BRITANSKE STRAŠNE PREVARE

Lični stav

- I mada Srbi i Englezi imaju rođake, iapk nas politički vrh iz Londona ne podnosi toliko, d anam svakog meseca smešta neke pakosti

Poslanice britanskog parlamenta Ališe Kerns je nedavno u toku svog izlaganja u parlamentu direktno optužila Srpsku pravoslavnu crkvu da se švercuje oružije preko administrativnih prelaza iz Srbije u pravoslavne parohije na KiM kolima hitne pomoći. Iza poznavaoce srpsko-britasnskih odnosa, ova laž Ališe Keris nije iznanađenje, jer je samo parafraza neistine koju je zvanično London izrekao pre dva meseca:
- Srbija prodaje oružje Ukrajni ! 
Britanska poslanica i predsednica Odbora za spoljnu politiku britanskog parlamenta Ališa Kerns dale je ovu izjavu svetskim medijima posle susreta sa kosovskim premijerom Aljbinom Kurtijem u Prištini. Time je opravdala svoj boravan na tzv. nezavisnom Kosovu, jer je direktno učestvovala u neprijateljsoj propagandi protiv Srbije i SPC.
Istovremeno da bi ponziili srpski narod i našeg najvećeg sportistu i najboljeg tenisera sveta Novaka Đokovića, Britnaci su u vreme održavanja turnira u Vimbldonu, zvanično za najboljeg u belom sportu proglasili Rodžera Federera. DŽentlmesnki lažovi Birtnaci su „zaboravili“ da Srbin im 67 osvojenih titula, a Švajcarsc samo 54. I da je Novak i danas svetski šampion u tenisu, a Rodžer samo teniski penzioner. 

