SCENSKI SPEKTAKL ZONA ZAMFIROVA

INTERVJU: SLAVICA PETROVIĆ

Srpsko pozoriste Mira Sremčević , obeležavajući 15-u godinu postojanja i uspešnog rada, uveliko radi na pripremi nove pozorišne predstave. U pitanju je kultna predstava, poznatog dramskog pisca Stevana Sremca, “Zona zamfirova”, u adaptaciji i režiji Slavice Petrović, zamišljena u vidu scenskog spektakla u kojem će učestvovati veliki broj umetnika. Pored stalnih članova pozorišta uključeni su glumci, pevači, igrači i muzičari koji će 7. 8. i 9. juna dočarati zašto je Zona Zanfirova najlepši ljubavni roman u srpskoj književnosti.

Dva filma na temu Zone Zanfirove su bila veoma gledana. Da li su oni bili dodatna inspiracija za vašu predstavu ili ste radili isključivo po originalnom tekstu?

“Samo delo Stevana Sremca, gde je on veoma upečatljio preslikao stari Niš, desetak godina nakon što su Turci izašli iz njega i na veoma interesantan način opisao sukob starog i novog vremena kroz jednu zanimljivu ljubavnu priču, je dovoljna inspiracija. Zato se ova kultna predstava redovno igra u svim našim pozorištima širom zemlje. A što se filmova tiče, čijenica je da je prvi, originalni film, koji je radio majstor filma Šotra, vratio ljude u bioskopske sale nakon poduže pauze, što mnogo govori i o samoj priči Zona Zamfirova, a naravno i o Šotri. Šotra je dosta poradio na adaptaciji ovog teksta, što je priči dalo poseban šmek.

Vodeći se pomalo njegovom idejom, a pomalo umetničkom slobodom i ja sam originalni tekst Stevana Sremca prilično adaptirala u želji da ga što više približim glumcima i publici. Tako da će ovo biti jedna malo drugačija postavka Zone Zamfirove, a to i jeste izazov i cilj. “

Kako su se glumci snalazili sa staro-niškim dijalektom i akcentom, s obzirom da većina njih ne potiče iz tih krajeva i kakva je atmosfera dok se priprema predstava?

“Kada su prvi put dobili tekst većina njih je imala problem da pročita i izgovori pojedine reči. Osim mene, niko od gumaca nije iz tog kraja. Medjutim, pored toga što sam iz Niša, ja sam u Niškom Narodnom pozorištu igrala u Sremčevim predstavama iz tog doba, pa je i to jedna velika olakšavajuća okolnost. I dijalekt i akcenat mi nisu usopšte strani, tako da nam lektorisanje teksta nije predstavljalo problem. Što se tiče glumaca svi su iz različitih krajeva naše zemlje, a neki su i rodjeni ovde, ali su uz uporno vežbanje odlično savladali ovaj dijalekt, i sigurna sam da će publika biti prijatno iznenadjena.

U ansamblu imamo i par dečaka koji igraju u ovoj predstavi, Lazar je rodjen ovde, a mali Kiril je došao tu kao beba, ali je neverovatno kako su savladali dijalekt, akcenat i svoje uloge i sa kakvim žarom rade na probama. Mislim da će oni biti atrakcija ove predstave.

Što se naših proba tiče one protiču veoma zabavno, jer su ispunjene glumom, pesmom i igrom. Uz nas će na ovoj predstavi zablistati i profesionalni igrači folklorne grupe “Dukati i biseri” iz Čikaga, tako da i glumci vežbaju igre i pesme, a prvi put ćemo na sceni imati i orkestar uživo. Znači radi se sa puno entuzijazma i puno truda u jednoj veoma lepoj i veseloj atmosferi.

”Pored vas, u predstavi će igrati još jedna profesionalna glumica, o kome je reč i kako je došlo do saradnje?

“Da, drago mi je da mogu da najavim i novu profesionalnu glumicu Smiljanu Nedić koja se priključila našem pozorišnom ansamblu. Ona je mlada, lepa i talentovana glumica, koja je nakon diplomiranja glume radila par godina u Republici Srpskoj, a sticajem okolnosi sada živi u Čikagu. Smiljana je završila glumu na klasi Ljiljane Blagojević. Prilikom svog prošlogodišnjeg gostovanja u Čikagu Ljiljana Blagojević nas je povezala i od tada je Smiljana deo našeg pozorišta, a ona u ovoj predstavi igra glavnu ulogu, Zonu Zamfirovu i sigurna sam da će svojom glumom i pojavom mnogo doprineti našoj predstavi i da će se dopasti publici.”

Možete li nam otkriti kako su ostale uloge podeljene (i koliko zapravo ljudi učestvuje što na sceni, što iza nje, u ovoj predstavi)?

