SRBI ŠAMPIONI AMERIKE

Poznato je da veliki broj mladih sportista iz Srbije dolazi u Ameriku da bi nastavili karijeru na nekom od ovdašnjih univerziteta. Tako dobijaju priliku da se bave sportom, ali i da završe prestižne škole. Ovo je priča o šestorici vaterpolista Univerziteta Lindenvud u Sent Čarlsu, u blizini Sent Luisa, koji su ove godine postali nacionalni prvaci. Njih šestorica su iz Srbije, iz Beograda. Dakle, uvaterpolo timu Lindenvuda igraju čak šestorica igrača iz Beograda. Ovo govori da je vaterpolo u Srbiji i dalje živ i da i dalje naši igrači predvode mnoge svetske ekipe. Iako ovaj sport nije isplativ i popularan poput fudbala ili košarke, deca u Srbiji ipak biraju vaterpolo. Naši asovi poput Filipovića i Prlainovića i dalje motivišu decu da treniraju i da jednog dana i oni budu na vrhu sveta. Naši momci su lako osvojili konferenciju i plasirali se na Nacionalno prvenstvo koje se održavalo u Tusonu od 9. do 11. novembra prošle godine.

Na finalnom turniru su se našle ekipe iz čitave Amerike. Naši momci su najviše problema imali u polufinalu protiv ekipe Univerziteta Kalifornija. Ceo meč je bio neizvestan. Pred sam kraj utakmice su naši momci preuzeli odgovornost i sa nekoliko šuteva uvećali prednost “lavova“ i fanalni rezultat je bio 17:13. Finale se održalo 11. novembra pred domaćim studentima univerziteta u Arizoni i ostalim navijačima. Ekipa Lindenvuda je uspela da porazi Univerzitet Juta i time postane novi nacionalni šampion. Naši momci su i u finalu briljirali. Hladne glave i puni samopouzdanja predvodili su ekipu do kraja. Iako je bilo mnogobrojnih provokacija iz publike kako je ekipa “neamerička“ , iako je pritisak bio veliki, ovacije nesportske, naši momci su još jednom dokazali zašto je ovo naš nacionalni sport. Njihova imena su: Nikola Nasev, Nikola Vukić, Ratimir Babić, Andreja Babić, Vuk Budrak i Branislav Stojiljković.

Kapitenu Nikoli Nasevu je ovo već drugi prsten pošto je sa prošlom generacijom već ima jedan. MVP finala i polufinala bio je levoruki Andreja Babić koji je u toku prvenstva uspeo da postigne čak sedamnaest golova, a najbolji defanzivac ekipe Ratimir Babić, najstariji i najiskusniji medju njima. Lindenvud, mali univerzitet iz Misurija je uspeo da porazi favorizovane ekipe iz Kalifornije, ali jedno je sigurno, da to ne bi uspeo bez naših igrača.

Kapiten je izjavio da su naši momci uspeli da uvedu srpski način igre u ekipu: “Američki vaterpolo je mekan. Treneri su mnogo blagi i ne forsiraju igrače na pravi način. Takodje, ostali timovi nisu uspeli da nadju način da odgovore na taktiku koju smo mi godinama vežbali u Srbiji. Jednostavno igrali smo čvršće, pametnije i nismo stali do samog kraja. To je naš mentalitet i tako smo naučeni.“ “Naša vaterpolo škola se prenosi sa kolena na koleno. U Partizanu smo navikli da ne stajemo iako vodimo trideset razlike. Mogu priznati da se ekipa adaptirala na naš stil igre, što je neobično za Amerikance. Dešavalo se da se neko od nas iznervira opsuje na srpskom. Ne biste verovali ali američki saigrači to savršeno razumeju“, rekao je Vuk Budrak, frešmen iz Beograda.

Veterpolo je kod nas, u Srbiji, u velikoj krizi. Sport pati jer je postao biznis, kao i svuda u svetu, nažalost. činjenica je da nam klubovi nisu više medju najboljima u Evropi i da nam cela reprezentacija igra za inostrane ekipe. Ipak, naša vaterpolo škola je i dalje medju najboljima na svetu i stručnjaci poput Dejana Savića rade na tome da mladi vaterpolisti nastave da nas čine ponosnim.

Naša država, iako mala, leglo je vrhunskih sportista. Ovi momci su samo jedan od mnogih primera kako je naš mali narod ustvari velik i koliko uspeha imamo baš zbog toga što smo u nekim stvarima uporni i istrajni. To nije neosnovano hvalisanje jer smo godinama unazad u vrhu svih sportskih disciplina. Ekipa iz Misurija nam ukazuje na naš trenutni sportski uspeh i svetlu sportsku budućnost. Srpski prkos, srčanost i inat su pogonsko gorivo za uspeh. Snaga i izdržljivost naših predaka putuju s nama, gde god da smo i šta god radimo.