Vikend protesta

Amerika – Dan sedamdeset sedmi

“Nije dovoljno dobiti rat; važnije je organizovati mir.” – Aristotel

Juče su širom Amerike i sveta nastavljeni mirni protesti u znak sećanja na tragičnu smrt Džordža Flojda, uz zahteve demonstranata protiv brutalnosti i uz pojačane zahteve za obustavljanje finansiranja policije, njenu rekonstrukciju, dodatne treninge i potpuno novu ulogu u američkom društvu. Stotine hiljada ljudi okupilo se juče na ulicama Vašington DC i ispred Bele Kuće, na ulicama Njujorka, u Union Parku na zapadu Čikaga, na Golden Gate Bridge u San Franciscku, kao i u Reaford, Severna Karolina, rodnom gradu pokojnog Flojda, u kome je juče održan drugi pomen po redu.
Druga nedelja protesta, uz manje incidente u Njujorku, protekla je uglavnom u miru, uz poštovanje uspomene na tragično stradalog, i pojačane zahteve za suštinske promene u američkom sistemu, pitanja rasne diskriminacije, položaja policije, položaja zajednica manjina, njihovog finansijskog, obrazovnog, zdravstvenog i socijalnog stanja.

U mnogim gradovima, kao recimo u Čikagu i Njujorku, i dalje je na snazi policijski čas, ali je guverner Njujorka naglasio da prekršioce uredbe neće kažnjavati, zadovoljan zbog otpuštanja dva policajca koja su brutalno povredila 75. godišnjeg demonstranta, najavljujući i sudski postupak protiv njih.
U gradskom veću Mineapolisa izglasana je reforma policije, uključujući zabranu upotrebe chokeholds (gušenje kolenom ili laktom), kao i obavezom policajaca da se umešaju i spreče upotrebu ove tehnike u svakoj situaciji. Policijska dokumenta pokazuju da je baš policija u Minesoti od 2015. godine bar 44 uhapšena ovom metodom maltretiranja dovela u besvesno stanje.
Svi se slažu u jednom – reforma policije na saveznom nivou jeste neophodna, kao i da je glavni kamen spoticanja do efikasne reforme snažan sindikat policijskih radnika. Ali, analitičari stanja tvrde da bi smanjenje fondova i uticaja policije zemlju uvelo u anarhiju, u kojoj bi ubrzo umrli red, poredak i zakon, naročito u zajednicama manjina, u kojima se policija i danas teško bori sa gangsterskim bandama i podzemljem. Stopa kriminala bi porasla, zajednice bi patile u još težoj nesigurnosti i problemima, rešenja ne bi bila ni na pomolu. Uprkos tome, Los Anđeles zahteva između 100 i 150 miliona manje, Feniks 180 miliona, Nešvil 2.6 miliona, a Njujork Citi čak čitavu milijardu manje za NYPD.
Za sledeću sredu zakazana je i sednica Pravnog saveta Kongresa, koja će u potpunosti biti posvećena raspravi o brutalnosti u policiji i neophodnim reformama.
U Čikagu se protestima i zahtevima demonstranata pridružio i Sindikat prosvetnih radnika, zahtevajući izbacivanje patrola policije iz ovdašnjih državnih škola.
Tenzije se nastavljaju i između gradonačelnice američke prestonice, Muriel Bowaser, i predsednika Trampa, nakon njegove odluke da na ulice Vašington DC bude izvedena Nacionalna Garda. Pošto se radi o distriktu, a ne o državi, i pošto nema funkcije guvernera, ovaj grad ima drugačiju liniju komande u vanrednim okolnostima. Nacionalnom Gardom za distrikt komanduje predsednik, koji može da tu ulogu prepusti ministru odbrane. Juče je Garda bila prisutna na ulicama, ali bez naoružanja i sukoba sa demonstrantima.
Takođe se ne smiruju ni tenzije između Bele Kuće i Pentagona, nakon pretnje predsednika Trampa da će upotrebiti vojsku posle prvih dana nereda i pljački u američkim gradovima. Ministar odbrane, Mark Esper, nije se složio sa slanjem savezne vojske u Vašington DC, a posle su nam objašnjavali da predsednik u njega i dalje ima poverenja, i dalje uveren da je ministar jedan od  ključnih stubova stabilnsoti i sigurnosti zemlje.
Nisu zanemarljive ni reakcije bivšeg ministra odbrane, Džejmsa Matisa, koji je već na početku protesta rekao da je “Tramp prvi predsednik u mom životu koji nije probao da ujedini Ameriku – čak se i ne pretvara da to čini. Umesto toga, on proba da nas podeli. Svedoci smo posledica tog njegovog trogodišnjeg pokušaja, bez ozbiljnog liderstva.” Tramp mu je na to odgovorio da je “precenjeni general”.

Svedoci smo da se u svakoj američkoj administraciji predsednici razilaze sa svojim savetnicima, ali se čini da ih je predsednik Tramp u nekim slučajevima menjao kao na pokretnoj traci. Sukobi su uglavnom na liniji između lojalnosti i pogleda na strateška pitanja i rešenja, što se kasnije predsedniku može lako olupati o glavu.
Sinoć je američki potpredsednik, Majk Pense, dao intervju TV mreži Fox News, naglašavajući da stoje na strani svih koji mirnim protestima nakon tragičnih događaja u Mienapolisu izražavaju nezadovoljstvo zbog ključnih pitanja jednakosti i tolerancije u zemlji, ali da se protive svim pokušajima infiltracije militantnih i terorističkih grupa, koje proteste otimaju u svoje dugoročne ciljeve, pljačkaju, ruše i nastoje da uvedu anarhiju. “Ova administracija štiti prava svih građana, živote i imovinu, zalažemo se za reforme u obrazovanju, zdravstvenom i socijalnom sistemu, učinili smo da stopa nezapolsenosti u Afro-Američkoj zajednici bude na nižem nivou nego ikada u istoriji, trudimo se da naš glavni grad i zemlja budu centar prosperiteta, demokratije i slobodnog drustva. I sada imamo šansu da radimo zajedno i zajedno nađemo rešenje za goruće probleme sa kojima se suočavamo.Ali, nećemo dozovliti paljenje crvkava, nerede i krađe na ulicama Amerike.”
Ne znam kako vi, ali ja se i dalje pitam – ne stvarno, šta je sa pandemijom? Kažu, danas dobre vesti – coronavirus pandemija je manje smrtonosna nego što se u početku mislilo. Nema dokaza da je mutiranjem virus oslabio, ali ima napredovanja u tretiranju zaraze, uz činjenicu da i doktori i naučnici sada o virusu znaju mnogo više. Nisam katastrofičar, retko sam i pesimista, ali znam da je paranoičan onaj koji zna malo o onome što se dešava. I danas, ali i sutra, kada će nam biti kako nam bude.

MILA FILIPOVIĆ