OVACIJE NA PREMIJERI POZORIŠNE PREDSTAVE “ZONA ZAMFIROVA”

Da je Stevan Sremac poživeo malo duže pa da vidi kako, vek i kusur nakon što ju je napisao, njegovu “Zonu Zamfirovu“ govore i igraju na drugom kontinentu neki mladi ljudi što Niš i Srbiju videli nisu, u najmanju ruku ne bi verovao. Ili bi reagovao poput njegove strinka Doke – “Leleee, što si zbori?“ Futuristiku i šalu na stranu, mnogi nisu verovali ili, ajde da ublažimo – sumnjali su da amaterska trupa Srpskog pozorišta “Mira Sremčević“, sa tek nekoliko ljudi od glumačkog iskustva, može da iznese ovakav projekat. U svakom pogledu.

Jer, kada na scenu, malu i ograničenih kapaciteta, kakva je ona u Skoki teatru, izvedete preko trideset duša, medju njima glumce, muzikante, folkloraše, sve savršeno ukomponovane u kostime ko preslikane sa niške kaldrme potkraj 19.veka, okružene scenografijom koja savršeno dočarava varoš koja je Sremca inspirisala da presavije tabak i napiše roman, onda je to poduhvat sa kojim se ukoštac teško hvataju i pozorišta daleko veća, novcem vlasnija i rodnoj grudi bliža nego što je ovo čikaško, emigrantsko, malo. Ali samo kasom i budžetom.

Sve drugo, medju nogama i u glavi, bilo je veliko kod grupice entuzijasta iz “Mire Sremčević“ kada su odlučili da krenu u ovu “nemoguću misiju“. Znali su dobro da bi u tim dolarskim kalkulacijama lakše prošli da su podlegli opštoj modernizaciji klasike, minimalizovali scenu, pojeftinili komad. “Ta, mante, molim vas, takva su vremena“, rekao bi jedan popa, drugi Sremčev junak.

Znali su, ali nisu. A za to su imali i veliki razlog, moralni, ljudski. Lako je, jelte, u Beogradu ili Nišu igrati svedene i minimalističke klasike, to se onda naziva modernim teatrom. Ali igrati takvu “Zonu”u Čikagu, pred ljudima kojima je svaka asocijacija na ono što su ostavili tamo daleko velika ko kuća, kojima znači svaki onaj šareni ćilim i ćirilično slovo na mansardi... e to bi već bio pozorišni zločin. Onaj najgori, nad zemljacima.

Čvrsto se držeći klasičnog narativa, što podrazumeva i jezik dela, specifič ni i skoro izumrli južnjački dijalekt kojim danas ne govori skoro niko – a ovde su na sceni njime govorila deca koja su “born&raised in USA“ ili su imigranti od svojih malih nogu – glumci vodjeni iskusnom rukom Slavice Petrović (koja se u ovom projektu ostvarila u ulozi režiserke, glumice i producenta) trijumfalno su izneli predstavu od početka do kraja.

Svi redom, od nosilaca glavnih rola, Smiljane Nedić (Zona) i Jovana Aleksića (Mane), pa do malog Kirila Anastasova, koji je “ko veliki” tumačio lik Pote, zaslužili su ovacije na otvorenoj sceni. A svaki taj aplauz vredeo je bar dve decimale više kada znate (a ja slučajno znam) da je skoro sve kostime za predstavu sašila jedna od glumica, da je scenografiju, uključujući tu i pušku tandžaru (!) sa svojih deset prsta napravio njen kolega. I tako dalje... Mnogo štapa i kanapa je uloženo u ovaj, zašto ne reći – pozorišni spektakl, što publika, medjutim, nijednog trenutka nije osetila.

Kao ni činjenicu da su glumci koje smo gledali na sceni mahom amateri koji se pozorištem bave iz ljubavi. Uostalom, više od toga što jedan novinar može da sroči u svom izveštaju govorila su zadovoljna, ozarena lica posetilaca koji su napuštali salu.

Ostaje samo da se nadamo da će ova predstava još dugo biti izvodjena i da će imati prilike da je vide ne samo naši ljudi u Čikagu, već i u drugim gradovima gde živi srpska emigracija. Bila bi zaista velika gre’ota da se, posle svog uloženog truda i kvaliteta koji je iz njega proizašao, sve završi na premijeri i dve reprize.

Antonije Kovačević

REKLI SU O PREDSTAVI “ZONA ZAMFIROVA“

Konzul žeran Dejan Radulović – Generalni konzulat R. Srbije u Čikagu

Ovo je bila još jedna sjajna premijerna predstava Srpskog pozorišta “Mira Sremčević“ iz Čikaga. Svima nama je dobro poznata “Zona Zamfirova“ ali je uvek rado ponovo gledamo. Uvek je izazov raditi i predstaviti Zonu Zamfirovu, kako zbog jezika, tako i zbog ambijenta, kostima i svega drugog što ovu predstavu čini posebnom. Glumci su zaista bili fantastič ni, scenografija i režija odlični.

Kostimi su takodje bili izuzetni. Značajan doprinos su dali i članovi ansambla “Dukati i biseri“. Predstava je verno dočarala autentičan ambijent juga Srbije. Još jednom moje najiskrenije čestitke glumcima i svima koji su doprineli realizaciji predstave i time još jednom potvrdili ogroman entuzijazam i posvećenost pozorošnim daskama na veliko zadovoljstvo publike i svih koji već godinama podržavaju rad Srpkog pozorišta Mira Sremčević u Čikagu.

