FILMSKO REMEK-DELO ILI OKO KAMERE U ISTORIJSKOM OSINJAKU

Radoš Bajić, reditelj i producent filma “Heroji Halijarda“ 

Na 10. Festivalu srpskog filma u Čikagu biće prikazan i film “Heroji Hilijarda“, koji je režirao i producirao Radoš Bajić, film koji je i pre svog filmskog života izazvao nepotrebne burne reakcije na mnogim prostorima. Bazirana na istinitom dogadjaju spasavanja američkih pilota u Drugom svetskom ratu, ova zanimljiva filmska priča kroz sudbinu jedne srpske porodice oslikava istorijski problem srpskih podela, razdora i neslaganja. Pored veličanstvenog dela humanosti, plemenitosti i dobročinstva Srba, koji su u proleće i leto 1944. godine u operaciji “Halijard” od sigurne smrti spasili više od 500 savezničkih avijatičara čiji jezik nisu razumeli, film priča priču o katarzičnim i bratoubilačkim podelama koje su tokom Drugog svetskog rata raspolutile srpski narod. Uz snažnu poruku da se takva nesreća više nikada ne ponovi.

Pripreme za rad na ovom filmu, snimanje i postprodukcija trajali su prilično dugo, što je i logično za ovako zahtevan projekat. Sa ove distance, šta vam je bilo najteže, a sta najlepše iskustvo?

- Najteže je bilo dočarati epohu. Morali smo veoma mnogo da istražujemo, kako bismo imali u filmu pravu scenografiju, kostim, rekvizitu. U periodu priprema smo prošpartali Srbijom uzduž i popreko, fotografisali mnogo kuća i objekata iz tog perioda. Uprkos tome morali smo da gradimo veliki broj objekata. Poseban problem je bio kako rešiti u filmu aerodrom Galovića polje u Pranjanima, a još teži kako u sliku uklopiti kompjutersku animaciju sa avionima B-17 i “dakotama“. Bio je to težak, uzbudljiv i mukotrpan posao. A najlepše iskustvo mi je bila ogromna požrtvovanost cele moje brojne ekipe, glumaca, koautora, umetničkih saradnika i filmske ekipe, u radu na projektu koji je trajao skoro pet godina. Ogroman entuzijazam, posvećenost i profesionalnost – sve se to isplatilo jer smo dobili film koji nikoga ne ostavlja ravnodušnim.

Okupili ste izuzetnu ekipu, počev od koscenariste Duška Kovačevića, pa do sjajne ekipe glumaca, uključujući i vašeg sina. Koliko je to bio zahtevan posao, i kako vama kao reditelju i producentu izgleda konačna verzija filma?

- U producijskom smislu “Halijard“ je projekat koji se radi jednom u životu. Neka o umetničkim dometima govore publika i kritika, a meni je dopušteno da kažem da je sa stanovišta produkcije naš film monumentalan i veoma veliki. Ovih dana je i filmska kritika to zapazila, tako da je ugledna filmska kritičarka Politike, Dubravka Lakić, u svom osvrtu napisala da je “’Halijard’ svojevrsni omaž holivudskom američkom spektaklu“, a čuveni srpski istoričar, dr Predrag Marković, napisao je da je “’Halijard’ najbolji istorijski film 21 veka“. To su veliki komplimenti. Da bismo sve to ostvarili bili su nam potrebni najbolji saradnici i glumci. Što se tiče mog sina, Nedeljka Bajića, on u filmu igra epizodnu ulogu, ali kada je produkcija u pitanju, njegova uloga u “Halijradu“ je bila glavna. Jer je on prvi producent filma. Zajedno sa mojom ćerkom, Jelenom Bajić Jočić, koja je reditelj specijalnih efekata i producent, i sa Pedjom Jočićem, koji mi je zet, a u filmu direktor fotografije i takodje producent – izneo je najveći teret što je bio uslov da bi film uopšte bio snimljen.

