PRITISAK NA ALEKSANDRA VUČIĆA

 

Vašington u novoj kampanji, pokrenutoj u zimu 2023. godine prema Beogradu i Srbiji kidiše uglavnom na predsednika Aleksandra Vučića

 

Pritisak SAD na predsednika Srbije odvija se u talasima, prvo hladnim, a potom toplim i opet hladnim. U hladne poruke može na primer, da se svrsta izveštaj Fridom hausa o demokratiji u Srbiji iz 2023. godine u vreme vladavine Aleksandra Vučića.

Srbija u novom godišnjem izveštaju Fridom hausa “Države u tranziciji” četvrtu godinu za redom nije svrstana među demokratske zemlje. Srbija je svrstana u “hibridne ili tranzicione režime” u kojima su demokratske instucije krhke, a postoje značajni izazovi u zaštiti političkih prava i građanskih sloboda.

Druge američke organizacije navode da u Srbiji “nema slobode medija”, “nema demokratije”, što se kao ocena iz SAD automatski prenosi u Evropsku uniju, kako u njenu centralu u Briselui, tako i u sve države članice. 
Ovo je “hibridni rat” protiv Srbije, kako je rekao jedan Vučićev saradnik, koji je počeo još 1992. godine. Od tada do danas Amerikanci, NATO, EU i njihovi balkanski saveznici, a srpski neprijatelji oteli su od srpskog naroda četiri velike teritorije - Kninsku krajinu, Slavonsku krajinu, Bosnu, i Kosmet. Tokom juna 2023. godine vlast tzv. nezavinsog Kosova, uz prisustvo Amerikanaca, otela je Srbima tri opštine u kojima su većinski narod.

Na delu je “obojena revolucija u Srbiji” kojom Amerikanci ruše vlast u evropskim državama, Poljskoj i Ukrajini. Ovo je hladi rat prema Srbiji. Pokušaj rušenja predsednika Aleksandra Vučića, pre koga su SAD srušile sa vlasti Slobodana Miloševića, Borisa Tadića i Tomislava Nikolića – tvrde beogradski politički analitičari.

Istovremeno Amerikanci sprovode toplu kampanju dobre volje prema Srbiji i predsedniku Aleksandru Vučiću. Ubeđuju predsednika Srbije da će izdejstvovati kod kosovskog premijera Albina Kurtija da “oživi Zajednicu srpskih opština”. Ova obaveza iz briseldkog sporazuma se ne poštuje i Kurti pokušava da je izbegne tako što će iseliti Srbe iz srpskih opština, čime će nestati razlog za osnivanja ZSO.
Albin Kurti je doveo policiju u srpske opštine. Nakon eskalacije situacije na severu Kosova i Metohije, koja je početkom juna rezultirala sukobom srpskog stanovništva sa pripadnicima KFOR-a, zvanični Vašington zauzeo je prilično oštar stav prema Prištini. Amerika je čak na određene načine sankcionisala prištinske vlasti, uz napomenu da ne sme doći do dodatne eskalacije.
Najprije je Kosovu otkazano učešće u vežbi “Defender Evropa 2023”, zatim je stigla i zabrana zvaničnicima vlade Aljbina Kurtija da do daljeg posećuju SAD, a uz to im je i zaprećeno uvođenjem međunarodnog protektorata na severu Kosova.

Ovakav stav Amerike zapravo oslikava zabrinutost zbog albanskog teranja Srba u ruski zagrljaj, zbog dodatnog približavanja Srbije Rusiji, ali i tvrdoglavih postupaka Aljbina Kurtija koji odbija da dozvoli formiranje Zajednice srpskih opština (ZSO).Da bi se situacija smirila intervenisale su snage Kfora i NATO. 

Ovo jasan znak da SAD imaju za cilj da konačno pacifikuju ovaj region kroz rešavanje zaostalih pitanja iz prošlosti, jer je u pitanju poslednji region Evrope neintegrisan potpuno u EU i NATO – smatra iskusni diplomata Radomir Diklić.

