“

Opozicija tumači priznavanje kosovkih registarskih tablica kao direktno protivustavno delovanje Vučića. On je potpuno razvlastio Srbiju na teritoriji KiM i sve srpske institucije sa severa predao Prištini. Sigurno je da će pojedini medjunarodni faktori sada imati lakši posao da Vučića nateraju da sprovede sve što im je obećao prihvatanjem Briselskog i Ohridskog sporazuma. Vučić je već pokazao spremnost da trguje svim srpskim nacionalnim interesima samo da bi sačuvao sebe i svoje kriminalno okruženje na vlasti. Njemu ništa nije sveto, ni ljudi, ni rudna bogatstva, ni Kosovo. Sve će da proda samo da ostane na vlasti, optužuje ga srpska opozicija.

Marjana Maljković