SRETENJE, DAN DRŽAVNOSTI I USTAVNOSTI SRBIJE

Jedan je od najznačajnijih datuma za istoriju Srba je crkveni praznik Sretenje Gospodnje 15. februar, dan kada obeležavamo Dan državnosti i Dan ustavnosti Srbije. Na ovaj dan 1804. godine, prvi put od početka turske okupacije, srpski narod je pružio organizovan otpor u cilju oslobodjenja od turskih dahija. Nakon Seče knezova kao pokušaja zastrašivanja ustanika, ugledni Srbi tog vremena okupili su se u selu Orašcu i doneli odluku o podizanju Prvog srpskog ustanka, a na mesto vožda postavljen je Karadjordje Petrović.

Srpska revolucija

Kako zbog pohoda na slobodu, tako i zbog ekonomskog i kulturnog napretka Srba u to doba, ovaj datum predstavlja radjanje moderne srpske države, a bio je i uvod u Drugi srpski ustanak, kojim je izdejstvovana autonomija Srba u okviru Osmanskog carstva. Podizanjem Prvog srpskog ustanka, započet je period koji se u srpskoj istoriografiji označava kao Srpska revolucija, a odnosi se na niz dogadjaja koji su doveli do oslobodjenja Srba i ukidanja feudalizma, okončana uspešnim diplomatskim dostignućima Miloša Obrenovića, decenijama potom. Karadjordje je tokom Prvog srpskog ustanka (1804-1813), u sklopu obnove srpske državnosti, izmedju ostalog ustrojio i niz važnih institucija, poput Velike škole, dalekog začetka današnjeg Univerziteta u Beogradu.

Sretenjski ustav

Poslednji u nizu ovih dogadjaja jeste donošenje prvog ustava Kneževine Srbije – Sretenjskog ustava – 1835. godine, u tadašnjoj prestonici, Kragujevcu. Nakon četiri ustavna zakona koji su učvrstili državnu vlast, i dva hatišerifa 1830. i 1833. godine, pokazalo se da je potrebno doneti potpuniju pravnu osnovu, koja bi ograničila apsolutnu vlast kneza Miloša Obrenovića. Zbog njegovog odlaganja ispunjenja ovog zahteva, izbila je buna predvodjena Miletom Radojkovićem – Miletina buna.

Ovaj dogadjaj izazvao je Miloševu bojazan od ustanika i pritisak koji je dodatno ubrzao ovaj proces. Za tvorca Ustava izabran je knežev sekretar Dimitrije Davidović, inače novinar, političar i diplomata, jedan od osnivača prvih srpskih dnevnih novina, Novina serbskih.

Sretenjski ustav sastavio je po uzoru na francuske ustavne povelje, a njime je ograničen Milošev apsolutizam i uvedena parlamentarna monarhija. Vlast je sada prvi put podeljena na izvršnu, zakonodavnu i sudsku, što, doduše, nije dosledno sprovedeno, ali ipak predstavlja napredak u podeli vlasti, kao principa Francuske revolucije. Kako je naznačeno u Ustavu, knez Miloš je ostao šef države, ali je izvršnu vlast od sada delio sa Državnim savetom, sastavljenim od šest popečiteljstava. Ovaj organ takodje je snosio odgovornost za kršenje Ustava. Narodna skupština bila je treći organ u ovoj podeli vlasti, ali njene odluke nisu bile obavezujuće. Njena glavna funkcija bila je odredjivanje danka za godinu dana (od jednog do drugog djurdjevdanskog zasedanja). Prava garantovana ovim ustavom bila su neprikosnovenost ličnosti, pravo na zakonito sudjenje, sloboda kretanja i nastanjivanja, nepovredivost stana i pravo na izbor zanimanja. Velike sile smatrale su ga previše liberalnim u poredjenju sa ustavima evropskih zemalja tog vremena, a on je to i bio, osim retkih izuzetaka poput Francuske i Belgije. Pod pritiskom sila poput Turske, Austrije i Rusije, Ustav je već u martu stavljen van snage, a njegov tvorac biva proteran iz službe. Ipak, i danas se smatra jednim od najdemokratskijih i najliberalnijih ustava, kako svog doba, tako i u istoriji Srba i bivše Jugoslavije. Nagadja se da je njegovom usvajanju prisustvovalo čak nekoliko hiljada poslanika. Sretenjski ustav zamenjen je Turskim ustavom, nametnutim 1838. godine. Posle Drugog svetskog rata, od 1945. godine, u potpuno promenjenim okolnostima, Srbija je u sastavu federalne Jugoslavije četiri puta usvajala najviši zakonodavni akt, a aktuelni je usvojen 30. oktobra 2006. godine.

Sretenje se kao Dan državnosti slavilo od nastanka Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, nakon čega je u SFRJ zamenjen Danom republike, 29. novembra. Ipak, odlukom Skupštine Srbije 10. jula 2001. godine, Sretenje ponovo postaje Dan državnosti od 2002. godine.

Marijana Maljković