Vašington ima odlučujući uticaj na Prištinu, ali nema na Beograd. Predsednik Srbije ume da prepozna “hladne i tople napade” SAD i da zbog njih javno proziva Vašington, američke lobiste i izaslanike.
SAD se boje da će da izgube svoj slabi uticaj na Srbiju. Strepe da kosmetski problem može da se izordi u sukob Beograda i Prištine, koji će biti protiv američkih interesa. U periodu rata u Ukrajini i centralnog fokusa Amerike u Evropi na ovo pitanje, eskalacija situacije sa strane Kosova traži skretanje pažnje, vremena i resursa. U tom smislu nije iznenađenje da je Vašington nezadovoljan zbog postupaka Prištine, jer bi sukob bilo kog intenziteta u regionu bio izrazito štetan po Zapad u ovom specifičnom političkom trenutku
Kurti priželjkuje da više ne bude vašingtonski pion. Srpske demonstracije protiv nasilja mu idu na ruku, da dok je Beograd zauzet svoijim problemima, pokuša da vodi svoj rat protiv Beograda. Nastavlja sa napadima na srpske civile, hapsi Srbe, otima im opštine, vozila, zabranjuje uvoz srpskih roba na Kosmet.
Amerikanci to tolerišu na svoj način, malo se bune, ali više ćute. To je priznao i specijalni izaslanik  Gabrijel Eskobar rekavši:

- Sve što smo uradi u poslednjih 90 dana išlo je u prilog tome da podržimo Kosovo. Srbija nije htela da napreduje aplikacija Kosova za Savet Evrope, mi smo je podržali. Srbija je želela da insitiramo da Kosovo odustane od izbora na severu – mi smo ih podržali. Srbija je htela da se izbori proglase nelegitimnim zbog male izlaznosti – nismo. Ni u jednom slučaju u poslednjih 90 dana, nismo uradili ništa što nije bilo u korist Kosova. Ono što smo tražili od Kosova je da ne koriste opštinske zgrade. To je bila nepotrebna eskalacija u trenutku kada su tenzije podignute. Pa, američka vlada napuštala je službene zgrade zbog poplava, požara, kovida, čak i zbog protesta. Rekli smo da nema potrebe za eskalacijom. Legitimnost gradonačelnika ne bi bila dovedena u pitanje da rade sa alternativnih lokacija. Čak i da rade sa Meseca, njihove akcije bi bile legitimne. Ipak, insistirali su da rade iz opštinskih zgrada - rekao je Gabrijel Eskobar

Još je Eskobar naglasio da je formiranje ZSO obaveza Kosova i da kosovski zvaničnici koji tvrde da to može da se desi - "mute vodu". 
Razni američki izaslanici dolaze u Beograd sa raznim idejama da ubeđuju srpsko rukovodstvo. Amerikanci šalju političare i lobiste raznih kategorija Aleksandru Vučiću, ne bi li na njega delovali javno i podmuklo. Dok na primer, ambasador Hil ili Eskobar korektno istupaju i često govore o potrebi saradnje sa predsednikom Srbije.
Dолазак новог америчког амбасадора Kристофера Хила u Beograd, međutim, kako su процеnili srpski стручњаци, део je вашингтонске стратегије да се Срби дисциплинују. Хил је оцењен као “тешка артиљерија“ америчке дипломатије, јер је као политичар учествовао у НАТО нападу на српски народ. Такав напад се очекivao i u proleće 2023. godine, али у форми снажног политичкој притиска и уцена, прво председника Србије, државе Србије и потом свих Срба света.
Aмбасадор Kристофера Хила je učstvovao, na primer, u pravljenu nove “crne liste nepoželjnih Srba u SAD”. Na toj listi su bliski Vučićevi saradnici sa Kosmeta, Zvonko veselinović i Milan Radojičić, kao i iz Republike Srpske, predsednik Milorad Dodik.
Kad je u proleće 2023. američki ambasador Kristofer Hil podržao smenjene tužioce Bojanu Savović i Jasminu Paunović, srpski ministar spoljnih poslova Ivice Dačića izjavio da postupak ambasade SAD predstavlja "otvoreno i grubo mešanje u unutrašnja pitanja suverene države Srbije.“
Pретње које из Вашингтона стижу у Београд преко америчких медија или британских политичара , ambasadora i izlaslanika su u суштинi политика притиска на Србију да се одрекне својe aktivnosti na Kosmetu i Republici Srpskoj, ali i политичког пријатељства и привредне сарадње са Русијом, Kином и Индијом.
Američki list “Njujork tajms” tokom 2023. godine piše o predsedniku Srbije kao o “mafijašu sa vezama u podzemlju”. A britanski “Gardijan” tvrdi da je “Vučić prodao srpsko oružje Ukrajincima”. Time Britanci kao američki najbliži saradnici žele da navuku Srbe i Srbiju protiv Rusa i Rusije.
Britanski mediji još i lažu, kada javljaju:

Nema mira na Kosovu! Srbi napadaju!

