ISTORIJSKI TRENUTAK U FILMSKOM SPEKTAKLU

Heroji halijarda je film o kome se već dosta govori i koji je videla mnogobrojna publika u Srbiji. Autori su približili jedan istorijski dogadjaj publici u Srbiji, kroz prizmu sukoba u jednoj porodici. Kompleksna priča uradjena na veoma zanimljiv način privukla je pažnju publike i filmskih kritičara, a o njoj za Ogledalo govore glumci i autori ovog filma.

“Mi smo uradili veliku stvar. Pet godina naših života smo dali u radu na ovoj temi i ovom projektu. Naša priča je potresna, ali istinita. Srbija je, nažalost, zemlja stradanja, gde je porodica uvek plaćala najveću cenu. Kroz primer jedne porodice, koja je talac odredjenog vremena i okolnosti, najbolje se vide obim stradanja, muke i borbe. ‘Mali čovek’ uvek plaća najskuplju i najveću cenu svuda i uvek, a posebno u ratu… Zato je ovaj pristup bio najadekvatniji i najlogičniji.

Moj otac i ja saradjujemo već punih 20 godina, kreativno i poslovno. Toliko smo bliski i tako se dobro razumemo da tu nema nikakvih problema. Meni je čast i vrlo sam srećan zbog toga što sam u prilici da mogu da saradjujem sa svojim ocem!“ – kaze Nedeljko Bajić, producent i glumac. Pripreme za rad na ovom filmu, snimanje i postprodukcija trajali su prilično dugo, što je i logično za ovako zahtevan projekat.

“Najteže je bilo dočarati epohu. Morali smo veoma mnogo da istražujemo, kako bismo imali u filmu pravu scenografiju, kostim, rekvizitu. U periodu priprema smo prošpartali Srbijom uzduž i popreko, fotografisali mnogo kuća i objekata iz tog perioda. Uprkos tome morali smo da gradimo veliki broj objekata. Poseban problem je bio kako rešiti u filmu aerodrom Galovića polje u Pranjanima, a još teži kako u sliku uklopiti kompjutersku animaciju sa avionima B-17 i Dakotama. Bio je to težak, uzbudljiv i mukotrpan posao. A najlepše iskustvo mi je bila ogromna požrtvovanost cele moje brojne ekipe, glumaca, koautora, umetničkih saradnika i filmske ekipe, u radu na projektu koji je trajao skoro pet godina. Ogroman entuzijazam, posvećenost i profesionalnost – sve se to isplatilo jer smo dobili film koji nikoga ne ostavlja ravnodušnim.“ – kaže reditelj, Radoš Bajić.

Glumica Nela Mihailović je u filmu “Heroji Halijarda“ Radoša Bajića, maestralno dočarala ženu iz naroda. Kaže da joj je uloga Dušanke Jović došla u pravo vreme, jer je vrlo rano krenula da igra majke i supruge. U svakoj ulozi je nalazila motiv, ali je ova nekako posebna, u bogatoj lepezi majki koje je do sada odigrala. “Rad na filmu Heroji Halijarda trajao je nesvakidašnje dugo za vreme i prostor u kome živimo. Punih pet godina. Samo Radoš Bajić zna koliko je truda, koliko želje, muke i radosti uložio u njega. Meni se čini da se isplatilo. Ja sam snimala u leto 2021. god. Ozbiljno, temeljno, posvećeno, sa ogromnom željom da dam svoj maksimum sam pristupila snimanju ovog filma. Bio je to veliki izazov za mene i ogromna radost stvaranja. U atmosferi velike posvećenosti čitave ekipe, koja je stvarala ovaj film, nije bilo teško dati sve od sebe.“

Svi očekujemo spektakl scene u ovom filmu, s obzirom na temu i glavni dogadjaj. O tome kako su tekle pripreme, i da li su zadovoljni konačnim rezultatom, govori Jelena Bajić Jocić.

