NOVA VLADA SRBIJE

Budući premijer Srbije i predsednik SNS Miloš Vučević predložio je imena novih ministara u Vladi. Kako je objavio, njegov kabinet će činiti 25 ministarstava i pet ministara bez portfelja. Od 31 ministarske funkcije deset će obavljati žene, četiri nestranač ke ličnosti, kao i nekoliko debitanata na ministarskim pozicijama.

Trećina ministara nije bila u sastavu prethodnog kabineta Ane Brnabić, a Vučevićev kabinet imaće i tri mesta više nego dosadašnji. Jedan od povratnika u kabinet se, kao potpredsednik Vlade, vraća bivši šef obaveštajne službe Aleksandar Vulin, koji je od jula 2023. pod sankcijama SAD, pored ostalog, zbog veza sa Rusijom.

Na čelo ministarstva unutrašnjih poslova dolazi dosadašnji šef diplomatije ivica Dačić, dok će ministar odbrane biti Bratislav Gašić, dosadašnji ministar policije. U Vladu, kao ministar spoljnih poslova, ulazi Marko Djurić – doskorašnji ambasador Srbije u SAD i bivši direktor Kancelarije za Kosovo. U Vladu se vraća još jedan zvaničnik sa “crne liste“ SAD zbog veza sa Rusijom – Nenad Popović, kao ministar bez portfelja. Na čelo ministarstva za brigu o porodici dolazi Milica Djurdjević Stamenkovski, predsednica desničarske stranke “Zavetnici“. Ta stranka je do sada nastupala kao opoziciona, ali je posle izbora 17. decembra ušla u saradnju sa Srpskom naprednom strankom, te će kao njihov koalicioni partner nastupiti na predstojećim lokalnim izborima 2. juna.

Novi članovi Vlade su i doskorašnji državni sekretar ministarstva odbrane Nemanja Starović kao ministar rada, visoki funkcioner naprednjaka Darko Glišić kao ministar za javna ulaganja i Dejan Ristić kao ministar informisanja. Ristić je sa liste SNS i direktor je Muzeja žrtava genocida.

Na čelo ministarstva zdravlja vraća se Zlatibor Lončar, koji tu funkciju nije obavljao u prethodnom sazivu, dok Nikola Selaković iz resora rada i zapošljavanja preuzima ministarstvo kulture. Dosadašnji ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu Aleksandar Martinović, preuzima ministarstvo poljoprivrede. Nova ministarka državne uprave i lokalne samouprava je poslanica SNS-a Jelena Žarić Kovačević, dok je Adrijana Mesarović ministarka privrede. Do sada je bila članica gradskog veća Novog Sada.

Siniša Mali ostaje na čelu ministarstva finansija, a svoje resore su zadržali i irena Vujović kao ministarka ekologije i Dubravka Djedović Handanović kao ministarka rudarstva i energetike. Ministarka pravde ostaje Maja Popović, na čelu ministarstva gradjevinarstva i u ovom sazivu Goran Vesić, a Tomislav Momirović je zadržao resor unutrašnje i spoljne trgovine. Tanja Mišćević ostaje ministarka za evrointegracije, a Slavica Djukić Dejanović je ponovo ministarka prosvete. Jelena Begović je i u ovom sazivu ministarka nauke, dok je Milan Krkobabić zadržao ministarstvo za brigu o selu. Na čelu ministarstva za ljudska i manjinska prava je i u ovom sazivu Tomislav Žigmanov, a Zoran Gajić je ponovo ministar sporta. Husein Memić je ostao na čelu ministarstva turizma i omladine.

Pored Nenada Popovića, Vlada ima još četiri ministra bez portfelja. To su Novica Tončev, Djordje Milićević, Usame Zukorlić i Tatjana Macura. Tončev i Milićević, funkcioneri Socijalističke partije Srbije, i u prošlom sazivu Vlade su bili ministri bez portfelja. Maja Gojković, dosadašnja ministarka kulture, predložena je za predsednicu Pokrajinske vlade Vojvodine.

REZOLUCIJA O SREBRENICI

Generalna skupština UN bi trebalo ovih dana da se izjasni o rezoluciji u Srebrenici, ali je glasanje odloženo, jer je tekst rezolucije poslat na reviziju, ukoliko zemlje članice UN imaju još neke predloge na tekst. Prvobitnu verziju su predlož ile Nemačka i Ruanda tražeći da se 11. juli proglasi medjunarodnim danom sećanja na genocid počinjen u Srebrenici 1995. godine. Oni bez rezerve osudjuju svako poricanje genocida i pozivaju sve članice UN da čuvaju utvrdjene činjenice, uključujući i kroz svoje obrazovne sisteme, razvijajući posebne programe za negovanje sećanja, kako bi se sprečio revizionizam i ponavljanje genocida u budućnosti. Takodje, bezrezervno osudjuju sve akte glorifikovanja osudjenih za ratne zločine, zločine protiv čovečnosti i genocid, uključujući i odgovorne za genocid u Srebrenici.

