Rat užarenim rečima

Amerika – Dan sedamdeset šesti

“Neke ljude možete varati stalno; sve ljude možete varati jedno vreme; ali ne možete uvek varati sve ljude”- Abraham Lincoln

Dok se stanje na američkim ulicama relativo smiruje (i dalje su u toku mirni protesti u mnogim gradovima), rat rečima između političara, čelnih ljudi gradova i država, organizatora i učesnika protesta i dalje doliva ulje na vatru i produbljuje haos u kome se Amerika u ovom trenutku nalazi. Rat užarenim rešima, ali i rat razlicitim tumacenjima izgovorenog, preti da uništi svaku trunčicu nade da je dijalog o ključnim i gorućim temama moguć, te da može izroditi rezultatom smirivanja sukoba, razrešenja pitanja rasizma, diskriminacije, neravnopravnosti, brutalnosti policije i ponovo uspostaviti vladavinu reda i zakona.
Počelo je juče vestima o popravljanju ekonomije, koje je javnosti, željnoj dobrih vesti, predstavio predsednik Tramp, objavljujući da je u maju posao dobilo 2.5 miliona gradjana, a stopa nezaposlenosti sa 14.7 spala na 13.3 odsto. Onda je , nespretno, kako samo on ume, govoreći o jednakosti za sve pred američkim zakonima, bez obzira na rasu, boju kože, pol ili veru, pomenuo i ime tragično stradalog Džordža Flojda – “ Svi znamo šta se dešavalo protekle nedelje. Ne smemo dopustiti da se to dešava. Nadam se da Džordž sada odozgo gleda i kaže – divno je ovo što se dešava sa našom zemljom. Ovo je veliki dan za Džordža, ovo je veliki dan za sve “- rekao je predsednik. Protivnici su ga, izvrćući reči u najgorem mogućem političkom spinu,  razapeli u medijima i na društvenim mrežama i pre negó što je završio rečenicu, ismevajući i njegovu odluku da istog dana ode na skup u državi Mejn, u grad u kome žive pretežno belci.

U isto vreme, obraćajući se svom izbornom telu, nekadašnji potpredsednik Amerike, Džo Bajden je u svom poznatom nespretnom stilu utvrdio da “svakako postoji 10-15 odsto Amerikanaca koji nisu baš dobri, ali da su ostali većinom dobri. Mi ih moramo ujediniti” – rekao je predsednički kandidat, bez detalja o koji 10 do15 odsto se radi, i takođe razapet u medijima i na društvenim mrezama zbog svoje nesmotrene izjave, koje mu u poslednje vreme uopšte ne nedostaju.
Išle su užarene reči i iz usta gradonačelnice Čikaga, Lori Lajtfut, koja je pre samo nekoliko dana predsednika Amerike opisala sa dve reči – F… You, a koliko juče htela da hapsi policajca iz Čikaga koji je nekom demonstrantu pokazao srednji prst.
Gradonačelnica Vašington DC, Muriel Bowser,  preko noći je ofarbala u žuto ulicu koja vodi do Bele Kuće rečima “Black Lives Matter” (Crni životi su važni), i postavila ulični znak Black Lives Matter Plaza. Tramp je odmah na Tviteru odgovorio da je ona nekompetentna da vodi glavni grad Amerike i da bi, da nije bilo Nacionalne Garde, završila kao i njen kolega iz Mineapolisa. Od juče je i Bela Kuća ograđena snažnom ogradom.
Užarene reči lete i između svih onih koji bespogovorno nasedaju na retoriku “spontanih protesta”, prema kojoj su svi belci rasisti, svi crnci ugroženi i svi policajci brutalni i loši,  i onih koji bi da započnu razuman dijalog o gorućim problemima u kojima se zemlja nalazi.  

Protestima su se juče pridružili i lekari, profesori i studenti Medicinskog fakulteta Northwestern Universiteta u Čikagu, pod sloganom “Beli mantili za crne živote”, klečeći u performansu na platou ispred bolnice. 1000 zdravstvenih radnika širom Amerike potpisalo je dokument u kome navode da su protesti, čak i u vreme pandemije, neophodni za zdravlje nacije, a da za sve koji ne dolaze na proteste i dalje preporučuju ostanak kod kuće, u pandemijskoj izolaciji. I još su u svojevrsnom pamfletu dodali da i ako se pandemija vrati u novom talasu, za to neće biti krivi protesti, nego rasizam.
Ne stvarno, šta je sa pandemijom ? Amazon je juče, pod pritiskom uglednih ličnosti, medju kojima je i Elan Mask (pobunio se protiv evidentne cenzure i monopola koji Amazon drži), ipak objavio knjigu autora Aleksa Berensona (novinar New York Times) « Unreported Truths about COVID-19 and Lockdowns: Part 1: Introduction and Death Counts and Estimates », koju je samo  pre dva dana skinuo sa web-site i zabranio prodaju, tvrdeći da nema proverene podatke i odgovarajuće stavove. Od jučee se brošura nalazi u prodaji, i u štampanom i u elektronskom izdanju, valjda kao potvrda da gospodin Bezos, na kraju dana, ipak najviše voli i jedino razume govor novca.

I još jedna, ne nevažna zanimljivost. Kompanija “Lego” iz prodaje je povukla sve setove lego kockica u kojima su policajci i Bela Kuća.
Da li se danas iko seća da je pre samo mesec dana frizerka iz Teksasa bila uhapšena zato što je otvorila svoj frizerski salon, uprkos uredbama o izolaciji, a danas širom zemlje demonstranti su na ulicama bez poštovanja fizičkog distanciranja, najčešće bez maski, policajci ne koriste rukavice, a neke države još nisu ni u 1.fazi otrvaranja. U Njujorku se, recimo, svi uhapšeni puštaju iz pritvora posle sat vremena, jer je ukinuta kaucija za uhapšene. Zabranjivali su otvaranje crkava, a tolerisali rušilačke nerede ekstremnih militantnih grupa, koje su preuzele proteste i sada iz senke njima i rukovode. Na delu je politizacija pandemije, za koju sada ozbiljni analitičari tvrde da izolacija nije značajno doprinela njenom oslabljenju. Doduše, doktor Fauči juče reče da pandemija slabi, i da će škole, najverovatnije u septembru početi sa radom. Ko je ovde lud, a ko zbunjen?
U međuvremenu sve su glasniji zahtevi da se stopira finansiranje policije i na sve načine oslabi policija širom Amerike, narocito u liberalnim gradovima – Los Anđelesu, Njujorku, Čikagu. Nakon incidenta u Buffalo, kada su dva polcajca suspendovana zbog incidenta u kome je teško povređen 75-godišnji demonstrant,  57 policajaca je napustilo radna mesta, zbog neviđenih pritisaka i primedbi na način na koji rade posao i izvršavaju naređenja. Haos se širi zemljom, na tankom smo ledu izmedju anarhije i mira, i na žalost sve dalje od razumnog dijaloga u kome bi se našla rešenja za neophodnu reformu policije, eliminisanje siromaštva među Afro-Amerikancima, osnažila uloga porodice, škole i lokalnih zajednica. Gladni smo istine, svesni da se nešto ozbiljno i veliko iza brda valja, uplašeni od bezakonja - od granica zemlje, preko gradova, do kućnih pragova. Haos je uneo nesigurnost u svakog od nas, ne verujemo više ni brojkama o popravljanju ekonomije, ni brojevima o zaraženim u pandemiji, ne verujemo više ni svojim očima. Ni danas, a ni sutra kada će nam biti kako nam bude.

MILA FILIPOVIĆ