FILM “RUSKI KONZUL”

NE PROPUSTITE OVAJ FILM, MAY, 22. 2024.

Premijera filma u Čikagu

Landmark's Century Centre Cinema
2828 N Clark St, Chicago, IL 60657
Parking u zgradi bioskopa sa validacijom $4.00
link za ulaznice: wwwserbianfilmfest.com

Pošto je imao čast da zatvori ovogodišnji Fest, film “Ruski konzul“ stigao je i u bioskope uz pratnju odličnih kritika i aplauza koje je dobio nakon projekcije. I pres-konferecija održana povodom filma bila je krcata predstavnicima medija. Pored uobičajenih kazivanja protagonista o likovima koje tumače, pažnju je posebno privuklo izlaganje Vuka Draškovića, autora istoimene knjige po kojoj je ovo delo snimano, kao i režisera Miroslava Lekića sa njegovim sećanjima na glumca Žarka Lauševića. Njih dvojica su prijateljevali decenijama, a u “Ruskom konzulu“ Žarko je ostvario svoju poslednju ulogu pre nego što je preminuo prošlog novembra.

O čemu se radi u “Ruskom konzulu“? Pratimo sudbinu psihijatra Ilije Jugovića koga posle smrti pacijentkinje Komunistička partija po kazni premešta iz Beograda na službu u Prizren, i daje mu poziciju lekara opšte prakse u lokalnoj bolnici. Tu upoznaje profesora istorije Ljuba Božovića, naizgled psihijatrijskog bolesnika i samozvanog “ruskog konzula“ koji tvrdi da će uskoro “Rusija opet biti Rusija, a Kosovo će opet biti srpsko“. Protiv Srba tamo vode kampanju lokalni albanski moćnici, prikriveni separatisti, komunistički kadrovi na položajima. Najmoćniji medju njima je Halit Beriša koji surovim metodama tera Srbe da se iseljavaju, zastrašuje ih, onemogućava zdravstvenu zaštitu, maltretira porodice, budi teskobu. Sada na red dolazi i Ljubo Božović koga Beriša pokušava da izbaci iz kuće i sa Kosova. Ljubo odbija da proda kuću, sukobljava se sa Berišom, a u pomoć mu priskače doktor Ilija.

Fatalni putevi

Miroslav Lekić je reditelj sedam dugometražnih igranih filmova (“Bolje od bekstva“, “Lavirint“, “Nož“, “Dogodilo se na današnji dan“, pored ostalih) i mnogih epizoda brojnih TV serija (“Sva ta ravnica: Jagodići“, “Otvorena vrata“, “Švindleri“, “Senke nad Balkanom“, “Gore dole“… a u “Državnom službeniku“ okupio je na istom mestu svoja dva omiljena glumca – Lauševića i Dugalića). Lekić je i više od tri decenije blizak prijatelj i poslovni partner i Vuka Draškovića – ekranizovao je svojevremeno i njegov roman “Nož“. Još tada, pre dvadesetak godina postojala je idejada se odmah snima i “Ruski konzul“, ali nisu uspeli da sakupe potreban novac.

– Cela ta Draškovićeva trilogija “Nož“, “Molitva“ i “Ruski konzul“ pisana je osamdesetih godina prošlog veka, a aktuelna je i danas kao odraz društva u kome živimo – kaže Lekić. – U tim delima Vuk je predvideo dogadjaje koji dolaze. Iako je tema aktuelna, nismo želeli da nudimo rešenje situacije u kojoj se nalazimo, već samo da predložimo način na koji bi to moglo da se reši. Svi u ekipi smo bili svesni složenosti teme koja lako može da izazove kontroverze i rasplamsa strasti. Mislim da su razgovori jedini put, čak i razgovori u kojima se obe strane medjusobno optužuju, jer to su, ipak, razgovori a onda postoji i nada da se do rešenja stigne.

Roman i film obradjuju period od 1973. do 1983. godine u Jugoslaviji, a posebno na Kosovu i Metohiji. To je bilo vreme kada su jugoslovenske republike zahvaljujući promeni Ustava zemlje pravno postale države i kada je došlo do “erupcije kosovskog vulkana čija će se lava ubrzo razliti po celoj onoj velikoj državi koja se zvala Jugoslavija“, kako je to objasnio Drašković i dodao: “Dobro je što je film stavio akcenat na kosovsku ranu kao izvor nesreće i za Srbe i za Albance koji grobovima jedni drugima dokazuju čije je ono. A ono je Božije. Jednosmerni putevi fatalni su na Kosovu. To shvata i junak romana kada kaže: “Zbog Kosova sam postradao na Kosovu, zbog Kosova sam prognan sa Kosova, zbog Kosova sam izgubio i Kosovo“!

