ZLATIBOR – PLANINA BOGOVA ILI BETONIRANI RAJ

INTERVJU: Milan Stamatović, predsednik Opštine Čajetina

Milan Stamatović, predsednik Opštine Čajetina, pravi je dokaz da jedan čovek može da napravi svet boljim, drugačijim, efikasnijim. Na ovoj odgovornoj funkciji je skoro 20 godina, sa svojim kvalitetnim timom saradnika ozbiljno radi na izgradnji opštine, i posebno turističkog centra, Zlatibora, pomalo prkoseći aktuelnoj vlasti u Srbiji, ne skrivajući činjenicu da je lokal patriota, svim srcem vezan za mesto svog porekla. Pre dve decenije imao je viziju da Zlatibor može biti svetski turistički centar, čija sezona traje 12 meseci godišnje, ali je i tada bio svestan da ništa neće pasti sa neba, niti biti lako i jednostavno. I tada je znao da će biti onih koji će ga kuditi i postavljati klipove u točkove, ali i njima i svima drugima može da pogleda u oči i kaže – vredelo je. Izmedju oštrih stavova da je Zlatibor betonirani raj ili onih pretencioznijih da je Zlatibor planina bogova, istina je negde na sredini, dok se ovaj turistički centar gradjevinski diže u visine, a njegovo zelenilo seli na periferiju. Uz turistički rast, povećanje broja stanovnika, a pre svega povećanje broja dece, ide i rast i uredjenje infrastrukture, bogata kulturna ponuda, zapošljavanje ovdašnjeg stanovništva, rad na svesti o održavanju i čistoći, približavanje Zlatibora svetu i sveta Zlatiboru. Milan Stamatović je takodje mogao sve da napusti i ode iz zemlje, ali nije, ostao je tu, da dokaže da je nemoguće ipak moguće, ako se u to zaista veruje, a danas žali samo zbog onoga što možda nije uradio, a mogao je. Skoro ništa ne bi uradio drugačije.

“Moj radni dan počinje u 7 ujutro, i u tom regularnom radnom vremenu skoro svi dani su slični, posvećeni dnevnim obavezama lokalne samouprave, organizaciju opštinskog veća, pripreme budžeta i planova, a onda nastaju druge obaveze u svakom danu. Imamo puno investicija, volim da čujem mišljenje ljudi, i pohvale i kritike, tako da se moj svaki radni dan nastavlja do kasnih večernjih sati, uz konferencije, poslovne sastanke, posete kulturnim dogadjajima. Naravno da radim i vikendom i praznicima, u kontaktu sam sa ljudima koji posećuju Zlatibor, a imaju neke poslovne planove. Ne žalim se na ritam rada, na to sam navikao i sam sam birao, to je nešto što me kao čoveka ispunjava, volim da budem sa ljudima koji rade, koji su odgovorni, ne volim one koji filozofiraju ili ništa ne rade. Radim nešto što volim, što je korisno i u interesu ljudi sa kojima živim. Sve što radim – radim u slavu Boga, a onda i jesam u službi Boga i naroda. Porodica i saradnici to odlično razumeju.’

Kada ste počinjali pre skoro 20 godina, da li ste verovali i nadali se da Zlatibor danas može da izgleda ovako?

“Kada sam došao u Opštinu Čajetina samo sa namerom da premostimo neka neslaganja u tadašnjoj mladoj vlasti od 2000. godine, verovao sam da mogu nešto da promenim, pa da na novim izborima 2004. godine donesemo značajnije promene. Shvatio sam koliko je sve bilo oštećeno, koliko je stvari radjeno neodgovorno, bez odluka, planova, nije bilo želje da se stvari menjaju. Tada sam seo i napravio okvirni plan, predočio ga saradnicima i video da su to prihvatili sa rezervom, bili su skeptični, u kuloarima su se tom planu i podsmevali, verujući da je preambiciozan. A danas znamo da smo sve realizovali i uradili i više od toga. Nisam ni sanjao da ću na ovoj poziciji ostati 20 godina, ali, eto, investicije koje sam sa svojim saradnicima i dobrim savetnicima planirao, danas su pretočene u strategiju razvoja Opštine Čajetina, koja je uradjena u saradnji sa norveškim institutom Niva, i iz te strategije svi ti planovi danas se polako i realizuju.“

