TAJNI PLAN O KOSOVU I IZBOR SRBIJE

Predlog sporazuma o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova, koji je u javnosti poznat i kao francusko - nemački plan, još uvek je tajna, a vanredna sednica o predlogu rešenja za pitanje Kosova održaće se uskoro. Neki mediji, koji tvrde da su imali uvid u ovaj dokument, kažu da su ključni elementi jednaka prava Srbije i Kosova, poštovanje teritorijalnog integriteta i nepovredivost granica, priznanje državnih simbola i poseban aranžman za srpsku zajednicu na Kosovu. Mogućnost medjusobnog priznavanja ili članstvo Kosova u UN, za šta se javno zalažu kosovski političari, ne pominju se u dokumentu, piše Radio Slobodna Evropa. U tekstu predloga se predvidja da obe strane polaze od pretpostavke da nijedna od njih ne može predstavljati drugu u medjunarodnoj sferi ili delovati u njeno ime. Medjutim, u dokumentu se pominje podrška koju bi strane trebalo da pruže jedna drugoj u procesu evropskih integracija. Takodje, od Srbije se traži da ne ometa članstvo Kosova u medjunarodnim organizacijama, navodi ovaj medij.

Srbija u načelu prihvata javnosti nepoznati predlog EU o dijalogu, dok se od Kosova traži veće razumevanje za taj dokument. To je ujedno i najznačajniji deo sižea diplomatskih napora misije koju su u Beogradu i Prištini činili predstavnici Sjedinjenih Država, Nemačke, Francuske i Italije – predvodjeni izaslanikom za dijalog Evropske unije Miroslavom Lajčakom. Kuriozitet je utisak da su dve strane, Srbija i Kosovo, na neki način zamenile pozicije: još od jeseni 2022. predsednik Srbije Aleksandar Vučić i brojni državni zvaničnici tvrdili su da je takozvani francusko-nemački plan, koji je podržala EU, za Srbiju neprihvatljiv. Sa druge strane, delovalo je da ga kosovski premijer Aljbin Kurti dočekuje raširenih ruku. Prema mišljenju pojedinih analitičara, ovo su najteži trenuci od dolaska Vučića na vlast i on sada traži način kako da to što je prihvatio francusko-nemački plan predstavi javnosti. Vučić je prethodnih dana ukazivao da mu je jasno stavljeno do znanja kakve teške posledice čekaju Srbiju u slučaju da odbije plan – od zaustavljanja evropskih integracija, svojevrsnih sankcija u vidu zaustavljanja i povlačenja investicija, pa čak i ukidanja bezviznog režima putovanja.

Ono što je poručila medjunarodna zapadna petorka u nedavnoj poseti Beogradu predstavlja kulminaciju pritisaka na Srbiju u pogledu Kosova i Metohije, a u situaciji kada se država suočava s pitanjima koja su ključna za njen opstanak, jedno od najvažnijih pitanja jeste da li je moguće postići političko jedinstvo. To će biti jasnije nakon najavljene sednice Narodne skupštine na kojoj će svi politički subjekti imati priliku da iznesu svoj stav prema najaktuelnijim predlozima u vezi s Kosmetom. Ovo je naročito važno ako se uzmu u obzir i globalne okolnosti, kao što su aktuelni sukob izmedju Rusije i Ukrajine i činjenica da SAD i EU ne odustaju od zahteva Beogradu da uvede sankcije Moskvi.

Prema mišljenju predsednika Centra za proučavanje globalizacije Dejana Miletića, najavljena sednica biće burna i na njoj će biti predstavljeni različiti pristupi rešavanju problema KiM. “Ono što je mnogo važno jeste da razlikujemo strateške i nacionalne interese od dnevne politike i želje za razračunavanjem, pokretanjem nekih negativnih energija, odnosno agresivnosti i mobilisanja takvih nekih ideja koje bi kreirale konfrontaciju. To bi bilo vrlo bitno da se izbegne, s tim što je lako tako reći, ali imajući iskustvo predjašnjih naših parlamenata i načina na koji se doživljava politika, možda nije realno i očekivati. Ali ovo je test zrelosti našeg naroda i naše demokratije… A to su ti nacionalni interesi, koji ne smeju da budu zanemareni“, ukazuje Miletić za “Politiku“.

Desno orijentisane stranke i pokreti u Srbiji opisali su svoje buduće akcije usmerene protiv francusko-nemačkog predloga za rešavanje odnosa sa Kosovom kao početak “velikog nacionalnog“ okupljanja. Opozicione partije desnice u parlamentu, Dveri, koalicija NADA i Zavetnici, traže da se predlog Brisela odbaci, jer je po njima reč “o kapitulaciji Srbije“. Te partije se protive ulasku Srbije u Evropsku uniju i uvodjenju sankcija Rusiji zbog rata sa Ukrajinom.

