VIDOVDAN U SRPSKOJ ISTORIJI

Srbi su narod koji je izuzetno ponosan na svoju istoriju. Jedan od značajnijih datuma je Vidovdan 28. jun koji se u SPC obeležavao kao Sveti Vid, ali kasnije na taj dan dešavali su se brojni značajni istorijski dogadjaji. Ovaj datum većina Srba vezuje za dan kada se odigrala jedna od najvećih bitki za srpski rod, 1389. godine na Kosovu izmedju turske i srpske vojske. Tursku vojsku predvodio je Sultan Murat, dok je vodja srpskih vojnika bio car Lazar Hrebeljanović. Boj se završio bez pobede, jer su obe strane izgubile svoje vodje, medjutim Kosovski boj je označio ogromno slabljenje tadašnje Srbije. U srpskoj istoriji Boj na Kosovu se tumači kao bolan gubitak teritorije od Osmanlija, kraj srednjovjekovne Srbije i razlog 500 godina Osmanlijske vladavine na Balkanu

Nakon toga SPC ovaj dan slavi kao praznik Svetog velikomučenika kneza Lazara i svetih srpskih mučenika. Na liturgijama u svim pravoslavnim hramovima pominje se stradanje koje je ostavilo večnu poruku na istoriju, etiku i tradiciju srpskog naroda. Na temelju Vidovdana izgradjeni su ideali srpskog naroda, što je zapravo etika hrišćanske kulture: pravda i čovečnost, samopožrtvovanje i stradanje, pokajanje i praštanje, trpeljivost i velikodušnost.

Srbija Vidovdan kao državni praznik obeležava od 1889. godine i 500. godišnjice bitke.

Ipak, nije samo bitka na Kosovu obeležila 28. jun. Neki od najznačajnijih istorijskih dogadjaja koji su bili važni za Srbiju, igrom slučaja ili namerno, dogodili su se baš tog datuma.

Jedan od njih je Tajna konvencija iz 1881. godine, dokument potpisan izmedju Kneževine Srbije i Austrougarske monarhije. Odredbama ovog ugovora odredjeno je da Srbija neće moći da zaključuje bilo kakve ugovore sa drugim zemljama, bez prethodnog odobrenja Austrougarske.

Pripadnik Mlade Bosne, Gavrilo Princip, 28. juna 1914. godine, ubio je u Sarajevu austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda i njegovu ženu Sofiju. Ferdinand je mislio da će dolaskom u Sarajevo na Vidovdan poniziti neposlušne Srbe u Austrougarskoj, ali sudbina je odredila drugačiji tok. Hitac mladića iz Bosanskog Grahova izazvao je varnicu koja je pokrenula najveće razaranje koje je svet do tada video – Prvi svetski rat. Versajskim sporazumom izmedju Antante i Nemačke na Vidovdan, 28. juna 1919. godine potpisan je mirovni ugovor za zvanični kraj rata.

Prvi ustav ujedinjene južnoslovenske države – Kraljevine SHS donet je 1921. godine, 28. juna. Vidovdanskim ustavom novonastala država proglašena je ustavnom, parlamentarnom i naslednom monarhijom sa dinastijom Karadjordjević na čelu, a Srbija je dobila još jedan “istorijski Vidovdan”.

Ovaj sudbonosni datum pratio je i komunističku vlast nakon Drugog svetskog rata. Na sastanku u Bukureštu Komunistička partija Jugoslavije isključena je iz Informacionog biroa komunističkih partija – Informbiroa.

Jugoslovenska priča je počela i završila se na Vidovdan. Amandmanima na Ustav Hrvatske Srbi su 28. juna 1990. prestali da budu konstitutivni narod ove republike, dok je 2006, Crna Gora, Rezolucijom Generalne skupštine UN, postala 192. članica svetske organizacije.

Na Gazimestanu na Kosovu, 28. juna 1989. godine, obeležena je 600-godišnjica Kosovske bitke. Govor je, tom prilikom, održao tadašnji predsednik Srbije, Slobodan Milošević, koji je upravo na Vidovdan, ali 2001. izručen Medjunarodnom sudu za ratne zločine u Hagu.

Marijana Maljković