PROJEKAT ”NEZAVISNO KOSOVO”

Pre 15 godina, 17. februara 2008. godine, Kosovo je jednostrano proglasilo nezavisnost uz podršku velikih zapadnih sila, ali bez volje tamošnjih Srba. Status Kosova nije rešen. O tome svedoči činjenica da Kosovo nije članica mnogih svetskih organizacija, ali i da još uvek vodimo pregovore u kojima se i dalje pitaju Beograd i Priština šta je rešenje. Za Prištinu je rešenje priznanje nezavisnosti, za Srbe primena medjunarodnog prava, pa Beograd insistira na nastavku dijaloga i sprovodjenju svih dogovora, kao što je Zajednica srpskih opština (ZSO). Situacija na Kosovu moze vrlo brzo da se promeni, sve zavisi od nemacko-francuskog predloga „Sporazuma o putu ka normalizaciji izmedju Kosova i Srbije“ cije potpisivanje od Beograda i Pristine, ocekuje Evropa i Amerika.

Zbog mnogo razloga za strah, a malo za nadu u bolju budućnost, u proteklih petnaest godina gradovi su očišćeni od Srba, a odlaze i Albanci. Samo prošlu i početak ove godine obeležilo je oko 150 napada na Srbe, kao i na njihovu imovinu i imovinu SPC. Srbi sa severa više od tri meseca nisu u prištinskim institucijama. Kosovo je danas manje država i manje nezavisno nego prilikom samoproglašenja 2008. godine, ne zato što to kažu Srbija i medjunarodni dokumenti, već zato što to govori realan svakodnevni život na prostoru Kosova i Metohije, ocenjuje glavni urednik Kosovo onlajn Miloš Garić. “Danas se na Kosovu živi na način koji je suprotan jednoj uredjenoj državi, koja bi mogla da se nazove nezavisnom teritorijom. Šta da kažete kada imate situaciju da policija upada u apoteke i oduzima lekove, kada se hapse ljudi bez ikakvog osnova, puca na decu, kada policija upada u Veliku Hoču i prosipa vino ljudima u podrumima, kada imate svakodnevno napade na Srbe, progon, zloupotrebu institucija, kada vlada bezvlašće, otima se imovina. To je koncentracioni logor, a nipošto država u pravom smislu te reči“, naglasio je Garić.

On je ukazao i na teško ekonomsko stanje na Kosovu, dodavši da i Srbi i Albanci ne gledaju na Kosovo kao na državu. “Srbi smatraju da je Kosovo deo Srbije, a s druge strane Albanci su u pokušaju realizacije svog projekta Velike Albanije, koji su pre 150 godina započeli. Pokušaj da se otcepi teritorija od Srbije i pravi lažna država je pokušaj realizacije tog projekta. Imali smo Edija Ramu koji je potpuno otvoreno govorio, što je posebna provokacija kada o tome govori albanski premijer, da je potpuno jasno da će ići na ujedinjavanje Albanaca na Balkanu. Albanci idu u tom smeru, njih Kosovo kao država ne zanima, osim da je pripoje Albaniji“, podvukao je Garić.

Kosovo u svetu

U u poslednjih nekoliko godina prištinska diplomatija nema konkretnih uspeha, kao što je to bilo odmah nakon 17. februara 2008. Zvanični Beograd je u medjuvremenu objavio da je 27 država povuklo priznanje Kosova, što znači da ih je na spisku ostalo 90, ali sajt Ministarstva spoljnih poslova u Prištini i dalje drži staru informaciju o 117 zemalja. Zanimljivo je da i posle 15 godina Kosovo ima razvijene diplomatske odnose sa svega 33 države, što daje za pravo opoziciji u Prištini da kritikuje aktuelnu vlast zbog neuspeha na spoljnopolitičkom planu. Učlanjenje u Ujedinjene nacije, Unesko, Interpol, Svetsku trgovinsku organizaciju, Svetsku zdravstvenu organizaciju, OEBS i mnoge druge relevantne institucije i dalje je nedostižno za Prištinu. U toku je pokušaj ulaska u Savet Evrope. NATO i EU su velika želja Prištine, ali svi putevi vode preko dijaloga sa Beogradom. Kao poslednji “diplomatski uspeh“ Priština vodi podatak da je kosovsko ministarstvo spoljnih poslova uspelo u prošloj godini da uspostavi diplomatske odnose sa Istočnim Timorom, i to 10 godina nakon što je ta zemlja formalno priznala kosovsku nezavisnost. Ministarka spoljnih poslova Donika Gervala najavila je tada da će 2022. godina biti “zanimljiva“ kada su u pitanju nova priznavanja. Ali, ispostavilo se da se nije desilo ništa. Novih priznavanja nema, a istovremeno iz Beograda stižu najave o novim povlačenjima. Kosovski ambasadori u pojedinim zemljama pokušali su da ostvare kontakte sa diplomatskim predstavnicima država koje su povukle priznanje, ali bezuspešno. Note o povlačenjima priznanja su ostale. Postoje primeri i poput Egipta, koji je svojevremeno formalno usvojio priznanje Kosova, ali nikada nije započeo diplomatske odnose. Opozicija na Kosovu za povlačenje priznavanja krivi kosovsku diplomatiju, jer, kako navode, umesto da produbljuje odnose i radi na dobijanju novih priznavanja, sadašnja vlast zatvara i ona vrata koja su bila otvorena.

