Zašto sam otišao na Harvard

Genetičar i vlasnik specijalne bolnice za lečenje steriliteta u Leskovcu Miodrag Stojković izjavio je da je na Harvard otišao “gladan nauke i komunikacije sa ljudima koji ga neće popreko gledati, jer navija za druge“.
“Kada smo Petra i ja dobili ponudu, bilo je teško odvojiti se od Leskovca. Ali proveli smo godine u pokušaju da shvatimo zašto sistem mrzi onoga ko drugačije misli, zašto je bezuspešno dokazivanje da treba prozvati i kazniti falsifikatore diploma, a ne one koji na njih ukazuju“, rekao je dr Stojković, koji se na univerzitetu Harvard trenutno bavi istraživanjem matičnih ćelija.

Kako je rekao, “u takvoj atmosferi nije čudo što mala grupa ljudi političku vlast doživljava kao demonstraciju moći, pretnji i zastrašivanja, koja u malim mestima postaje normalna pojava i na ulici“. “Ljudi koji su se do juče pozivali na prijateljstvo počeli su da okreću glavu, da izbegavaju susrete, sve u strahu od lokalnih moćnika.
Na to da dodam i ono najbitnije – želju za naučnim radom. Odlazak je bio neminovan“, rekao je Stojković.
Na pitanje šta iz “zdravstvenog kartona“ Srbije vidi, on je rekao da ona “sve više liči na umornu staricu koja se gasi iz dana u dan, ali živi u iluziji da će malo pudera poboljšati krvnu sliku“.
“Treba, i dobro je, ali ne bih se stalno hvalio novim putevima, tunelima, jer ako ovako nastavimo, svi oni će biti za upotrebu u jednom pravcu. Kod nas postoje ljudi koji mogu da rade posao kvalitetno, ali nemaju čime. To nije samo problem zdravstva“, napomenuo je Stojković.
On je naveo da je “Srbija jedna od najsiromašnijih zemalja u Evropi, nismo Švajcarska ili Finska, kako neki to uporno tvrde“.
“Nismo, jer kod nas ne postoji visoka tehnologija, a oni koji treba da se pobrinu da je uvedu upoznati su sa njom kao što je Pavle Vuisić u poznatoj seriji poznavao gospodju Hadži Pešićevu“, rekao je Stojković. Kako je rekao, “možda u Srbiji ne možemo da imamo Harvard, ali kada bismo mladima ponudili pristojne uslove za rad, mnogi od njih bi svoju karijeru nastavili kod kuće“. On je naveo da Srbija, “sa mizernim budžetom za nauku i obrazovanje, izgleda kao zemlja koja poduprta na štap kaska za drugima koji već lete“.
“I zato je još više nerazumljiva politika jarbola, diznilendskih megaspomenika, stadiona i pogrešno trošenje para. I da se popnemo na najveći jarbol na svetu, ovi koji lete će i dalje biti nedostižni“, rekao je dr Stojković.
Profesor Stojan Radenović je jedan od najcitiranijih matematičara sveta i ranije je naučne radove potpisivao za Univerzitet u Beogradu, ali ga je u medjuvremenu angažovao Univerzitet kralja Sauda u Saudijskoj Arabiji da za njih potpisuje naučne radove. Kako BU više nema u svojim redovima najcitiranije istraživače, to je dovelo ove godine do pada na šangajskoj listi za 100 mesta.

Predsednik Srbije je najavio da će dati sve od sebe da za godinu dana, kada isteknu svi ugovori, prof. Radenovića vrati da potpisuje sve svoje naučne radove za Srbiju. Prof. Radenović, inače penzioner, naučne radove piše u podrumskim prostorijama zgrade u kojoj stanuje na Vračaru. “Ja sam u penziji. Primanja su mi vrlo slaba, porodica mi nije situirana, žena i ćerka ne rade. U Saudijskoj Arabiji mi daju nešto novca, a Beogradski univerzitet nije mogao ni laptop da mi kupi... Pozicija BU na šangajskoj listi ne treba da zavisi od jednog starca. Važno je da se podrže i motivišu mladi naučnici s kojima i ja saradjujem“, rekao je prof. Radenović. Čuveni srpski genetičar dr Miodrag Stojković, vlasnik bolnice za lečenje steriliteta u Leskovcu i doskorašnji šef katedre na Medicinskom fakultetu u Kragujevcu, koji je po drugi put napustio Srbiju, izneo je alarmantne podatke da je za potrošni materijal za istraživanje 2011. godine izdvajano 1.200 evra po naučniku, lani 650 evra, dok je u prvih osam meseci 2019. izdvajano ispod 250 evra. Prema njegovim rečima, dok se u svetu značajno ulaže u centre za matične ćelije, pa je “Bajer“ za milijardu dolara kupio takvu firmu, u Srbiji je rok za završetak Centra za matične ćelije u Kragujevcu “probijen za više od dve godine“. Stojković je objavio i fotografiju na kojoj se vidi gradilište Centra za matične ćelije u Kragujevcu nedaleko od zgrade Rektorata, koje je zaraslo u travu, dok je ograda oko gradilišta polusrušena.