Uz takvu senzacionalnu najavu iz Amerike stiže izjava predsednika lično:

Treba se spremiti za višedecenijski rat, koji bi izazvao velike društvene probleme – rekao je Džozef Bajden, misleći verovatno na sukob u ukrajini, koji bi se moguće je proširio i na Balkan..   

    

NAPAD NA PREDSEDNIKA SRBIJE

Sve ove poruke koje su stizale iz SAD i sa Zapada upućene međunarodnoj javnosti, direktno i indirektno su se odnosile na srpskog predsednika Aleksandra Vučića. Џералд Пост, dиректор програма за политичку психологију Универзитета „Џорџ Вашингтон“ majstor je za izradu психолошких профила светских лидера за потребе америчке владе. Post je napravio profil Aleksandra Vučića, kog opisuje da je “ranjiv čovek, снажне амбиције и грандиозних фантазија”. Ovaj profil je razdeljen američkim medijima.
Džerald Post, bivši službenik CIA piše o Aleksandru Vučiću:
“Попут Малог Принца, верује да води славан али усамљенички живот, опкољен непробојном али провидном заштитом. Пошто је тако рањив на психолошко повређивање, Vučić не може себи да приушти да призна незнање. Уколико жели да сачува слику о себи као о некоме ко је савршен и бриљантан, нико не може да му пренесе ново знање и ниједан аспект његовог поимања ствари не може да буде погрешан. Овај тип особа на власти има посебне психолошке предности у смислу очувања грандиозне слике о самом себи. U суштини има савест. Iскрено верује да се руководи високим принципима, али може брзо да промени ставове и обавезе зато што су се „околности промениле“.
Dvojica albanskih lobista Edvard Džozef i Džejms Rubin, na primer, podržavaju javno Vladu Kosova i premijera Albina Kurtija, Džozef je javno optužio Vučića da izaziva “krize na Kosovu”, a Rubin javno podržava Kurtija, a kudi Vučića. Obojicu, i Edvarda Džozefa i Džejmsa Rubina podržava američki Stej department, koji objavljuje njihova saopštenja protiv Aleksandra Vučića i protiv Srbije.
Američki mediji i vašingtonski izaslanici koji špartaju Balkanom, vrše pritisak i na Milorada Dodika, predsednika Republiek Srpske, predstavljajući ka kao “čoveka korupcije”, kao rusofila i kao diktatora.

Cilj ovkavih napada nije Milorad Dodik, jer je pokušaj rušenja Dodika samo deo pritisaka na Aleksandra Vučića. Iza toga se krije namera da se pokidaju veze Beograda i Banjaluke. Da se Republika Sroska unuizi i asimilira u državnu mutant tvorevinu BiH, kojom bi gospodarilo Sarajevo – smatra dr Ilija Životić, narodni poslanik..

U oba slučaja, napada i pritiska na Vučića i Dodika, napadi su na srpsku državnost, čime se otvara prostor za uzdizanje i delovanje albanskih i islamskih nacionalista i terorista. Amerikanci smatraju da su albanski nacionalisti i islamski teroristi najači protivnici Srba i da ih stalno treba držati u akciji protiv Srbije i Republike Srpske.
Nije slučajno da je baš u vreme apritiska Zapda da se Srbija odrekne prijateljstva sa Rusijom i pređe u EU, u vreme aktivnog učešća SAD u rešavanju kosmetskog pitanja u Beogradu i Prištini, Srbija suočena sa brojnim najavama podmetanja eksplozivnih naprava, bombi i paklenih mašina na javnim mestima. Zbog tih pretnji zatvaran je beogradski aerdorom, ali i mnoge škole i državne ustanove.

Надлежни органи поседују информације и доказе да су дојаве о бомби биле унапред планиране, координиране и политички мотивисане. У почетку је цео случај деловао као планска и организована диверзија чији је циљ да се услед дојаве о бомбашкој претњи обуставе летови i Srbije ка Москви.  – izjavio je Дарко Обрадовић, стручњак за безбедност.