Pragmatična politika SAD

Poruka zamenika pomoćnika američkog državnog sekretara Gabrijela Eskobara da će “ZSO biti formirana sa Kurtijem ili bez njega“, očigledno nije dovoljno ozbiljno shvaćena u Prištini, tako da je usledila nova – na godišnjicu samoproglašene nezavisnosti Kosova, državni sekretar SAD Entoni Blinken sastao se u Minhenu sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, a izostao je susret sa Aljbinom Kurtijem i Vjosom Osmani. “Amerika je preuzela aktivnu ulogu u dijalogu, uložila svoj uticaj i politički kredibilitet i sigurno neće dozvoliti Kurtiju da je ucenjuje, pa zato i ne čudi što se državni sekretar Entoni Blinken nije sastao sa Vjosom Osmani i Aljbinom Kurtijem u Minhenu“, kaže za Kosovo onlajn diplomata u penziji Zoran Milivojević. Po Milivojeviću ovo je nastavak pragmagtič ne politike SAD i prepoznavanje situacije na terenu. “Sastanak u Minhenu, nepominjanje medjusobnog priznavanja i poruke koje su usledile nakon sastanka sa Vučićem, kao i podrška evropskom putu Srbije pokazuju konstruktivan stav SAD. Naravno, to ne znači promenu stava od strane Vašingtona, ali znači uvažavanje činjenice da je Srbija ključna u regionu i za razliku od nekih evropskih zemalja, pre svega Velike Britanije i Nemačke, SAD se ponašaju pragmatič no“, kaže Milivojević. Očigledno je da Kurtiju traže alternativu, jer su u poslednjih šest meseci predstavnici svih velikih opozicionih partija Kosova prodefilovali kroz Vašington.

Na istom sastanku u Minhenu predsednik Francuske Emanuel Makron vidjen je na sastanku sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem zajedno sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom, ali na trojnom sastanku sa premijerom Kosova Aljbinom Kurtijem, predstavnik Francuske bila je diplomata Katarina Kolona.

Pravnik Milan Antonijević ističe da diplomatija jeste veština slanja poruka koje nisu nužno u rečima, već i u delima, odnosno sastancima koji se organizuju ili ne organizuju. “SAD insistiraju na formiranju Zajednice srpskih opština i to je poruka koju su u više navrata preneli kosovskim zvaničnicima, pa i na sasanku prošle godine, u septembru kada se sekretar Blinken sastao u Vašingtonu sa Vjosom Osmani i Albinom Kurtijem. Dobro je za Srbiju da se sastanak na ovako visokom nivou na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji desio i da je poruka Blinkena, nakon sastanka sa predsednikom Vučićem, bila otvorena podrška dijalogu Beograda i Prištine i konstruktivnom stavu Srbije u tim teškim pregovorima. Ne treba zanemariti ni podršku koju je Blinken na sastanku dao putu Srbije ka Evropskoj uniji i stavu Srbije prema ratu u Ukrajini. To govori o odnosima Srbije i SAD koji su u usponu“, rekao je Antonijević.

Predsednik Kongresa srpskoamerič kog prijateljstva Vladimir Marinković kaže da ovo nije prvi put da “Blinken nije želeo da se sastane sa Kurtijem, a da je javna tajna da Makron nije naklonjen agresivnom stavu kosovskih Albanaca po pitanju regionalne stabilnosti“.

“Ovo predstavlja kontinuitet američke politike. Kada je Kurti prošle godine u maju bio u SAD, Blinken isto nije hteo da ga primi, i bilo mu je ponudjeno da se sastane sa Eskobarom, što je odbio. To je poruka zvanične američke administracije i kakvu poziciju imaju prema Aljbinu Kurtiju, tako da nas očekuje vrlo vruće proleće i leto po pitanju unutrašnje politike u Prištini. Mislite da je sukob sa Abazijem bio slučajan? Kada je Makron u pitanju, mislim da sama činjenica da je preskočio sastanak sa Kurtijem dovoljno govori“, kaže Marinković.

Marjana Maljković