11. NOVEMBAR DAN PRIMIRJA

Dan primirja u Prvom svetskom ratu je državni praznik u Republici Srbiji koji podseća na dan kada su, 11. novembra 1918. godine u železničkom vagonu u Kompijenu, sile Antante potpisale primirje sa Nemačkom i tako okončale Prvi svetski rat.

Kao državni praznik ovaj dan se u Srbiji obeležava od 2012. i od tada pa do danas traju rasprave – da li je ispravno obeležavati Dan primirja ili je istorijski tačnije slaviti Dan pobede?

- Dan primirja koji važi za Zapadni front koji se od 1914-1918. prostirao od Baltičkog mora do Švajcarske. Istočni front je ugašen posle Oktobarske revolucije 1917. Solunski front, naš srpski front treba da se slavi kao Dan pobede! Nisu se Bugari, a onda i Madjari primirili, nego su bežali kao zečevi posle proboja 15. septembra 1918. godine – smatra istoričar Dobrica Jovičić. On dodaje da je takodje značajno i to što su se Nemci delimič no odbranili.

- Nijedan Englez, Francuz ni Amerikanac nije ušao u Nemačku. Zato to i jeste Dan primirja. Sa druge strane, Solunski front je probijen i Austrougarska, Nemačka i Bugarska su tamo poraženi – objašnjava Jovičić. Ovaj istoričar u prilog tvrdnji podseća i na naredbu vojvode Stepe Stepanovića posle kapitulacije Bugarske 29. septembra 1918. godine. Ona je glasila: “Vrhovna komanda saopštava da je Bugarska ratifikovala konvenciju o prestanku neprijateljstva. Bugarska priznaje da je razbijena i razoružana, bačena je na zemlju. Naša vlada očekuje reč pravde za sva bugarska nedela. Otadžbina je na putu oslobodjenja (...) Slava herojima Druge armije i zahvaljujemo se Bogu!“ Takodje je interesantno da je Srbija ratovala i nakon potpisivanja primirja na Zapadnom frontu. Naime, iako je Prvi svetski rat zvanično završen 11. novembra 1918. potpisivanjem primirja izmedju Saveznika sa jedne strane i Nemačke sa druge, poražene strane u već čuvenom vagonu kraj Pariza. Medjutim, u tom trenutku, ratovalo se još negde – izmedju Kraljevine Srbije i Madjarske koja se otcepila od Austrije.

Prva srpska armija vojvode Petra Bojovića, posle oslobodjenja Niša, Smedereva, Beograda, Novog Sada “Srpske Atine“, kreće prema Subotici i Segedinu.

- Madjarska je posle samo dva dana shvatila da je nemoćna pred našom vojskom, pa šalje izaslanike u Beograd i oni pred načelnikom Vrhovne komande, vojvodom Mišićem potpisuju kapitaliciju – ističe Jovičić.

Prvi svetski rat je tako trajao od napada Austrougarske na Srbiju do teškog poraza crno-žute imperije do 13. novembra 1918. i predaje Madjara vojsci Prve srpske armije. Kako su Saveznici dva dana ranije potpisali primirje procenjeno je da je bolje da i Srbija prihvati taj datum nego da obeležava praznik dva dana posle svih ostalih.

Dan primirja je u Srbiji neradan dan, a obeležava se i u Velikoj Britaniji, Belgiji, Novom Zelandu, Francuskoj, u zemljama Britanskog Komonvelta to je “Dan sećanja“, a u SAD je “Dan veterana“. U Srbiji se amblem tog praznika, koji bi trebalo nositi na reveru, sastoji od motiva odlikovanja Albanske spomenice s početka 20. veka – zeleno-crne trake koja okružuje stilizovani prikaz ljubičastog cveta, Natalijine ramonde.

Ta ugrožena biljka raste na istoku Srbije i na planini Kajmačalan, gde je srpska vojska pod komandom vojvode Živojina Mišića, vodila žestoke borbe protiv bugarskih snaga tokom pripreme proboja Solunskog fronta, uvoda u oslobadjanje Srbije u Prvom svetskom ratu.

Marijana Maljković