OVACIJE ZA MLADOG DENISA MURIĆA 

Ekskluzivno : Intervju sa povodom

Srpska kinematografija postala je bogatija za još jedno ostvarenje na velikom platnu. Reč je i filmu “Sunce mamino” reditelja i scenariste Koste Djordjevića . Premijerno prikazivanje održano je u svečanoj dvorani MTS centra 13. februara u Beogradu, pred brojnim ličnostima iz javnog života, pre svega iz sveta filmske umetnosti. MTS dvorana je bila premala da primi sve goste zainteresovane za ovaj film sa uvek aktuelnom temom – odrastanje mladih u glavnom gradu.

Film “ Sunce mamino” nas vodi kroz životne okolnosti pod kojima odrasta tinejdž er Relja (Pavle Čemerikić) koji vreme provodi po ulicama i krovovima grada, zaljubljen u devojku koja mu ne uzvraća ljubav. On organizuje sahranu svoje bake s namerom da privuče njenu pažnju, ali ljubavni problemi nisu jedini. Suočava se sa mnogim porodičnim nedaćama živeći sa majkom i mladjim bratom, a tu su i drugovi. Glavni glumci ovoga filma su već dobro poznati publici malog i velikog ekrana. Ovu odličnu glumačku ekipu činili su fenomenalna Branka Katić, Pavle Čemerikić (glavni protagonista), Denis Murić (“Ničije dete“, “Zlatno dečko”, “Indigo kristal”), Pavle Mensur (“Grupa“, “Indigo kristal)“, Alisa Radaković i Dubravka Kovjanić. Ekipu su upotpunili i producent Miloš Ivanović i direktor fotografije Bojana Andrić. Na kraju projekcije publici se poklonila gotova cela glumačka i autorska ekipa. Najveće ovacije je bez sumnje dobio glumac Denis Murić.

Ljubitelji i poznavaoci Filmskog festivala srpskog filma u Čikagu imali su prilike tokom nedavno završenih jubilarnog Desetog filmskog festivala da se druže sa Denisom, koji je bio pozvan kao specijalni gost i jedan od glavnih protagonista prikazanog filma “Indigo kristal“ mladog reditelja Luke Mihajlovića.

Zamolili smo najboljeg i trenutno najangažovanijih srpskog glumca Denisa Murića za intervju posle projekcije filma.

Denise, izgled da je teško doći do tebe od svih ovih reflektora i kamera, a i velika grupa mladih stoji i čeka da se slika sa tobom. Devojke su u većini…

“Naviko sam na to. Vi ste došli iz daleka (srdačan osmeh krasi lice ovog momka) i sa vama i želim prvo da razgovaram. Jako sam srećan da ste došli na premijeru. Nadam se da vam se film svideo.”

Deseti tradicionalni festival srpskog filma se nedavno završio. Kakve emocije i uspomene nosiš iz Čikaga?

“Iskreno, bilo je fenomenalno. Prvo bih želeo da se zahvalim gospodji Slavici (Slavica Petrović, direktor i organizator festivala) i svim sponzorima koji su omogućili moj boravak i naravno mnogobrojnoj publici koja je prisustvovala premijeri filma “Indigo kristal”. Taj film je doživeo najviše premijera i drago mi je da je baš on prikazan. Mnogo je naroda bilo na otvaranju festivala i na projekcijama drugih filmova. Sve je bilo odlično i iskreno sam zahvalan što se vodilo računa o svemu. Bio je lep osećaj biti tamo u tom momentu.”

Ovo je bilo tvoje prvo putovanje i gostovanje u Americi, rekli bi “radna poseta“, jer je poznato da ti glumu doživljavaš kao posao. Da li si doživeo neko drugačije iskustvo na sceni u Čikagu na festivalu?

“Pa iskreno, i jesam. Prvenstveno ta brojna naša publika… ipak je to drugi kontinent. Zadivljujuće da neko i tamo prati najnovije projekcije naših filmova, konkretno baš moj rad, i to podržava i pozdravlja. To je bio taj poseban osećaj na vašoj sceni koji sam doživeo.”

Šta bi izdvojio od susreta sa publikom?

“Najlepše od svega je bilo što su mnogi želeli da me zagrle, da se slikaju, da me pitaju kako mi se dopada Čikago, ali ja sam se najviše obradovao mojim prijateljima iz Zvečana i Kosovske Mitrovice i drugima koji su me kasnije vodili da upoznam grad i znamenitosti te metropole. Posebno bih izdvojio i gostoprimstvo i druženje sa kolegom Stefanom Jevtovićam, kao i poznanstvo sa rediteljem Markom Grujićem sa kojim bih voleo da saradjujem. Ostavio je pozitivan profesionalni utisak na mene.”

Imao si priliku da posetiš i New York, da li se tamo nešto zanimljivo dogadjalo?

“Vi ste baš rešili svuda da me pratite (opet smeh). Da imao sam važnu posetu, ali o tome ne bih mogao da vam sad otkrijem, neka nešto ostane i za sledeći put.”

Vratimo se na “Sunce mamino”. Film je snimljen 2021. godine, ali je premijera održana tek tri godine kasnije. Ti si u medjuvremenu mnogo radio i postigao neverovatan uspeh i dobio mnogobrojne nagrade. Da li je ipak nešto ostalo isto?

“Ovo vam je dobro pitanje (opet iskren osmeh). Da isto je ostalo nešto najlepše u ovom poslu koji radim i volim. Druženje i rad sa Pavlom čemerikićem i Pavlom Mensurom. To su talentovani mladi glumci, moje kolege i moji dobri prijatelji sa kojima se družim i glumim mnogo godina. To je najlepši deo ovog posla i nadam da se to neće promeniti. Tu je i podrška mojih roditelja, brata i sestre koji često doputuju iz Kosovske Mitrovice da bi bili uz mene.” Odjednom se oko našeg sagovornika stvorila grupa mladih obožavalaca znatiželjnih da se slikaju i razgovaraju sa svojim idolom Denisom Murićem. Uspeo je da nam se zahvali i pozdravi ponovo sve sponzore i organizatore tradicionalnog Srpskog filmskog festivala Čikago, kao i urednike “Ogledala“ koji već odavno piše o njemu i prati njegove uspehe. Pozdravili smo ovog skromnog, lepo vaspitanog i talentovanog momka čiji sistem vrednosti koji nosi iz porodice i te kako ima značaj u njegovoj uspešnoj karijeri glumca, kao i odnosu i odgovornosti prema sebi i drugim ljudima, radu, disciplini i neospornom talentu. O Denisu Muriću, momku iz Zvečana, koji pomera granice glume će se još mnogo pisti. ”Ogledalo“ će ga i dalje “pratiti“.

Dušica Kosanović