Sveštenik Aleksandar Petrović

Velika mi je čast da sam prisustvovao premijernom izvodjenju predstave ‘’Zona Zamfirova’’ u realizaciji Srpskog pozorišta ‘’Mira Sremčević’’ u Čikagu. Uživao sam u spektaklu, koji je pobrao najlepše kritike ovdašnje publike. Ovi divni, talentovani ljudi, njih preko trideset na sceni, zaista su u sebi uspeli da ožive likove Sremčeve poznate komedije i na pozornicu prenesu atmosferu sa ulica ondašnje niške varoši. U pozorištu, ispunjenom do poslednjeg mesta, mogli su se čuti samo izrazi oduševljenja, smeh i aplauzi, kojima smo ispratili svaku scenu. Bilo je prelepo videti kako glumci, inače naši prijatelji, sugradjani i naši parohijani, igraju uloge sa toliko posvećenosti i takvom dozom profesionalizma kakva se očekuje od profesionalnih glumaca. Imao sam utisak kao da predstavu gledam u, recimo, Beogradskom dramskom. Zadivljujuće je sa koliko ozbiljnosti je predstavi pristupio i najmladji deo ove glumačke ekipe.

Mislim da su oni pobrali i najveće aplauze. Posebno bih uputio pohvale mojoj prijateljici i parohijanki Slavici Petrović, koja je duša cele predstave i koja kao profesionalac igra jednu od glavnih uloga u samoj predstavi. Neverovatno je šta jedna snažna volja, kao što je njena, može da stvori gotovo ni iz čega. S pravom mogu reći da je Slavica sa svojim saradnicima zaista učinila i dalje čini mnogo na očuvanju srpskog kulturnog i duhovnog nasledja na ovim prostorima. Kroz ovu predstavu, ali i kroz nebrojeno mnogo drugih projekata koje organizuje, Slavica nas je zadužila da ime njeno poštujemo i da se za nju i za njene satrudnike Gospodu zadugo molimo, te da bi ih On sve blagoslovio i stostruko nagradio.

Akademski slikar Sava Rakočević

Prisustvo muzike, koja prati pozorišnu predstavu uskladjeno je sa svim radnjama i pokretima na sceni. Muzika budi i vraća sliku onog podneblja, onog sveta u kojem je živela Zona Zamfirova.

Iznenadjen sam, zbog kratkoće vremena i održanih proba, da su glumci svoje uloge doneli uskladjene sa svim elementima, koji žive osvetljeni pokretima i rečju. Rediteljka Slavica Petrović je uspela da poveže sve potrebne radnje, da stvori harmoniju – što predstavu čini izuzetno uspešnom. Osećam potrebu da kažem da Srpsko pozorište “Mira Sremčević“ u Čikagu okuplja najveći broj Srba, posebno mladih, negujući srpsku reč, ime i prezime srpskog naroda.

Milica i Predrag Popović

Gluma, igranje, pevanje, sviranje, prelepa scenografija, autentični kostimi; sve je to učinilo da je Sremčeva “Zona Zamfirova“, na sceni u Čikagu, oživela i prerasla u jedan divan spektakl. Posebno priznanje treba odati Slavici Petrović i Ankici Ratarac za vešto ostvarenu režiju ovog zahtevnog komada.

Dr Marija Vučković Molnar

Predstava je prva liga. Da je sad postavite medju znalce, tj. u bilo koji grad južne Srbije, dobila bi najbolju ocenu. Na toj maloj bini dočarati atmosferu zanatlijske radnje, čorbadžijsku kuću, javnu kafanu i gradsko veselje, eeee, to može samo majstor.

Pravo je čudo kako su glumci “skinuli“ dijalekt, a bogami i da ga je publika razumela. Verovatno ne baš svi, ali mora da većina jeste, jer se smejalo i ćutalo kad je trebalo. Svaka uloga je bila do tančina razradjena, a gluma fantastična. Od prvog momenta kad je mali Kiril Anastasov izleteo na binu, videlo se da će predstava biti odlična.

Ako ima iko da ga predstava nije potpuno očarala, taj nije normalan.

Milka Kovačević

“Zona Zamfirova “ je veliki zalogaj i za profesionalna pozorišta, kao i za filmsku produkciju. Zato sve pohvale i komplimenti Srpskom pozorištu “Mira Sremčević“ iz Čikaga za predstavu “Zona Zamfirova”. Slavica Petrović, koja potpisuje režiju i koja je napravila sjajnu ulogu vrcave matore tetke, zaslužuje sve komplimente i naravno veliku gledalačku podršku.

Za sve one koji nisu videli predstavu toplo preporučujem da je obavezno pogledaju na jesen, sigurna sam da će se oduševiti i uživati u izvrsnoj glumi ovog divnog kolektiva, muzici juga, i duhu onog vremena...

Čikaški Srbi se ponose tobom. Milena Pippy Ivanc

Slavice, radujem se svakoj tvojoj predstavi i rado idem na svaku. Unosiš nam pozitivnu energiju, a to nam upravo i treba.

Tvoja priroda, znanje, iskustvo, profesionalizam se vide i hvala ti što nam daješ priliku da uživamo sa tobom u tvojim umetničkim kreacijama.