Srbija sa Velikom Britanijom ima političke i diplomatske odnose duže od 180 godina. Ujedno to je period prijatslje saradnje i savezničkih prevera od strane Engleza, koji s eprave Englezi. 
Tokom srednjeg veka Britanci i Srbi su imali sporadične diplomatske kontakte. Potom je usledila zvanična misija pukovnika DŽordža Lojda Hodžisa, koji je kao prvi britanski konzul predao akreditive knezu Milošu 5. juna 1837. godine. Misija prvog predstavnika V. Britanije u Srbiji, čim je obavljeno uspostavljanje diplomatskih odnosa Londona i Beograda, završila se neslavno dve godine kasnije. 
Postavljenje Hodžisa, piše istoričar Čedomir Antić „bio je više manevarski potez u nadmetanju između velikih sila nego čin podrške osamostaljivanju Srbije od Otomanskog carstva“. 
Britansko-srpski odnosi su započeli pre 180 godina prevarom zvaničnog Londona. U tom stilu su Englezi, videćemo i dalje nastavili da se ponašaju prema Srbima. 
Bez poštovanja Srbije kao partnera Velika Birtanija je uvek u prvi plan gurala samo svoje političke i kolonijalne interese. Oni su sadržani u cilju britanskog kraljevstva da sačuva svoju imperiju i da prilikom raspodele sveta pod svoj uticaj stavi nove prostore i države, ali ida suzbije nepoželjne narodne kakvi su za London bili Srbi. U prvoj polovini 19. veka Velika Britanija je štitila interese Turske na račun Srbije. Na Berlinskom kongresu 1878. godine prilikom raspada osmanlijskog carstva Britanija je tražila da se Srbija odrekne mnogih srezova u korist Turske!?
Godine 1903. godine Britanija je bila prva zemlja koja je sa Srbijom prekinula diplomatske odnose posle atentata na kralja Aleksandra Obrenovića i kraljicu Dragu. Pet godina kasnije zvanični London je da bi ukočio razvoj Nemačke podržao aneksiju BiH punu srpskog življa od strane Austrougarske. Zvanični London je potom bio 1912. godine protiv srpskih interesa u balkanskim ratovima.
Na početku Prvog svetskog rata 1914. godine Velika Britanija je tražila da se Srbiji oduzmu teritorije na severu zemlje. Posle Velikog rata Britanci su se tada, (a i sada), zalagali za Veliku Albaniju. Tokom Velikog rata nije se ponašala kao lojalni saveznik. Prevrat 27. marta 1941. godine, kojim je Kraljevina Jugoslavija uvučena u Drugi svetski rat, finansirala je zlatnim funtama britanska tajna služba. Tada su Britancima Srbi bili potrebni kao saveznici. 
Englezi su potom izdali srpskog kralja Petra Drugog Karađorđevića, ministra i komandanta njegove kraljevske vojske Dragoljuba Mihailovića. Iako se decenijama borila protiv Srbije kao protiv “male Rusije”, britanska politika je okrenuli leđa Draži monarhisti i doveli ruskog komunistu Tita na vlast. Srbi su 1944. godine tako gurnuti u sovjetski lager. Time su Britanci direktno odredili politički život i sudbinu srpskog naroda. 
Najmoćniji vladari sve zemlje, britanski ratni premijer Vinston Čerčil i jugoslovenski doživotni predsednik Josip Broz bili su masoni. Britanska braća slobodnih zidara bitno su uticala na razvoij masonerije u modernoj Srbiji, tako što su za velikog majstora postavili svog čoveka. U međuvremenu uVladi Srbije radila su 33 masona. 
Britanci su nas ubijali bombama 1945. i 1999. godine. NJihov tajni agent odveo je Slobodana Miloševića na robiju i u smrt. Zajedno sa Amerikancima oduzeli su nam Kosmet i dali ga Albancima. Po Balkanu su jurili da uhvate Radovana Karadžića i Ratka Mladića. Potom su Englezi došapnuli Crnogorcima da treba da odvoje Crnu Goru od Srbije i stvore nezavisnu državu. Najnoviji predlog Rezolucije o Srebrenici bio je 2015. godine vrhunski potez te londonske antisrpske politike.
- Nedovoljno poznavanje prošlosti navodi na zaključak da je mnogo iracionalnog u odnosu Engleske i Srbije, počev od premijera Dizraelija i prvih otvorenih stajanja Londona na stranu Albanaca. Ali ne, sve je tu hladno, proračunato i racionalno, razvija se preko Berlinskog kongresa, krize i kraja Obrenovića do Drugog svetskog rata, podrške komunistima, razbijanja Jugoslavije i na kraju do 1999. godine kada Engleska predvodi medijsku, političku i vojnu kampanju protiv Srbije. Ta rabota izvodila se s ciljem otimanja Kosova i Metohije od Srbije. Spajanje kružnice koju je počeo da crta Dizraeli – tvrdi Ratko Dmitrović, glavni urednik i komentator “Večernjih novosti”. 
Koliko nas Britanci mrze vidi se i po tome što njihovi mediji omaložavavaju svetskog teniskog šampiopna Novaka Đokovića zato što je Srbin. I što u strahu od seobe migranata na Ostrvo, britanska ministrka odbrane Peni Mordaunt krajem maja 2016. godine reče i ostade živa: 
- Ukoliko Velika Britanije ostane u Evropskoj uniji biće izložena teroristima, kriminalcima i gangsterima, jer će na hiljade takvih iz Srbije, Turske, Albanije, Crne Gore i Makedonije, kada se i ove zemlje priključe EU, pohrliti ka Britaniji. U tom slučaju značajno bi se povećao broj ubistava, kidnapovanja kao i broj onih koji poseduju oružje. U Srbiji i Crnoj Gori četiri od deset osoba imaju oružje dok je u Britaniji taj odnos sedam od sto. Ove zemlje imaju visoku stopu kriminala, probleme sa bandama, terorizmom i siromaštvom. Mi im trenutno šaljemo dve milijarde funti kako bi ubrzali proces pridruživanja EU - zaključila je Mordauntova. 
Prema tvrdnjama istoričara imperijalistički ciljevi Velike Britanije uvek su bili u sukobu sa interesima Srbije. Zbog toga su se Srbi često smatrali izdatim od strane Londona? Britanski premijer Vinston Čerčil, stariji gospodin sa ružnim licem koji često puši debele cigare, bio je mecena vladavine Josipa Broza nad Srbima u drugoj Jugoslaviji. Tito je imitirao Čerčila ne samo kao pušač cigara, već i kao imperijalistički vladar Trećeg sveta.
Naučnici , uostalom tvrde da nas Srbe britanski političari uvek smatraju za “male Ruse”, “za dno Evrope” i za “krvave ubice” . Nejasno je onda zašto su u takvu zemlju Britanci u martu 2016. godine poslali svog budućeg kralja princa Čarlsa? I zašto u Beogradu sedi Majl Devenport, šef Delegacije EU? 
Računajući na srpsku lakosmislenost, zaborav i gostoprimsvo hladni Englezi pokušavaju d anam s euvuku pod kožu i stave nas pod kontrolu !? 
Jedan britanski diplomata je kao zastupnik EU u Beogradu pokušavao da bude novi Čerčil i da određuje kako treba da se ponaša zvanični Beograd. Dok zvanični London ceni da se Beograd previše približio Moskvi, misionar Devenport kao Čerčil imao je ulogu da odredi sudbinu srpskog naroda. On se trudio da donese konačnu odluku da li je Srbija spremna da napusti prijateljstvo sa Rusijom, da uđe u EU i kako to da se sprovede u delo, pod njegovom kontrolom. 
Kada je Srbija u toj diplomatskoj igri dugoj skoro 180 godina, prvi put lane hladno odgovorila Velikoj Britaniji i gurnula je na dno liste velikih sila koje utiču na Beograd, zvanični London je poslao u našu zemlju Srbima najomiljenijeg Engleza i rođaka srpske kraljevske porodice. 
Princ Čarls prošetao se Srbijom u martu 2016. godine. Prestolonaslednik i budući britanski krlja dočekan je sa izuzetnom pažnjom. NJegova zvanična poseta, međutim, nije izmenila stav zvaničnog Beograda, a ni mišljenje običnih Srba prema Velikoj Britaniji. 
Ond aje princ postao kralj Ujedinenog kraljetsva, na čijem krunisanju je bio njegov rođak srpski prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević sa princezo, Katarinom. Otputovali su iz Beograda u London i čestovali kralju-rođaku zlatnu krunu. Kralj Čarls od Vindzora se srdačno nasmejao i zahvalio. I pored toga, zvanični London je svetu poslao podmuklu poruku da “Srbija naoružava Ukarjinu”, što znači d aizdaje Rusiju i da SPC “švercuje oružje na KiM kolima hitne pomoći”. 
I posle se naš narod i dalje glasno pita:
- Zašto Britanci mrzi nas Srbe ? 

Marko Lopušina