POČELA PROCEDURA PRIJEMA KOSOVA U SE

Kosovo je preskočilo prvu stepenicu na putu ka članstvu u Savetu Evrope. Komitet ministara ove organizacije podržao je zahtev Kosova sa 33 glasa, sedam protiv i pet uzdržanih.

Protiv prijema Kosova glasale su Madjarska, Rumunija, Kipar, Španija, Azerbejdžan, Gruzija i Srbija, dok su uzdržane bile Bosna i Hercegovina, Grčka, Slovačka, Moldavija i Ukrajina. U saopštenju po završetku zasedanja, Komitet ministara se pozvao na Briselski sporazum Srbije i Kosova 27. februara 2023. godine i Ohridski sporazum 18. marta 2023. godine, kao i na “važnost da strane primene sporazume brzo i u dobroj veri“. “Svi koji kažu da je to bilo u skladu sa nekim sporazumima – lažu. Iz plana primene to je izbacio Aljbin Kurti“, tvrdi predsednik Srbije Aleksandar Vučić, jedan od učesnika dogovora u Briselu i Ohridu. U sporazumu iz Brisela, u članu 4 navodi se da Srbija neće sprečavati članstvo Kosova u bilo kojoj medjunarodnoj organizaciji. Vučić kaže i da Srbija nije iznenadjena odlukom Komiteta ministara, jer se odavno znalo da za takvo glasanje postoji dovoljna podrška.

O zahtevu će sada odlučivati Parlamentarna skupština Saveta Evrope, u kojoj je potrebno da dobije dvotrećinsku podršku, da bi je potom ponovo potvrdio Komitet ministara. Naredni korak u proceduri odigraće se u islandskom gradu Rejkjaviku, gde će se sredinom maja održati samit Saveta Evrope, jer je ova zemlja trenutno predsedavajuća ovog tela.

Predsednik Vučić kaže da nije iznenadjen ovakvom odlukom Komiteta ministara jer se znalo da većina postoji, ali da je odluka ipak presedan. “Nikada se nije dogodilo da u Savet Evrope bude primljena zemlja koja nije priznata ili oko čijeg intergiteta postoje pitanja“, kaže Vučić. On se posebno osvrnuo na uzdržani stav Moldavije i Ukrajine, navodeći da je Srbija uvek poštovala teritorijalni integritet ove dve zemlje. Srpski predsednik najavio je i da slede “dubinske i suštinske, ali ne i tektonske promene“ spoljne politike Srbije.

“Nismo mi zemlja koja preko noći menja stavove i spoljnopolitičke pozicije, ali sigurno da je bilo razočaranja. Ne smemo da sebi sečemo ruku ili nogu, da prekidamo odnose sa svima na svetu, ali moramo više da poštujemo one koji su prijateljski nastrojeni prema nama i da to ne zaboravimo prekosutra.“

Grčki mediji pišu da je nakon njihovog neutralnog stava na glasanju, bilateralne odnose sa Srbijom “uhvatio mraz” odustajanjem srpskih specijalnih snaga od učešća u multinacionalnoj vojnoj vežbi “Orion 23“ i otkazivanjem prisustva premijerke Ane Brnabić na Ekonomskom forumu u Delfima. Dopisnik grčke nacionalne televizije u Srbiji za Euronews Srbija kaže: “Grčka nije promenila stav o Kosovu. Promenile su se okolnosti“.

