U BERLINU NIŠTA NOVO

Neformalni sastanak lidera zemalja Zapadnog Balkana u Berlinu, čiji su domaćini bili nemačka kancelarka Angela Merkel i predsednik Francuske Emanuel Makron, a Evropsku uniju predstavljala visoka predstavnica Federika Mogerini, završen je kako je to i najavila Merkelova – bez donošenja odluka i konkretnih zaključaka, dok su predsednici Srbije i Kosova Aleksandar Vučić i Hašim Tači najavili novi sastanak – 1. ili 2. jula u Parizu, s ciljem da se pronadje rešenje za nastavak dijaloga o normalizaciji odnosa izmedju Beograda i Prištine.

Iako su Merkelova i Makron pokušali da približe stavove Beograda i Prištine radi nastavka dijaloga Srbije i Kosova, samit koji je trajao oko šest sati, završen je bez konkretnog dogovora. Predstavnici Beograda i Prištine ostali su na istim pozicijama. Na sastanku je potvrdjena evropska perspektiva Balkana i zatražena bolja ekonomska saradnja. Uprkos činjenici da je čak 16. februara srpski predsednik Aleksandar Vučić telefonom poručio visokoj predstavnici Evropske unije Federiki Mogerini da dijaloga nema dok Priština ne ukine takse na robu iz Srbije, do danas prištinske takse nisu ukinute, a Srbija je rešila da ipak sedne za sto sa Hašimom Tačijem i Ramušom Haradinajem – makar i u širem društvu.

A prema oceni ministra inostranih poslova Srbije Ivice Dačića, u Berlinu nije došlo do spektakularnih rezultata u smislu otpočinjanja nove runde dijaloga, jer “dijalog ne postoji“. Priština, kaže Dačić, očigledno pokušava da stavi “nogu u vrata“ i stalno priča o nekim novim temama. “Oni ne pričaju o dijalogu, dijalog je za njih da mi priznamo Kosovo. Naša pozicija je nepromenljiva – priznati Kosovo je nemoguća misija“, naglasio je Dačić u izjavi za RTS i dodao da je to bila priprema da se izvrši totalni pritisak na Srbiju i da svi učesnici sastanka vrše pritisak. Ovaj sastanak je bio pokušaj da se otkoči dijalog Beograda i Prištine, ali pozicija Srbije je ista – dok se ne ukinu takse, nema dijaloga.

Profesor Univerziteta Džons Hopkins u Vašingtonu Danijel Server ocenio je za Glas Amerike da posle samita u Berlinu ideja o razgraničenju izmedju Srbije i Kosova “polako zamire“ i smatra da zato i Amerika mora da preispita svoju podršku toj ideji. “Čini mi se da se predsednik Francuske Makron približio nemačkoj kancelarki Merkel u protivljenju bilo kakvom korigovanju granica. I to mi deluje kao ispravan stav, nadam se i da će otvoriti put ozbiljnijoj diskusiji o ovom pitanju“, ističe Server. Na konstataciju da je takva pozicija Francuske i Nemačke suprotstavljena stavu SAD, čiji su zvaničnici poručili da bi podržali svaki dogovor dveju strana, Server kaže da bi Amerika trebalo da se zapita o svojoj poziciji.

Sastanak u Berlinu je dobrodošao kao doprinos i pomoć, ali EU je ta koja će nastaviti da posreduje u dijalogu Beograda i Prištine, rekla je Maja Kocijančič, portparolka visoke predstavnice Federike Mogerini.

“Pozdravljamo svaki angažman na podršci dijalogu uz posredstvo EU, uključujući i moguće buduće sastanke. Svaki ovakav sastanak je od pomoći i može biti doprinos, ali dijalog je proces u kojem posreduje EU“, izjavila je Kocijančič, odgovarajuć i na pitanje da li je u dijalogu došlo do promene formata. Ona je najavila da će visoka predstavnica nastaviti kontakte sa stranama i učestvovati na sastanku procesa Brdo-Brioni u Tirani osmog i devetog maja. “Federika Mogerini je spremna da organizuje novi sastanak u okviru dijaloga, ali jasno je da Kosovo mora da suspenduje tarife da bi brz nastavak dijaloga bio moguć“, izjavila je Kocijančičeva. Portparolka visoke predstavnice EU ocenila je da je sastanak u Berlinu bio važan signal spremnosti dve zemlje članice, Francuske i Nemačke, da, zajedno sa ostalima, sa više posvećenosti podrže dijalog Beograda i Prištine, uz posredstvo EU.

Britanski “Fajnenšel tajms“ u članku posvećenom samitu u Berlinu tvrdi da su nemačka kancelarka Angela Merkel i francuski predsednik Emanuel Makron nagovestili zemljama Zapadnog Balkana da su male šanse za njihovo brzo priključenje EU i da su im preneli da bi prvo trebalo da “srede situaciju kod kuće“. Samit se, konstatuje list, održao u trenutku kada je Brisel “uključio alarm“ zbog sve veće uloge Kine i Rusije na Zapadnom Balkanu. Makron je rekao da razume da i drugi akteri “imaju svoje interese na Balkanu, ali da je jasno da su evropski interesi važniji“.

U tekstu pod naslovom “Hladan tuš Francuske i Nemačke na nade Balkana za brzo pristupanje EU“, FT navodi da je Makron bio fokusiran na neophodnost “političke stabilnosti“ u regionu, navodeći da će Pariz pomoći u ključnim ekonomskim, socijalnim i bezbednosnim reformama, kao i u reformama u oblasti vladavine prava, pre nego u procesu proširenja EU. List navodi i da je nemačka kancelarka protiv bilo kakve ideje rešenja spora izmedju Beograda i Prištine koja uključuje razmenu teritorija, dok bi Vašington i Brisel podržali takvo rešenje.

FT dodaje, pozivajući se na navode analitičara, da su Merkel i Makron bili domaćini samita zbog zabrinutosti razvojem dogadjaja u regionu, uprkos, kako ocenjuje, uspehu bez presedana u vezi sa postignutim sporazumom o imenu Severne Makedonije. EU, zaključuje FT, već dugo govori o mogućnosti ulaska zemlja Zapadnog Balkana u taj blok kako bi podstakla ekonomski napredak i poboljšala širu regionalnu stabilnost, prenosi Tanjug.