Ono što ljudima najviše bode oči iz te strategije je betoniranje Zlatibora. Nedavno je premijerno prikazan dokumentarno-igrani film “Zlatibor, planina bogova”, pomalo pretencioznog naziva, jer su i u filmu izbegnute slike betoniranog centra, jer očito niko ne želi da ih vidi. Kako pravdate ovoliko intenzivnu izgradnju, ponekad nam se čini i neplansku, ne u skladu sa zahtevima planine i prirode, da li je obezbedjena kvalitetna infrastruktura, šta kažete onima koji Vas pitaju – Šta si uradio sa našom lepom planinom?

“Zlatibor pokriva teritoriju od 647 km kvadratnih, a ova mikrolokacija zlatiborskog centra pokriva 1.4%, tako da je Zlatibor mnogo veći od ovog centra, i ko želi prirodu, seoski i etno turizam ima mogućnosti da u tome uživa i da mnogo toga vidi. Mi smo se opredelili za masovni turizam, jer je i u svetu poznato da je zarada samo u masovnosti. Kada smo odlučivali da li da se zadržimo samo na etno turizmu, pitali su nas – imamo li novca za njegovo održavanje, možemo li da sa takvim profitom funkcionišemo, izdržavamo 500 km dotrajalih puteva i infrastrukture, imamo li novca ili ćemo se kačiti na republički budžed. Tada smo se opredelili za ovu vrstu turizma, napravili smo ozbiljne analize i angažovali stručnjake, shvatili da manje više svi turistički centri u svetu izgledaju slično. Centar je na mikrolokaciji, nastao je na osnovu želja investitora koji imaju novac, oni znaju kako da ga ulože, valorizuju, ostvare profit i sutra ga nekome prodaju. Ako neko ima novac da projektuje, izgradi, proda, kupi stan u takvoj zgradi, tržiste sve to jasno uredjuje. Naravno, ni ja nisam zadovoljan izgledom mnogih objekata, jer u našim planovima piše da mora da se zadrži planinski stil, da se koriste prirodni materijali i prirodne boje. Danas je dozvoljena gradnja do 8 spratova. Naš projekat u strategiji razvoja se zove Grad na planini, i zato smo dobili priznanje sa Oksforda za inovacije u turizmu. Pogled na planini je najskuplji, pa se i stanovi sa najlepšim pogledom najlakše prodaju. Sa druge strane, ne smete izgubiti iz vida da mi živimo u Srbiji. Baš mi na Zlatiboru smo bili najveći borci za uvodjenje reda u urbanizam i gradnju u Srbiji. Pisali smo primedbe na Zakon o ozakonjenju, koji je uzrok bespravne gradnje. Mi nismo izuzetak, mi smo samo interesantni po ambijentu, i zato se ovo dešava na Zlatiboru. Ipak, moj posao je da pravim ambijent u kome će lokalno stanovništvo biti zadovoljno, živeti bolje, da pravim ambijent za bolji i kvalitetniji život. Naravno da se interesuju i kako se to u Srbiji odražava, dopuštam i da oni koji kritikuju kritikuju. Ovako su nastajali i svetski turistički centri, pa su ljudi skloni da to vide kao cool, ako je negde tamo, a ako je kod nas – onda je to seljana. Ipak, Zlatibor je prepoznatljiv u svetu, valjda ta mnogobrojna priznanja nešto znače. Vreme će donositi ocenu, jer i ja se mnogo puta pitam je li ovo greška, ili je avangarda. “

Pomenuli ste investitore i tokove novca, mnogo puta ste pominjali da Zlatiborom vladaju kriminalne grupe iz Bosne, Srbije, Crne Gore. Šta je danas sa njima?