Sumnja pada na strane teroriste, koji po političkom nalogu napadaju Beograd, prstonicu Srbije i svih Srba sveta. Albanski teoristi i islamski teroristi spadaju u red sumnjivih napadača. A oni ne mogu da postoje i da funkcioništu bez pune podrške SAD.
Shodno taktici Vašingtona “batina i šargarepa”, ima i američkih izaslanika u Beogradu i Prištini koji raznose ideje radi zamene srpskog zahteva za stvaranjem ZSO, za njegovo razvodnjavanje i nuđenje nečeg većeg i korisnijeg plana predsedniku Srbije.
Početkom 2023. godine Amerikanci su, na primer, opet predložili podelu Kosmeta između Srba i Albanaca tako  “da međunarodna granica trebalo bi da bude iscrtana na reci Ibar. Sve na severu pripada Srbiji, a sve južno pripada nezavisnom Kosovu. Većina Srba na Kosovu živi južno od Ibra, tako da bi oni Srbi koji ne žele da ostanu pod kontrolom Kosova mogli da se presele severno od Ibra, što bi organizovali i platili Ujedinjene nacije, OEBS, EU. Isto tako, svi Kosovari sa severa koji ne žele da žive pod srpskom kontrolom mogli bi da se presele na jug, na isti način kao i Srbi”.
Srpski verski, kulturni i istorijski objekti na Kosovu bili bi takođe zaštićeni. U duhu pravog kompromisa i pomirenja, to je reč koju Amerikanci rado kosrite, takođe bi bilo razumno da se dozvole referendumi u Preševskoj dolini, kako bi se videlo da li oni žele da se ujedine sa Kosovom, kao i u Republici Srpskoj, kako bi se videlo da li oni žele da se ujedine sa Srbijom.
“Iako ovo nije savršeno rešenje, moglo bi da znači dobar početak. Ali, da bi funkcionisalo, Srbija i Kosovo moraju da imaju hrabre vođe”, poručuje Vašington preko svojih manje važnih izaslanika.
Amerikanci navode Vučića da pristane na deobu Kosmeta i na priznanje tzv. nezavisnog Kosova, sklapanjem ovakvog dogovora.
Provokacijom reportera televizije CNN pred kraj proleća 2023. godine izveden je pokušaj da se Aleksandar Vučić direktno izjasni o srpskom priznaju tzv. nezavisnog Kosova:

Da li će Srbija u nekom trenutku i sama priznati nezavisnost Kosova ?

Vučić je izbegao direktan odgovor, ali je govorio o Rezoluciji 1244, o tome da je Srbija konstruktivan partner. A da je kosovska strana agresivna i nespremna na kompromis.

Srbija je primeniola sve međunarodne obaveze, Kosovo nijednu. Kosovo želi rat – kategoričan je Aleksandar Vučić u svojim javnim nastupima, kada ocenjuje ponašanje Prištine i Albina Kurtija.

Ono što je za Amerikance najvažnije, to je činjenica da predsednik Srbije na CNN-u nije rekao da neće priznati Kosovo. I nije ponovio da podržava francusko-nemački sporazum, protiv koga SAD istupaju, jer žele da drže pod kontrolom i Prištinu i Beograd. da se ne dogodi da se Albanci i Srbi dogovore bez Amerikanaca.

I pored ružnih kritika, napada i pritisaka za Ameriku i Zapad i dalje legitimni partner je Aleksandar Vučić. Pre svega zbog rešavanja pitanja Kosova i Metohije. Amerikanci očekuju od Vučića da ispuni ono što je obećao, a njihov jedini cilj je ukidanje kontrole Srbije na severu Kosova. To je i razlog zašto tolerišu Vučićevu vlast. To je i razog zašto kosovsk ipremijer Albin Kurti šalje svoju policiju u Kosovsku Mitrovicu – smatraju srpski opozicionari.

Kosovo i Metohija kao osnova spoljne i unutrašnje politike Srbije su glavni razlog 11 godina duge podrške podrške SAD i Zapada vlasti Aleksandra Vučića. Politička kriza na svim nivoima u kojoj se Vučićeva vlast sada nalazi, amortizuje se samo zahvaljujući podršci Zapada, oličenoj u američkom ambasadoru Kristoferu Hilu koji to i ne krije. Američki ambasador je za Glas Amerike rekao da je Srbija u procesu aktuelne krize na Kosovu konstruktivan partner, ali da se od nje očekuje da “prizna kosovska dokumenta i ne sputava Prištinu da se učlani u međunarodne organizacije”.

Predsedniku Srbije se diskretno nudi ubrzan prijem Srbije u EU i NATO. A i SAD, i Zapad zapravo u vreme svetske krize oko Ukrajine i Rusije veruju da će Aleksandra  Vučića, predsednika Srbije i spoljni i untrašnji pritisak naterati na konačno prepuštanje Kosmeta albanskoj vlasti, Amerikancima i NATO. Ali...
SAD i Zapad koji kao i uvek igraju dvostruku igru, podržavaju javno Aleksandra Vučića, a tajno pripremaju njegov odlazak sa političke scene.

---

Marko Lopušina