BITKA ZA BEOGRAD – DRUGI PUT

Ponavljanje izbora u Beogradu dolazi nakon tri neuspešna pokušaja formiranja gradske vlasti. Na izborima za Grad Beograd najviše mandata osvojio je SNS – 49, ali ne i dovoljno da formira vlast. Naprednjacima i socijalistima, koji su do sada činili gradsku vlast, nedostajala su dva mandata za formiranje većine. Sa druge strane, opoziciona “Srbija protiv nasilja“ osvojila je 43 mandata, koalicija NADA dobila je sedam, izborna lista “Mi – Glas iz naroda“ šest, dok je lista SPS dobila pet odborničkih mesta. Vlast i opozicija različito tumače razloge za još jedan izlazak na birališta. Za vladajući SNS nije bilo legitimne većine za formiranje gradske vlasti. Za deo opozicije ovaj rasplet je pobeda, jer mesecima unazad tvrdi da su izbori pokradeni i da se moraju ponoviti, pa je otvaranje i sredjivanje biračkog spiska osnovni zahtev. Opozicija za unapredjenje izbornih uslova traži i da Regulatorno telo za elektronske medije (REM) radi svoj posao, zatim zaustavljanje funkcionerske kampanje i pritisaka na birače.

Odlukom o ponavljanju beogradskih izbora Aleksandar Vučić je, po vemu sudeći, popustio pred internacionalizacijom problema obimnih manipulacija uočenih na izborima 17. decembra, tvrdi opozicija. To, medjutim, nije dovoljno za nadu da bi se konstantan pad demokratije u Srbiji, o kome govore brojne relevantne medjunarodne institucije, mogao zaustaviti: obraćanjem javnosti Vučić je najavio još oštriju i žešću borbu za očuvanje ugrožene vlasti u glavnom gradu.

U vladajućoj SNS odbacuju navode o izbornoj kradji. Sa sastanka beogradskog odbora naprednjaka 3. marta predsednik Srbije i član SNS Aleksandar Vučić pozvao je rukovodstvo stranke da na izbore izadje u što širem frontu. On je stranci ponudio da lista za nove beogradske izbore ponovo nosi njegovo ime. Ranije je opozicija kritikovala to što se Vučićevo ime nalazi na izbornim listama stranke iako se on ne kandiduje. Poslate su poruke da se izbori ponavljaju zato što nakon glasanja 17. decembra nije postojao “pun legitimitet“ za formiranje gradske vlasti. Tako je premijerka Srbije u tehničkom mandatu i funkcionerka SNS Ana Brnabić poručila da se lokalni izbori u Beogradu “ne ponavljaju zbog pritiska Zapada“.

S obzirom na to da je vlast najavila da će na ponovljene izbore u Beogradu izaći u jednom širokom bloku i da se priprema referendumska atmosfera, stav većine opozicionih stranaka je da njihov odgovor na to mora biti jedan široki savez. On bi obuhvatio prave opozicione stranke sa levog i desnog političkog spektra, ali i javne ličnosti, sve pod uslovom da su protiv aktuelnog režima. Ima, medjutim i sitnih neslaganja koje su to prave opozicione stranke, ali i oko toga da li treba ići u jednoj, ili više kolona. Jedna od opozicionih dilema kad su u pitanju izbori u Beogradu jeste, treba li izaći na izbore, ukoliko vlast ne ispuni sve preporuke ODIHR-a. Ukoliko se ništa od izbornih uslova ne promeni, ponovo se može očekivati izborna kradja i u takvim okolnostima je svejedno da li će opozicija izaći u jednom širokom narodnom pokretu, ili u dve-tri kolone. Ponoviće se tada decembarski scenario.

NEPOZNAT DATUM IZBORA

Datum održavanja ponovljenih izbora u Beogradu još nije poznat. Opozicija traži dovoljno vremena da se primene preporuke ODIHR-a (Kancelarije OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava), kao i njihovih zahteva.

Od 3. marta kada je istekao rok za formiranje gradske vlasti, predsednik Skupštine Srbije ima rok od 30 dana da raspiše nove beogradske izbore. Ti izbori moraju da se održe od 45 do 60 dana od trenutka raspisivanja. Medjutim, Skupština Srbije još nije konstituisana nakon decembarskih izbora niti je izabran njen predsednik.

Iz Pokreta slobodnih gradjana poručuju da mora proći izvestan period kako bi se implementirale ODHIR-ove preporuke kojih u izveštaju o izborima u Srbiji ima 25, kako bi sledeće izbore dočekati sa boljim izbornim uslovima.

Kandidat SNS za gradonačelnika Beograda Aleksandar Šapić nije odgovorio šta će i na koji način biti uradjeno da se isprave nepravilnosti na koje su ukazali domaći i strani posmatrač i, te da se primene preporuke ODIHR-a.

U finalnom izveštaju ODIHR je naveo, izmedju ostalog, da je na izborima u Srbiji “dominiralo odlučujuće učešće predsednika, što je, zajedno sa sistemskim prednostima vladajuće stranke, stvorilo nepravedne uslove za učesnike“. 

Marjana Maljković