VUČIĆ SA POMPEOM U NJUJORKU

Poruke sa ekspresno sazvanog sastanka državnog sekretara SAD Majka Pompea i srpskog predsednika Aleksandra Vučića u Njujorku mediji u Srbiji različito tumače.
Neki tvrde da je posebno primetan nešto “mekši“ stav kada je reč o srpskoj strani na Kosovu, za razliku od svake prethodne američke administracije koja je tvrdila da je
nezavisnost “gotova stvar“.

Sa druge strane, spoljnopolitički komentator Boško Jakšić upozorava: “Kruna onog što je rečeno, ja bih obratio pažnju na rečenicu Aleksandra Vučića kada je rekao ‘nije važna politička cena koja će se platiti’. To mi govori da je to nastavak procesa pripreme javnosti u Srbiji za rešenje koje može da vodi medjusobnom priznavanju. Dakle, očigledno se politička platforma Beograda promenila i uznapredovala do tačke da se razmišlja o priznavanju“.
Osim poruka sa sastanka, pažnju javnosti u Srbiji izazvala je i informacija da je, kako je naveo reporter Al Džazire iz Vašingtona, susretu Vučića i Pompea prisustvovao i nekadašnji premijer Velike Britanije Toni Bler. Da li je to tačno, pitao je na Tviteru bivši šef srpske diplomatije Vuk Jeremić. “Ako je zaista Bler bio na sastanku, to onda ukazuje da je Bler izuzetno blizak saradnik Aleksandra Vučića i da je politika koju je Aleksandar Vučić na tom sastanku zastupao takva da možete imati Blera u delegaciji dok takve stvari izgovarate, a to nije u skladu sa zvaničnom državnom politikom Srbije, koja, koliko mi je poznato, nije promenjena“, naveo je Jeremić.

Rano je reći da li je Vašington odlučio da se u budućnosti oslanja radije na Beograd nego na Prištinu kad je u pitanju kosovski problem, izjavio je urednik američkog časopisa “Odbrana i inostrani poslovi“ Gregori Kopli, za koga tvrde da je blizak vojnim krugovima u SAD. “Ono što je sigurno jeste da SAD posvećuju više pažnje srpskom pogledu na pomenuti problem nego što su to činile u prošlosti, ali istovremeno i pokazuje da se SAD bore za uticaj na Balkanu zajedno s Rusijom i Kinom“, rekao je Kopli. Prema njegovim rečima, SAD i dalje pritiskaju Srbiju da prekine kampanju medju drugim zemljama da povuku priznanje Kosova. Kako je ocenio, nije realno da zemlje Kvinte zahtevaju od Srbije da zaustavi prirodnu reakciju na uzimanje, bez ikakvog zakonskog osnova, značajnog dela njene teritorije.

“U ovom trenutku, takozvane snage Kvinte gube prednost nad Srbijom, jer članstvo u EU izgleda sve manje privlačno kao dugoročna opcija za Srbiju. Velika Britanija izlaskom iz EU gubi veliki deo svog uticaja protiv Srbije, dok su SAD očigledno zainteresovanije za postizanje sporazuma s Beogradom nego za njegovo kažnjavanje“, smatra Kopli. On je dodao da u ovoj fazi nema koristi od pritisaka na Srbiju, ali ne mogu ni da napuste “sopstvenu kreaciju“
– Kosovo, osim ukoliko se ne postigne novi pregovarački okvir, što je sigurno moguće. Inače, na odvojenim susretima predsednika Srbije Aleksandara Vučića u Njujorku sa zamenikom pomoćnika državnog sekretara SAD Metjuom Palmerom i izvršnim potpredsednikom Atlantskog saveta Dejmonom Vilsonom razmatrani su odnosi izmedju Beograda i Prištine, kao i sveukupni srpsko-američki odnosi. Kosovo je bilo dominantna tema razgovora sa Vilsonom. “Zaštita interesa srpskog naroda na Kosovu i Metohiji i očuvanje vitalnih nacionalnih i državnih interesa Srbije bile su suština mog zalaganja u razgovoru sa g. Vilsonom“, naveo je Vučić.