Zamalo braća

Vatra koja je devedesetih zahvatila Jugoslaviju i “zlo devedesetih“ nisu tema ove priče “ali se u njoj ubedljivo čuje topot nadolazeće nesreće i tragedije svih koji su u njoj živeli, i na Kosovu, i u Srbiji i u celoj Jugoslaviji“, dodao je pisac koji je četiri godine radio na scenariju za “Ruskog konzula“, savetujući se sa Draškovićem i Lauševićem oko svega. “Konzul“ se vremenski nadovezuje na “Nož“, ali može da se prati izdvojeno i u tu svrhu su biografije junaka romana izmenjene za potrebe zasebnog filmskog dela, ali je zadržana suština njihovog delovanja iz samog romana. Činjenica da u “Ruskom konzulu“ igra glumačka ekipa iz cele bivše Jugoslavije, uključujući i one sa Kosova i Metohije (sve albanske likove igraju Albanci, izuzev jednog kojeg tumači Svetozar Cvetković), govori da su autori filma uspeli da budu objektivni i maknuti od dnevne politike. U prvoj glumačkoj postavi su, pored Lauševića, Cvetkovića i Dugalića, još i Paulina Manov, Visar Viška, Danica Radulović, Mensur Šafćiju, Konstantin Fidanov, Slaviša Čurović, Nada Macanković, Enver Petrovci, Petar Zekavica i Tamara Aleksić.

Nebojša Dugalić potvrdjuje da su se autori trudili “da što više apstrahuju bilo kakav ideološki okvir priče“: – Trudili smo se da ne sudimo, već da posmatramo sudbine ljudi koji su se zatekli na tom prostoru u ono vreme i to kako oni nose breme, svoje, i države u kojoj žive. To pokazuje i, recimo, scena u zatvoru u kojoj se Ilija rastaje sa svojim prijateljem Albancem, kada gledaoci shvataju da su u drugačijim okolnostima njih dvojica mogli da budu kao rodjena braća, ali ih je neko istorijski razmestio tako da budu na suprotnim stranama. U tim smutnim vremenima jedino što čovek može da učini jeste da ostane čovek.

Glumac je tokom Festa razmišljao i o pravdi povezanoj sa temom filma: – Svi želimo da se pravda dogodi onako kako je mi zamišljamo i onda kada mi to želimo, ali ona nekad nije tako brzo moguća, čak ni u periodu jednog ljudskog života. Neke pravde se čekaju vekovima, a neke se nikada ne dogode, a mnoge pravde koje nisu po našim merilima ostaju zauvek skrivene za nas. Naravno da je nepravda kada ti neko nešto otme, ali uvek treba da se pitamo koji je moj udeo u opštoj nepravdi, da li sam ja u svom malom životu uvek pravedan u odnosima prema ljudima.

Posveta Žarku

Žarko Laušević je već pred početak snimanja znao da je teško bolestan, ali nije dozvolio da to utiče na rad u ekipi. Miroslav Lekić je prvi put sa Žarkom radio još 1987. u delu “Dogodilo se na današnji dan“, i posle, gotovo na svakom filmu koji je Lekić režirao. Ipak, kako je to Miroslav objasnio na pres-konferenciji, ni on ni Žarko nisu mogli da uživaju u plodovima svog rada. Premijera njihovog sledećeg filma “Bolje od bekstva“ održana je 1993. godine, pre nesrećnog ubistva u Podgorici koje je Žarka odvelo u zatvor. Po izlasku na slobodu, Laušević i Lekić snimili su “Nož“ čija je premijera bila svega nedelju dana pre početka bombardovanja naše zemlje i – naravno – film je zaboravljen. Posle toga Laušević odlazi u Ameriku i zbog pravnih stvari u poslednjem trenutku odustaje od glavne uloge u “Lavirintu“ (2002) koju mu je Lekić namenio. Rola je pripala Draganu Nikoliću. I sada, sa “Ruskim konzulom“… Žarko nije stigao ni da vidi konačnu verziju filma.

– Četiri godine smo ga spremali i Žarko nije bio samo glumac, učestvovao je i u pisanju scenarija i pošto je već bio bolestan kada se snimalo, imali smo prilike da vidimo dva različita Žarka, jednog pre nego što se kamere uključe i drugog koji nastaje kada se čuje “Akcija“! Njegova energija i posvećenost bili su fascinantni s obzirom na okolnosti. Ovaj film posvećen je njemu, jer da nije bilo Žarka ne verujem da bi bilo i “Ruskog konzula“. 

Piše Srdjan Jokanović

Režija: Miroslav Lekić
U glavnim ulogama: Žarko Laušević,
Nebojša Dugalić, Paulina Manov, Svetozar
Cvetković, Visar Vishka, Danica Radulović,
Nada Macanković, Mensur Safljiu, Enver
Petrovci, Ljubiša Savanović, Petar Zekavica
Žanr: Drama
Trajanje: 147 minuta
Roman: Vuk Drašković
Scenario: Miroslav Lekić
 

SINOPSIS: Dešavanja koja su definisala budući suživot Srba i Albanaca na Kosovu. Glavni junak filma, srpski doktor Ilija Jugović po kazni dobija premeštaj bolnicu u Prizrenu. Tu upoznaje profesora istorije Ljuba Božovića – RUSKOG KONZULA, naizgled psihijatrijskog pacijenta koji tvrdi da će uskoro“ Rusija opet postati Rusija, a Kosovo će opet biti srpsko”. Protiv Božovića se okreću lokalni albanski moćnici, separatisti. Oni pokušavaju da isele Božovića ali u njegovu zaštitu staje doktor Jugović.