“Nama pripisuju da je Zlatibor stečiste kriminala, da se na Zlatiboru pere novac, ali ako nama neko sa računa iz neke banke uplati novac na naš račun, ko smo mi da proveravamo? Postoje institucije koje bi time trebalo da se bave, a ne mi. Sve dok investitori poštuju pravila, mi ne ulazimo u pitanja oko toga da li je novac stečen na ovaj ili onaj način. Pa i u politici je mnogo nelegalnih tokova novca. Nije posao predsednika opštine i lokalne samouprave da proverava pitanja tokova novca. Mi nemamo razloga da bilo koga osporavamo. Činjenica je da na Zlatiboru, u stvari, ima najmanje bespravne gradnje. Ovde ima samo odstupanja od gradjevinske dozvole, a to, prema važećim zakonima, nije krivično delo. To znaju svi investitori. Oni dobiju dozvolu, i možda na 1000 kvadrata napravi još 10000, ali je on pred zakonom čist, jer ima gradjevinsku dozvolu. Ako odstupi od nje, to nije krivično delo, već samo prekršaj. Na žalost, nas zbog toga optužuju, iako mi pišemo predloge, dajemo mišljenje na zakone, ali nekome očito nije u interesu da se u oblasti izgradnje i prometa nekretnina uvede red.“

Ako hoćemo pravo, tako su u Americi izgradjeni Las Vegas, Majami i neki drugi turistički centri u svetu. Nije Vam bilo lako ni sa panoramskom gondolom, čiju su izgradnju pratili mnogi otpori i problemi. Kako ste tu došli do kompromisa i da li ste tu poljubili ruku predsedniku Vučiću ?

“ Nije predsednik Stamatović otišao u Beograd i u SNS, već je predsednik Aleksandar Vučić došao na Zlatibor i odao priznanje za ono što smo mi uradili. Da se razumemo, mi nismo bili miljenici Beograda nikada i nijednoj političkoj grupaciji, zato što mi gledamo šta je interes ovog mesta, pa smo za političare iz beogradskog kruga dvojke uvek bili seljaci sa Zlatibora. Nekome smeta to što je seljak sa Zlatibora danas bogat, a to je meni možda najveća satisfakcija. Sve što smo uradili uradili smo uz pomoć zlatiboske gorštačke tvrdoglavosti, upornosti i pravdoljubivosti. Na kraju su i Beogradjani shvatili da je gondola bila odlična investicija, posle dve godine se isplatila i sada donosi profit. Nismo mi tu pioniri, prepisivali smo ponešto iz poznatih turističkih centara, ali mi imamo panoramsku gondolu, koja je aktivna tokom cele godine, kao što i Zlatibor funkcioniše tokom cele godine. To je za ovaj turistički centar veoma važno, naša sezona ne traje 100 dana, mi smo planinski centar sa sportsko-rekreativnim, kongresnim, manifestacionim, zdravstvenim turizmom, Zlatibor ima jedinstvenu klimu, nadmorsku visinu i ruže vetrova, pa je pogodan za sve generacije, zato se i trudimo da ponuda bude raznovrsna. Mi smo samo sve ono što nam je Bog dao uz prateće sadržaje stavili u funkciju. “

Ono što je fascinantan pomak na Zlatiboru je izuzetna kulturna ponuda u letnjoj i zimskoj sezoni, uz Festival sportskog filma, bogato kulturno leto, zanimljive koncerte različitih muzičkih žanrova, pozorišne predstave, filmove i izložbe, koje se organizjuju u Kulturnom centru, ali i rad na čistoći i uredjenju naselja.

“Odvajamo značajna sredstva za kulturne sadržaje, ali i za komunalnu čistoću, jer želimo da našu opštinu proglasimo za ekološku opštinu, sa namerom da sačuvamo prirodu. Na mikrolokaciji su izgradjeni objekti, ali želimo da očuvamo bogatstvo prirode na svim drugim lokacijama. Brinemo o deponiji čvrstog otpada, u saradnji sa švedskom vladom. Pravimo reciklarno dvorište na Zlatiboru, radili smo na projektima sa Norveškom, puno toga smo prepisivali od uspešnih, drugih zemalja, a sada smo osposobljeni da te mnoge poslove obavljamo sami. Zato je Zlatibor i pored ovolikih gradilišta danas čist uz pristojnu komunalnu higijenu. Nama je cilj da Zlatibor stavimo na svetsku turističku mapu, bićemo slični Antaliji, radimo na projektu otvorenih fudbalskih terena, ali i golf terena. Uskoro će ovde biti i više stranih gostiju.“

Da se dotaknemo i malo politike. Bili ste i predsednički kandidat, predsednik ste partije “Zdrava Srbija”, verujete li Vi da će biti izbora 17. decembra?