“Ova kultna predstava zamišljena je u vidu scenskog spektakla u njoj će učestvovati veliki broj umetnika, glumaca, pevača, igrača i mizičara… Na sceni će zablistati šarolika mladost, pored redovnih članova našeg ansambla, uključena je i profesionalna Folklorna grupa “Dukati i biseri” tako da sam sigurna da će glumom, pesmom, igrom i muzikom uživo priuštiti publici jedan novi doživljaj. To je dosta uticalo i na podelu uloga. Jovan Aleksić veoma talentovan mladić ne samo za glumu već i za igru, jer je od malena na sceni sa folklorom, igra glavnu mušku ulogu u predstavi, ulogu Maneta i sigurna sam da će je jako lepo izneti. Ulogu Manulaća igra veoma talentovani Nemanja Milosavljević, koji odlično tumači komične likove, pa mu je zato i dodeljena ova veoma interesantna i komična uloga. Tu su naravno i dva dečaka koja sam već pomenula, Lazar i Kiril, za koje sam sigurna da će privući najveće simpatije publike. Hadži Zamfira će igrati neizbežni Miša Petković, lik tetka Doke koja je ženski džambas na sve spreman pa čak i “da se potepa na sred čaršiju, ako treba“ tumačiću ja. U ulozi Hadži Randjela je šarmantni Milenko Šišarica, a zatim slede: Dimitrije Stefanović, Aleksandra Mihić, Stefanija Djokić, Andjela Marković, koja prelepo peva i mnogi drugi, da ih sada ne nabrajam, jer bi spisak bio zaista dugačak. Biće tu dosta mladih glumaca, kao i onih koji tumače likove srednjih godina. Mislim da je podela dosta realno uradjena, a u tome mi je pomogla Ankica Ratarac, naša direktorka pozorišta, koja je asistent režije, pa ne sumnjam da je ovo pravi pogodak.”

Predstava je najavljena kao svojevrsni spektakl. Po čemu se ona razlikuje od dosadasnjih?

“Predstava će biti scenski spektakl najpre zbog velikog broja učesnika svih uzrasta i godina. Po tome što sam već ranije rekla, da smo uključili igrače, pevače, glumce i muzičare po prvi put koji će dočarati život starog Niša, kroz jednu lepu ljubavnu melodrama. Muzičari rade na muzici, glumci pored glume na uvežbavanju pesama i igara, a u isto vreme se šiju i originalni kostimi iz tog doba.

Pored toga radimo i na marketinškom delu programa, a pozivamo i sve one koji bi želeli da podrže naš rad, jer su nam potrebni sponzori.

Predstavom Zona Zanfirova biće obeležena i petnaesta godišnjica Srpskog amaterskog pozorišta Mira Sremčević, atim povodom će biti obajavljena i publikacija vezana za taj dugogodišnji rad. Recite nam nešto o tome.

“Smatrali smo da naše pozorište, koje je do sada odigralo preko 25 predstava, treba da u svojoj petnaestoj godini postojanja izvede jednu veliku predstavu kakvu do sada nismo imali na našoj sceni, da se razlikuje od svih dosadašnjih, predstavu kroz koju će se na neki način videti dosadašnji rad i iskustvo. Jedan scenski spektakal kakav naša verna publika, koja nas prati svih ovih godina, zaslužuje. Takodje ćemo u isto vreme izdati i monografiju koja će propratiti petnaestogodiš nji rad našeg pozorišta Mira Sremčević. Na tome upravo uveliko radi naša direktorka Ankica Ratarac.

Godinama ste veoma angazovani u pozorištu, od nekoliko nosećih uloga u predstavama, režiji i svim aktivostima kojeprate njegovo funkcionisanje, što iziskuje mnogo vremena i rada. Koliko vam se uložena ljubav i energija nakon odigranih predstava vraća?

“Vraća je činjenica da svojim radom činim nešto što doprinosi našoj kulturi na ovim prostorima. Oživljavati srpske pisce na sceni ovde u Americi znači ne samo sačuvati ih od zaborava, već i čuti toplu srpsku reč uživo. Ublažiti nostalgiju i otudjenost naših ljudi ovde. Ako ne negujemo kulturu i svoj jezik mi gubimo svoj identitet, gubimo sebe u ovom dalekom svetu. Meni je veoma drago da mi sada uključujemo i decu u predstave i da i njih postavljamo da budu čuvari svog jezika i svog porekla. Da znaju ko su i odakle su. Ima li nešto vrednije od toga. To je moja velika satisfakcija, pored prevelike ljubavi prema pozorištu i burnog aplauza zadovoljne publike nakon uspešne predstave.”

Kako ocenjujete protekle godine, i da li se na samom početku moglo pretpostaviti da će pozorište izazvati ovakoveliku zainteresovanost učesnika i publike?

“Mislim da je za ovih petnaest godina naše pozorište bilo veoma uspešno. Uspešno zahvaljujući velikom broju entuzijasta, svih naših učesnika u stvaranju predstava, koji pored svojih velikih obaveza nadju vremena da se igraju pozorišta. Velika su to odricanja, kada neko nakon svog napornog celodnevnog posla vozi još nekih sat, dva da bi se posvetio učenju teksta i probama koje obično traju po 3, 4 sata. Svi ti ljudi imaju svoje porodice i obaveze, zato im stvarno treba skinuti kapu.“

U kom pravcu vaše pozorište nastavlja i koje predstave ćemo gledati naredne pozorišne sezone?

“Nastavljamo uzlaznom linijom i odmah nakon Zone Zamfirove i kratkog odmora, krećemo sa pripremama nove predstave čija premijera je zakazana na jesen, tačnije 18. oktobar u Skoki teatru. Ne bih da otkrivam sve, naša publika pomno prati naš rad i biće na vreme obaveštena. Za naše pozorište nema zaustavljanja, radi se sa istim velikim entuzijazmom i velikim žarom. I za sam kraj, želim da kažem da je premijera Zone Zamfirove 7. juna a reprize 8. i 9. juna u Skoki teatru. Već sada ljudi rezervišu ulaznice na telefon: 773.744.0373 Sigurni smo da će sve tri predstave biti rasprodate do poslednjeg sedišta za ovu poznatu kultnu predstavu.“