Šef srpske diplomatije Ivica Dačić je sastanak u Njujorku ocenio kao koristan i iz ugla potrebe da se Pompeom razgovara o našim stavovima, jer je on do sada imao više sastanka sa predstavnicima Prištine, dok se sa našim zvaničnicima retko sastajao. Ovo je sastanak na veoma visokom nivou i Pompeo kao jedan od najbližih saradnika preneće Trampu sve ono što se govorilo, rekao je Dačić. On je naglasio da za sve što radimo u Beogradu, imamo podršku dela administracije u Beloj kući, onog dela koji želi kompromisno rešenje. “To jeste veliki iskorak, a da li će oni da pritisnu ostatak vašingtonske političke elite, to ćemo tek da vidimo. Zasad, stavovi Bele kuće se veoma razlikuju u odnosu na stavove Stejt departmenta, kada je reč o Kosovu“, tvrdi Dačić. Prema njegovim rečima, predsednik Tramp i njegovi ljudi žele da se kosovsko pitanje što pre reši, jer im je to u ličnom interesu.
“Oni kosovsko rešenje žele pre nego što počne finiš kampanje za predsedničke izbore, jer ako budu imali dobar rezultat u vezi sa Kosovom, to bi bilo jako dobro za Trampa u predsedničkoj kampanji. Ne treba misliti da su SAD promenile stav o nezavisnosti Kosova, ali sada postoji velika razlika izmedju Trampove administracije i ljudi koji čine njegov najuži krug – savetnik za nacionalnu bezbednost Džon Bolton, državni sekretar Pompeo, potpredsednik Majk Pens, i on sam, koji smatraju da je neophodno da se dalje pregovora i da se traži kompromis“, rekao je Dačić.

DVE SRPSKE KOLONE

Na predstojećim vanrednim parlamentarnim izborima na Kosovu 6. oktobra, Srbi će osim Srpske liste imati još jedan izbor. Biće to koalicija skoro svih ostalih politčkih subjekata koju će činiti Slaviša Petković, Rada Trajković, Nenad Rašić, Dragiša Mirić i Branislav Marković. Formiran je kostur koalicije, koji je potpisao sporazum i odredio principe kojih će se pridržavati svi ostali, koji naknadno žele da im se pridruže. U ovoj koaliciji kažu da je srpskom narodu potrebna alternativa, zalažu se za fer i poštene izbore i da se na Srbe ne vrši pritisak za koju će opciju glasati.

“Ono na šta oni (Srpska lista) pozivaju je jednoumlje, to nije jedinstvo. Predlažu da mi blanko prihvatimo ono što oni misle da je ispravno i opravdano“, poručuje Nenad Rašić, predsednik Progresivno-demokratske stranke sa sedištem u Gračanici.

“Ta poruka više podseća na boljševizam nego na normalnu, demokratsku poruku. Pre bih kazala da je poruka totalitarnosti i nečega što potpuno ne dolazi u obzir“, odgovara Rada Trajković iz Saveza za Srbiju na Kosovu. Pripreme za izbore počele su i u Srpskoj listi koja je na prethodim izborima pobedila u svih deset srpskih opština.

Togo je 15. zemlja koja je povukla priznanje Kosova, potvrdio je ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, pokazujući notu o povlačenju priznanja, rekavši da je ona doneta još 28. juna na Vidovdan.
Dačić je podsetio da je u danu kad je to hteo da objavi Kvinta izdala saopštenje kojim poziva Srbiju da prestane sa aktivnostima na povlačenju priznanja. Kako je rekao, naš je cilj da broj zemalja koje priznaju Kosovo padne ispod polovine članica UN, ispod 97 zemalja.
“Time dobijamo to da oni ne mogu da se ponašaju kako hoće, da moraju da idu na dogovor, a ne da smatraju da je ta stvar gotova. Pokazalo se da nije gotova“, rekao je Dačić i dodao da Kosovo ne može da bude članica UN-a, jer će Rusija da stavi veto u Savetu bezbednosti, ali ako Rusija ne stavi veto, “mi moramo da imamo većinu članica UN na našoj strani“.