Одржан је Видовдански сабор дијаспоре у Београду

 

KОД KУЋЕ ЈЕ НАЈЛЕПШЕ

 

-  Око 260 делегата из расејања примили су премијерка Србије, министри, изасланици председника Србије и српског патријарха, а они су се захвалили речима да воле своју матицу и да подржавају српски народ 

После десет година паузе народ из српског расејања и српски представници државе срели су се и разговарали на Видовданском сабору дијаспоре у Београду. Дочекали су их првог јула и испратили другог јула премијерка Ана Брнабић, министри Ивица Дачић и Ђорђе Милићевић, председник Народне скупштине, изасланик председника Србије и изалсаник патријарсха српског. На сабору је били присутно око 260 делегата из читавог света. Само иуз САД стигла су четворо представника дијаспоре, предвођени легендарним Давидом Вуићем, док из Аустрлије није стигао ниједан делегат.

-  Огромна нам је жеља да свима вама који желите да се вратите то омогућимо, као и да вам омогућимо да инвестирате у земљу ако желите, али и да чујемо све ваше идеје које имате – рекла у премијерка Ана Брнабић у поздравном говору.
 И истакла да је дијаспора веома важна за нашу земљу. 

-  Влада Србије има три различита тела која раде са дијаспором, што најбоље потврђује колико је дијаспора нашој земљи важна, прецизирајући да је то Министарство за дијаспору, Управа за дијаспору у оквиру Министарства иностраних послова и платформа „Тачка повратка” и они решавају сваки проблем који дијаспора има – рекла је премијерка.
 Видовдански сабор дијаспоре је, према речима министра дијаспоре Ђорђа Милићевића, је прилика да се кроз панеле и дискусије дотакнемо тема које су кључне за нашу дијаспору, као што су могућности унапређења економске и културне сарадње матице и расејања.

 

Одржан је Видовдански сабор дијаспоре у Београду
Стојан Стевановић из Швајцарске

 

-  Kод куће је најлепше – изјавио је говорник Стојан Стевановић из Швајцарске, који је као привредник и председник Удружења српских привредника говорио о привредној снази Срба у расејању - Страни стручњаци су проценили да наша дијаспора вреди 60 милијарди евра, а да је десетак милијарди спремно и слободно за улагања у оатџбину. Радим на улагањима у општини Пирот – похвалио се Стевановић.
 Други учесници панела о економској сарадњи су истакли да је данас највећа вредноср српског народа памет. 

- Имамо у иностранству више од 50.000 интелектуалца. Најбољи дипломци у Француској и у Аустрији су две младе Српкиње – Анђелка и Ана. Наш човек из Селевца је нови Тесла, јер има као проналазач преко 350 изума. Власник је Оскара за изум модерне филсме камере. Ми Срби имамо осам добитника Оскара. И пет добитника Пулицерове награде – рекао нам је Стена Рибич из Словачке..

Друга наша највећа вредност, финансије, чине девизна штедња и девизние дознаке, вредне преко 3 милијарде евра годишње. 

 

David Vuič, u sredini, Stane Ribič iz Slovačke i Marko Lopušina
Давид Вуич, у средини, Стане Рибич из Словачке и Марко Лопушина


Kако нам је казао министар за дијапсору Ђорђе Милићевић, Радна група сабора, узеће у обзир све сугестије и идеје представника дијаспоре како би утврдила дугорочну стратегију и нацрт новог закона кроз који бисмо дали повољнији положај нашој дијапсори кад улаже у Србију.
У недељу, другог дана сабора, говорило се о националном и културном идентитету Срба у расејању, који се, како су рекли говорници из министарстава за просвету и културу, огледа понајвише кроз развој метерњег језика и школовање младих у дијаспори. 

-Kада је реч о образовању, наше министарство, као и министарство просвете, али и ја лично док сам на месту вд. министра просвете, учинићемо све да свуда где има довољан број ученика отворимо оделења допунске наставе на српском језику – истакао је министар Милићевић који је похвалио све учитеље, наставнике и координаторе на великом доприносу како за образовање наше деце тако и за рад на повећању броја ученика у допунској настави на српском језику.

Србија је у претходне три године опремила чак 34 школе српског језика у многим земљама, а у септембру ће први пут ове године бити отворене три српске допунске школе у САД. Наша земља има 80 наставника у расејању, који уче око 8000 српске деце. 

-  Такође, радимо на томе да имамо један сублимиран уџбеник историје за целокупну нашу популацију у земљи, региону и дијаспори. Да Срби у Србији, Републици Српској, али и широм региона и расејања уче исту историју – поручио је министар Ђорђе Милићевић.

Делегат из Беча, професорка Светлана Матић говорила је о томе да су свим Србима света потребни центри културе у расејању, који би повезивали српски народ са својим домаћинима.

 

vidovdanski-sabor-dijaspore
Видовдански сабор дијаспоре

 

-   Беч је данас престоница српског расејања. У њему је 200.000 Срба. Имамо и двадесетак друштава, удруженај и клубова. који годишње одрже више стотина приредби и манифестација. Потребан нам је Српски културни центар у коме бисмо домаћинима Аустријанцима приказивали нашу кутлру, традицију и неговали сарадњу са Аустријанцима – истакла је Светлана Матић.

Петар Гојковић из Француске говорио је о својој манифестацији „Kараван пријатељства“ којим се у дијаспори слави душа српског народа и сарадња за домаћинима широм Европе.
 

На сабору се чуло колико напода Србија улаже у повратак исељеног народа из света. Да је у време короне у матицу дошло више од 90.000 људи, а да је пре тога вратило 15.000 Срба. Држава направила програм стамбених кредита за дијаспору и оне Србе који планирају да се врате , а који раније није постојао.

 

Srpski državnici na Vidovdanskom saboru dijaspore
Српски државници на Видовданском сабору дијаспоре

 

Видовдански сабор дијаспоре у Београду је највећи скуп који је после дужег времена окупио наше људе широм света. Сабор је подржао активности председника Александра Вучића, посебно на Kосову и Метхоији на заштити српског народа, а осудио терор који спороводи Аљбин Kурти. 

-  Поносан сам да сте јасно послали поруку да без обзира где живели и радили и који пасош носили, ваша држава је Србија. А ја вам обећавам - ваша држава ће увек бити уз вас – закључио је министар Ђорђе Милићевић.
Следећи Видовдански сабор дијаспоре заказан је за наредну годину, у исто време, на истом месту.


Marko Lopušina

 Fotografije: Marko Lopušina