Premijera u Beogradu bila je posebno emotivna i zbog pojavljivanja Žarka Lauševića, kome je zdravlje prilično narušeno. Poljubili ste ga u ruku, što je zaista bila emotivna i dirljiva scena. Žarko je izuzetan profesionalac, kome je bio važan i ovaj naklon pred publikom. Kako vi pamtite taj momenat?

- Kao veoma potresan i vrhunac profesionalizma. Iako mu je zdravlje ozbiljno narušeno, želeo je da dodje i pokloni se publici. Zadivljujuće su bile ovacije kojim je film dočekan, a posebno kako je pozdravljen Žarko Laušević. Njegov doprinos filmu je ogroman, a uloga koju je odigrao je dobila epitet antologijska.

Film je, nažalost, izazvao kontroverzne reakcije u Sarajevu, i pre nego što ga je publika videla, u Podgorici je bilo pokušaja da se film zabrani za prikazivanje. Kako ste primili takve reakcije i šta biste rekli svima koji ne poznaju suštinu priče i čitavu akciju “Halijard“?

Film u Crnoj Gori nije zabranjen, veoma uspešno se prikazuje. Bilo je pokušaja, na njihovu sramotu, ali je prevladao razum. Što se tiče napada na film na Festivalu u Sarajevu, koji uzgred nije ni bio planiran da se prikaže, već je samo najavljen sa jednim insertom, to je napad na umetničke slobode, na pravo umetničkog izražavanja i težak nasrtaj na Povelju Ujedinjenih nacija o ljudskim slobodama. Neka im služi na čast. Prvo, u našem filmu nisu videli ništa, ali to im nije smetalo da nas napadnu. Mnogo pre nego što je bilo ko video film “Heroji Halijarda“, u kojem nema ni trunke od toga što nam je imputirano, besomuč no smo oklevetani.

Naprotiv, naš film je umetnički i autorski proizvod, koji šalje snažne poruke čovekoljublja, dobrote, plemenitosti i humanosti – i ne vredja ničija osećanja. Sem što je zasnovan na istini i što pripadnike Jugoslovenske vojske u otadžbini prikazuje kao ljude a ne kao životinje, kakva je decenijama bila praksa u kinematografiji, “Halijard“ je inspirisan nespornim istorijskim dogadjajima koji su bili preko sedamdeset godina pod embargom i pod pretnjom robije i nisu se smeli ni pomenuti. Imajući u vidi tu činjenicu, verujem da “Halijard“ pravi značajan civilizacijski pomak u oslobadjanju našeg društva od “mrtvog jezika“, koji je obeležio strašnu epohu komunizma u Srbiji i celoj Titovoj Jugoslaviji. “Halijrad”pobedjuje, jer su reakcije publike i stručne kritike odlične i veoma ohrabrujuće.

Film će biti prikazan na Festivalu srpskog filma u Čikagu, čini se da ovdašnja publika mnogo više zna o dogadjaju, pa ga sa nestrpljenjem očekujemo. Da li vam je žao što nećete biti na Festivalu u Čikagu, na koji ste ranije dolazili?

- Festival srpskog filma u Čikagu učinio je veoma mnogo za popularizaciju filma i srpske kulture na američkom kontinentu. Nosim veoma lepe utiske koje sam poneo kao gost Festivala. Takodje, veliki broj uglednih stvaralaca, autora i glumaca u Srbiji, veoma se pozitivno izražava o ovoj jedinstvenoj smotri filma u dijaspori. Iskreno čestitam gospodji Slavici Petrović, jer je uspela da ga održi i obezbedi kontinuitet Festivala. Ove godine će naša produkcija biti zastupljena, pored “Heroja Halijarda“ i divnim filmom “Svilen konac“ reditelja Damira Romanova – koji govori o malim, zapravo velikim stvarima koji čine život. Takodje verujem da će publici u Čikagu biti veoma prijatan susret sa delegacijom naše produkcije, koju čine sjajna glumica Nela Mihailović, Nedeljko Bajić, Jelena Bajić Jočić i Ivona Alurac Bajić. 

Mila Filipović