Predsednik Srbije Alekandar Vučić upozorava da bi usvajanje te rezolucije dovelo do destabilizacije u regionu. “Ne samo da ova rezolucija neće dovesti do mira i neće izlečiti rane iz prošlosti, ona će produbiti jaz izmedju nacija i dovesti do novih tenzija na Zapadnom Balkanu. Zbog toga mi tražimo da se ova rezolucija povuče, a ako ne bude tako pozivamo da članice glasaju protiv“, rekao je Vučić na prijemu koji priredjuje Stalna misija Srbije pri Ujedinjenim nacijama za stalne predstavnike država članica UN. On je istakao da o tekstu rezolucije nije bilo diskusije, niti slaganja u BiH, i da je ta odluka podelila narode u toj zemlji, uz protivljenje legitimnih predstavnika Srba i ignorisanja institucija, zakona i Ustava BiH.

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik istakao je da su Bošnjaci rezolucijom o Srebrenici srušili pozitivan napredak koji je ostvarila BiH, naglašavajući da je Republika Srpska opredeljena za mir, stabilnost, razvoj i dobar život svih njenih gradjana

“Bećirović, Komšić i Konaković, kao i ostali bosanski muslimani, upregli su sve resurse i snage da pokažu zašto Srbi sa Bošnjacima ne mogu da žive i da je jedina opcija miran razlaz“, istakao je Dodik.

On je naveo da je BiH koju oni predstavljaju plod njihove mašte, da ne postoji, te sve što oni rade nema nikakvog značaja ni za Republiku Srpsku, ni za BiH ako je ustavna i dejtonska. Ništa što oni rade nema značaja ako ne postoji saglasnost predstavnika tri konstitutivna naroda“, upozorio je Dodik i dodao da je BiH država, to što oni rade bilo bi već kažnjeno. Bošnjaci pokušavaju da zloupotrebe presude Haškog suda, jer relevantni svetski stručnjaci potvrdjuju da se u Srebrenici nije dogodio genocid, izričit je Dodik.

POPIS BEZ SRBA NA KOSMETU

Prema posljednjem popisu koji je obavljen 2011. godine, na Kosovu i Metohiji živelo je 1,7 miliona stanovnika, pri čemu popis nije sproveden u četiri opštine na severu pokrajine, a u ostalim opštinama Srbi su samo delimično učestvovali. Naime, Srbi su na poziv tadašnje vlade Srbije većinom bojkotovali izbore, tada se popisalo samo 25.532 Srba, što aktuelna vlast predvodjena Aljbinom Kurtijem često ističe kao relevantan podatak.

Medjutim, ni aktuelna vlast u Srbiji nema tačne podatke o tome koliko Srba živi na Kosovu, pa stalno licitira s brojkama od 60.000 do 100.000. Ne zna se tačno, jer Srbi s Kosova nisu bili obuhvaćeni popisom stanovništva koji je u Srbiji sproveden prošle godine, iako se smatraju njenim državljanima, a tako predvidja i Ustav. Razlog je sto nije bilo uslova, a ni političke volje iz Prištine, da se taj popis obavi, jer kosovski zvaničnici makar samo na rečima Srbe doživljavaju kao svoje gradjane.

Neučestvovanje Srba na prošlom popisu za rezultat je imalo pre svega finansijske posledice. Naime, podatak da zbog velikog broja srpskog stanovništva koje je odbijalo da se registruje 2011. godine, posledice je pretrpela opština Gračanica. Iako prema procenama lokalnih struktura u ovoj opštini živi oko 25.000 stanovnika, te godine se registrovalo tek nešto više od 10.000, pa je ovaj podatak o broju stanovnika znatno uticao na budžet opštine koji odredjuje kosovska vlada. Agencija za statistiku Kosova upravo pitanje ratne štete uvodi kao jednu od novina u okviru registracije stanovnika, i to čak posle 25 godina nakon ratnih sukoba na Kosovu. U dokumentu koji popisivači iznose pred gradjane ima pet pitanja, neka od njih se tiču žrtava u porodici, a neka su o materijalnoj šteti. Medjutim, interesantno je to da se u aplikaciji o popisivanju ratne štete navodi samo period od 1998. do juna 1999. godine, odnosno do momenta povlačenja jugoslovenskih i dolaska medjunarodnih snaga Kfora na Kosovo. Poznato je da su u tom periodu Albanci pretrpeli više štete, i ljudske i materijalne, dok su Srbi ubistva, kidnapovanja, spaljivanje kuća i prinudno iseljavanje doživeli u “vreme mira“, odnosno nakon uvodjenja medjunarodnog protektorata. Prvo je problem taj period od 1998. do juna 1999. godine, nakon povlačenja srpske vojske. Šteta koja je načinjena na imovini Srba nije obuhvaćena tim obrascem, ali još veći problem od toga je na koji način će se kontrolisati tačnost tih podataka.

Marjana Maljković