Glasanje u Savetu Evrope i prihvatanje prijave Kosova za članstvo u toj organizaciji dosta precizno definiše stanje naših, trenutnih, bilateralnih odnosa sa nizom evropskih država. Definiše i stanje u našoj diplomatiji, ali nagoveštava i mogućnost da bi Grčka i Slovačka mogle da promene stav oko priznanja nezavisnosti Kosova. Poznavaoci političkih prilika tvrde da Srbija godinama nema normalan i stalni diplomatski dijalog sa ključnim evropskim i svetskim državama. Pri tome isključuju predsednički nivo, on jeste važan, ali nije dovoljan, niti može da nadomesti (ne)rad diplomatije. Za ovakve rezultate opozicija krivi pogrešnu politiku Beograda, a najavljeni prijem Kosova u Savet Evrope vidi kao direktnu posledicu prihvatanja francusko-nemačkog plana za Kosovo. Savet Evrope često nazivaju “predvorjem Evropske unije“, s obzirom na to da je članstvo u ovom telu neophodan preduslov za članstvo u EU. Ovo nije organ Evropske unije već samostalna medjunarodna organizacija, koju ne treba mešati sa Evropskim savetom i Savetom EU, koji jesu organi EU.

Srbija je postala članica Saveta Evrope 2003. godine u okviru bivše državne zajednice Srbije i Crne Gore, posle čijeg raspada 2006. je “nasledila“ članstvo po pravilu sukcesije, a sada bi tim putem da krene i Kosovo. Jedan od organa Saveta Evrope je i Evropski sud za ljudska prava u Strazburu koji je nadredjen svim sudovima u svim državama članicama. Ovaj sud razmatra slučajeve koje pojedinci i grupe pokreću protiv država – potpisnika Evropske konvencije o ljudskim pravima. Da podsetimo Kosovo je do sada uspelo da postane punopravna članica u nekim telima Saveta Evrope, poput Banke za razvoj SE (CEB) i Venecijanske komisije.

“Došli smo do zida“

Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj, koji je uz specijalnog izaslanika Miroslava Lajčaka prisustvovao nastavku dijaloga Beograda i Prištine, u obraćanju posle sastanka je pozdravio usvajanje deklaracije o nestalim osobama, ocenivši da je pronalaženje i identifikovanje posmrtnih ostataka nestalih “uvek bio prioritet dijaloga i da nije bilo lako postići sporazum o tome“. Takodje je naglasio da su dve strane “preduzele važan i simboličan korak“ ka uspostavljanju Zajednice opština sa srpskom većinom (ZSO). “To je dogovoreno pre deset godina. Na kraju, danas je Upravljački tim sastavljen od Srba sa Kosova predstavio stranama prvi nacrt. To nije konačan nacrt. To je početna tačka. Nacrt statuta ZSO”, rekao je Borelj.

Predsednik Aleksandar Vučić izjavio je posle sastanka sa premijerom Kosova Aljbinom Kurtijem Briselu da sastanci nisu bili laki i da je veoma zabrinut, jer je po ključnom pitanju formiranja Zajednica opština sa srpskom većinom jasno, da “Priština ne želi da ispuni svoju obavezu od pre deset godina.“

“Meni je bilo jasno. Danas smo došli do zida. Za njih je u Nacrtu neprihvatljivo zbog kosovskog Ustava, da ne žele novu Republiku Srpsku. I onda smo došli do treće tačke, a to je trenutna situacija posle sramnih i nelegitimnih izbora na severu Kosova, gde je glasalo 3,4 posto. Kako da se prevazidje trenutna situacija? EU je izašla sa svojim predlogom, ja sam prihvatio, Priština je to odbila“, rekao je Vučić nakon sastanka.

Na pitanje kakva je sudbina Nacrta statuta zajednice, on je rekao “ili će se prihvatiti ono što je dogovoreno 2013. i 2015. ili je kraj svega“. Vučić je istakao da je Beograd prihvatio mnogo stvari na putu ka postizanju kompromisa sa Prištinom kako bi bila formirana Zajednica srpskih opština.

“činjenica je da smo rasformirali naše tužilaštvo i pravosudni sistem na severu i da smo prihvatili participaciju regionalne policije. I to nije bilo dovoljno. Kako bismo samo dobili ZSO. Šta još očekujete da uradimo posle deset godina,“ upitao je Vučić. 

Marjana Maljković