“Činjenica je da kada jednom udjete u ovaj posao ne možete da se odvojite od politike, ova funkcija je neodvojiva od politike. Formiranje političke partije “Zdrava Srbija” bio je razlog da se zaštitimo, jer kao jedinka teško možete da ostvarite poltiičku zaštitu, lako postajete žrtva, pa je i moja predsednička kandidatura bila razlog da se zaštitim od političkih pritisaka. Mi se trudimo da pokažemo da je moguće napraviti najveći budžet po glavi stanovnika, da povećamo broj stanovnika i pre svega da povećamo broj novorodjene dece, onda je to potvrda da je moguće i u drugim sredinama. To je moj posao i moja misija. Zato i izlazimo na izbore. Verujem da će izbori biti u decembru ove godine, planiramo da izadjemo na izbore na republičkom nivou, dva puta smo ostali ispod cenzusa, ali ovoga puta verujem da će gradjani Srbije prepoznati napore koje mi ulažemo, na razvoju turizma, poljoprivrede, proizvodnje organske hrane, i radu na zdravim patriotskim interesima. Nemam nijedan razlog da se bilo kome dodvoravam, ja sam patirota, nacionalista, a kod nas su dobrodošli ljudi svih vera i nacija, ali štitimo svoju kulturu, veru i tradiciju. To nije greh. Ja nisam šovinista, ali jesam patriota. Mogao sam da odem bilo gde iz naše zemlje, ali nisam, ostao sam da dokažem da jedna mala sredina može da bude uspešna. To je i put za decentralizaciju Srbije, neophodna su ulaganja u unutrašnjost Srbije. Nisam otišao u svet, ali smo svet doveli kod nas. Ja možda jesam ludo hrabar, jer verujem u ovo što radim. Nikada nisam išao linijom manjeg otpora, po sistemu– učlaniš se u partiju, pa će za tebe raditi neki veliki šef. Mi smo se opredelili da preuzmemo odgovornost, da naše resurse stavimo u funkciju, i da idemo napred, bez obzira na kritike. Nije meni prijatno da slušam kritike o betonu ili urbanističkom haosu na Zlatiboru, ali nemam ni priliku da suprotstavim svoje mišljenje, u razgovoru kakav je, recimo, sada sa vama. Ja znam da i mi ponekad pogrešimo, ali ne sa lošom namerom. Sud istorije će pokazati gde je kome mesto. Moje kolege u drugim lokalnim sredinama nemaju takav odnos, možda upravo u strahu od kritike, ali to nije moj put. Mi pratimo moderne, savremene tokove, ali ne zaboravljamo da živimo i radimo u Srbiji. Ovo je naš put, naša vizija. Nekome je lako da sedne u stolicu koju mu je neko ostavio, ali naš je cilj da promenimo stolicu, isto, da okrečimo, da izgradimo, da nadgraimo, da podignemo svest naših žitelja. Pesnik Ljubivoje Ršumović je kao dečak maštao o onome što smo mi uradili gondolom – povezali lepote ovog mesta, omogućili ljudima da ih vide, dotaknu i osete. “

Nedavno ste svečano proslavili 130 godina zlatiborskog turizma, rekli ste mi da se RTS, televizija sa nacionalnom frekvencijom, nije udostojila da o proslavi napravi prilog. Kako se borite protiv toga? Hoće li se naš medijski mrak ugušiti? Na Zlatiboru je dostupan samo jedan kablovski provajder (ne vidi se N1 niti Nova S).

“Sta reći, ako RTS, koju svi mi plaćamo, nema tu svest da prikaže jedan takav važan dogadjaj o tako važnom jubileju, a u medjuvremenu snimate privatne svadbe, ne možete mi reći da je to TV sa nacionalnom frekvencijom i interesima. Oni to sada nemaju u svojim video arhivama. Pokazali su da nisu dostojni važnih dogadjaja i to je nešto što mi kritikujemo, ali verujemo da se može promeniti. Decentralizacija Srbije je veoma važna. Srbija se mora menjati iznutra, od malih sredina, od jednog čoveka, koji želi i razume da su promene neophodne. “

MILA FILIPOVIĆ