“Glavni zadatak bio je da scene u kojima imamo avione, kao i scene bitke i akcije snimimo verodostojno, istinito uz neprimetan učinak specijalnih i vizuelnih efekata i kompjuterske animacije. Trebalo je osmisliti i rešiti sam proces snimanja svih tih scena imajući u vidu da u Srbiji ne postoji nijedan avion B 17, kao ni Dakota. S obzirom na činjenicu da je zahtev bio složen, rad na rešavanju ovih scena započet je mnogo pre početka snimanja samog filma. Dakle rediteljska razrada scena, knjiga snimanja, izrada storyboarda, a zatim izrada 3d modela. Paralelno sa svim tim procesima prolazili smo opsežna istraživanja i obuke u domenu vazduhoplovstva, taktika ratovanja, kao i analize svakog detalja uz saradnju sa stručnim timom konsultanata, generala Dragana Katanića, generala Jelesija Radovanovića, dr. Miloša Timotijevića, Dušana Babca i drugih. U domaćoj kinematografiji se ne pamti ovakav pristup u radu na vizuelnim efektima koje je na fenomenalan način vodio Boriša Simović. Upravo čitav ovaj proces, kao i vreme koje je posvećeno ovom segmentu filma, kao i značajan deo budžeta filma, urodili su plodom i zaista se možemo pohvaliti izuzetnim scenama u kojim se ne može osetiti prisustvo efekata i CGI-ja, scenama koje na verodostojan i potresan način oživljavaju jedan deo naše prošlosti.” Predrag Jocić, Jelenin suprug, direktor fotografije, jedan je od vlasnika i osnivača producentske kuće “Contrast Stiudios“, koja stoji i iza ovog filma.

Kakvi su to izazovi bili za vas, kao kreativca, reditelja, kinemaotografa, producenta? Koliko ste uspevali da kreativne zahteve smestite u realni budžet i iz datih okolnosti umetnički i kinematografski izvučete najviše i najbolje?

“Film Heroji Halijarda je prepun zahtevnih scena koje su ne samo za mene kao direktora fotografije, već i našu produkciju bili veliki izazovi. Morali smo da zamislimo neke situacije i da se prilagodimo uslovima, na primer, kakva je zaista bila atmosfera u avionu koji je zapaljen i pada i unutra sa posadom od 10 avijatič ara ili slikanje prazne piste i zamišljeni avion koji sleće, jedna mala greška dovodi do toga da slika ne izgleda realno u finalu. Za potrebe snimanja tih scena morali smo do detalja da savladamo unutrašnjost aviona B17 i C47, pozicije avijatičara, njihove funkcije i smer kretanja u slučaju evakuacije, redosled iskakanja i još hiljade detalja i informacija. Iza fotografije Halijarda stoji ozbiljna ekipa filmskih radnika koja je maksimalno posvećena svom poslu i pripreme od skoro dve godine. Za sve kadrove koji su zahtevali animaciju i CGI radili smo detaljne pripreme, crtali storyboard i knjigu snimanja što znači da je svaki kadar do detalja bio isplaniran pre snimanja. Kreativni tim koji je radio na Halijardu je zajedno bezmalo 18 godina, i za to vreme naučili smo jako bitnu stvar, kvalitetne i opsežne pripreme rezultiraju brzinu i uštedu na samom snimanju. To je bitno i producentima i kreativcima. A pošto smo mi ovde i u poziciji producenta, mislim na sebe, Radoša, Jelenu i Nedeljka, rešeni smo bili da uložimo maksimalno u kvalitet i slike i zvuka a da pritom ne probijemo planirani budžet. Sa dobro isplaniranim budžetom i odličnom ekipom saradnika uspeli smo da izbalansiramo izmedju kreatvnih želja i produkcionih mogućnosti. Rezultati govore da smo uspeli, ovako nesto je teško uraditi i u daleko bogatijim kinematografijama, a u srpskoj je skoro pa nemoguće. Ponosni smo na film koji smo uradili i svakog člana naše ekipe.“

Nedavno preminuli Žarko Laušević odigrao je svoju poslednju ulogu baš u ovom filmu, briljantno, kako je i sve drugo radio.

“Više puta sam naglasila da mi je velika želja, od kada sam u ovom poslu, a to je 30 godina, da radim sa Žarkom. Za mene je to bila velika čast. Žarko je veliki glumac, tih, posvećen, predan, u isto vreme tanan i snažan, on je savršen partner. Daje mnogo, i time provocira u partneru želju da pomera svoje glumačke granice. Bilo je to veliko uživanje. Igramo supružnike te 1944. godine koji u vihoru rata pokušavaju da spasu decu, tri sina i ćerku. Imali smo mnogo zajedničkih scena, fascinirana sam koliki je on profesionalac. To koliki je njegov dar, znamo oduvek, fenomenalan je glumac, ogroman profesionalac, predivan partner. Rekla sam da mi je san ostvaren. Potpuno mi je identič no da mi neko kaže da mi je partner Robert de Niro ili Laušević. To je ta vrsta dara i harizmatičnih glumaca.“

Mila Filipović