Sa druge strane, predstavnici dela opozicije koja se zalaže za evrointegracije Srbije, insistiraju na tome da se upoznaju sa predlogom Brisela o Kosovu, da bi mogli o njemu da se izjašnjavaju. Predsednik Stranke slobode i pravde Dragan Djilas traži da francusko-nemački predlog postane javan. Za nas postoje dve ’crvene’ linije – nema priznanja Kosova, niti saglasnosti Srbije da Kosovo udje u Ujedinjene nacije. O svemu ostalom može i mora da se razgovara, izričit je Djilas.

HIL: FORMANJE ZSO JE PRAVNA OBAVEZA PRIŠTINE

Ambasador SAD u Beogradu Kristofer Hil rekao je da je “veoma zadovoljan s tim kako se Srbija nosi“ sa francusko- nemačkim planom za Kosovo, a da je formiranje Zajednice srpskih opština pravna obaveza Prištine i da to “mora da se uradi“.

Hil je rekao da SAD vide plan kao “osnovu sporazuma koji je baziran na mnogo uzimanja i davanja“ i ocenio da on “nikome neće biti lak“.

Upitan šta znači normalizacija odnosa Beograda i Prištine, Hil je odgovorio “upravo to da se postigne neka normalna situacija“ i ocenio da je “to za sada više proces korak po korak“.

“Želimo da vratimo ljude u institucije, Srbi da se vrate u institucije, da postignemo neki nivo normalnosti“, izjavio je on. Takodje je rekao da ne razume zašto Beograd ne uvodi sankcije Moskvi, ali je dodao da je samo na Srbiji da odluči hoće li to da uradi ili neće. 

IZVEŠTAJ EP O SRBIJI

Izvestilac Evropskog parlamenta (EP) za Srbiju Vladimir Bilčik objavio je nacrt izveštaja o Srbiji, koji će prvo ići na debatu u Odbor za spoljne poslove, a potom i u Evropski parlament. Bilčik, kako se navodi, pozdravlja činjenicu da članstvo u Evropskoj uniji i dalje predstavlja strateški cilj Srbije i naglašava da će napredak u oblasti vladavine prava, normalizacija odnosa sa Kosovom i uskladjivanje sa spoljnom politikom EU odrediti dinamiku procesa pridruživanja. Bilčik navodi da žali zbog i dalje niskog nivoa uskladjenosti Srbije sa spoljnom politikom EU, posebno u kontekstu ruskog rata protiv Ukrajine i podvlači činjenicu da Srbija, kao zemlja kandidat, mora da se pridržava principa i politike EU, “a uskladjivanje sa ratnohuškačkim autokratskim režimom je neprihvatljivo“.

Izvestilac EP za Srbiju je, navodi se, zabrinut zbog imenovanja direktora BIA Aleksandra Vulina, koji je “poznat po svojoj anti-EU i proruskoj retorici“.

Kada su u pitanju demokratija i vladavina prava, Bilčik konstatuje usvajanje amandmana na Ustav i naglašava da bi reformski proces trebalo da se nastavi kao prioritet. Bilčik je pozvao srpske vlasti da intenziviraju napore u zaštiti ljudskih prava. On osudjuje otvaranje kancelarije ruske televizije Raša tudej u Srbiji i veb-sajta, i poziva srpske vlasti da se usklade sa evropskom odlukom o zabrani emitovanja programa Raša tudej i Sputnjika.

Izvestilac EP takodje izražava zabrinutost zbog zakasnele implementacije medijske strategije i akcionog plana i poziva vladu da poveća transparentnost vlasništva i finansiranja medija i osigura nezavisnost Regulatornog tela za elektronske medije (REM). On žali zbog činjenice da je REM dodelio četiri nacionalne frekvencije kanalima koji su u prošlosti kršili novinarske standarde i poziva na dodelu pete frekvencije kroz transparentan i nepristrasan proces.

Govoreći za Glas Amerike, Bilčik je precizirao da unutar EU nema razgovora o prekidu pregovora sa Srbijom, te ukazao da neće biti napretka u pregovaračkom procesu ako ne bude pomaka u domenu vladavine prava, dijalogu Beograda i Prištine i uskladjivanju spoljne politike sa Briselom – pre svega u domenu sankcija Rusiji.

Izvestilac EP je naglasio i da je moguće da strane investicije budu ugrožene zbog aktuelne pozicije Srbije, te poručio da je “prošlo vreme kada je moglo da se sedi na više stolica“. Kako je precizirao, nije reč o spoljnom pritisku, niti o ultimatumu EU, već, “o izboru Srbije“.

Marijana Maljković