Od zlata devojka

Tijana Bošković treći put najbolja odbojkašica Evrope

Dominacija srpske ženske reprezentacije usko je vezana s pojavom ove neverovatne poenterke, pretplaćene na sve medalje i nagrade iako još nema ni 23 godine...

To više nije nikakvo iznenadjenje – Tijana Bošković je na gala svečanosti Evropske odbojkaške konfederacije (CEV) u Sofiji proglašena za najbolju odbojkašicu Evrope. Treći put za redom! Bila bi prava senzacija da je, kojim slučajem, bilo drugačije. Jer, korektorka reprezentacije Srbije već godinama dominira odbojkaškim dvoranama širom sveta. Gde god se pojavi, jednostavno je pretplaćena na medalje, nagrade i trofeje i, nadamo se da se niko neće uvrediti, s njom i bez, reprezentacija Srbije i turski Ezačibaši Vitra jednostavno nisu iste ekipe.

Samo u ovoj 2019. godini Tića je uvećala svoju kolekciju. Najpre je u Turskoj osvojila nacionalni Kup, potom je u Ankari sa našim državnim timom odbranila zlato na Evrovoleju, da bi odmah na početku nove sezone prigrlila još jedan Superkup u večitoj borbi sa komšijskim Vakifbankom. Što se tiče individualnih dostignuća, ona su bila još brojnija. Bila je najbolja korektorka turskog šampionata, MVP nacionalnog Kupa, sa oba pomenuta priznaja otišla je sa smotre najboljih ekipa Starog kontinenta i bila najbolja akterka Superkupa kraj Bosfora. Nekome, eto, prodje čitava karijera a da ne osvoji nijednu nagradu, a Tića čak ne može svih ni da se seti! A još nema ni 23 godine!

- Neverovatna devojka. Dok se mi na početku meča još pošteno nismo ni zagrejale, ona već osvoji petnaestak poena – pričala nam je Brankica Mihajlović, takodje odbojkaško čudo iz Republike Srpske i specijalistkinja za igru u napadu.

U čemu je tajna ove tanane, 193 centimetara visoke crnke?

To možda najbolje znaju njeni treneri koji su je vodili svih ovih godina, od Hercegovca, preko Vizure i Ezačibašija, do selektora srpskin nacionalnih timova. Priča o ovoj neumoljivoj poenterki počinje u njenoj rodnoj Bileći gde joj je, još u osnovnoj školi, najveći i jedini uzor bila tri godine starija sestra Dajana koja je uveliko trenirala odbojku. Tijana je, prirodno, krenula za njom i vrlo brzo, iako su devojčice još bile tehnički nesavršene, glas o njima proneo se mnogo dalje od granica Nevesinja i Trebinja. - Znaš, bre, Ljupka, onog bivšeg fudbalera i njegovu ženu Vesnu, onu visoku... E, što njihove ćerke igraju odbojku, udaraju k’o sveti Ilija – pričalo se po bilećanskim sastajalištima, ulicama, školama.

Malo, po malo, taj glas je stigao do Srbije, koja je mnogo ozbiljnije radila u ženskoj odbojci, ali i do Turske koja je nemerljivo više ulagala. Legenda kaže da su u kuću Boškovića dolazili ljudi iz Galatasaraja i nudili zlata koliko su devojke teške, nudili državljanstvo i dresove turske reprezentacije. Tata Ljupko se, kažu, skoro naljutio. “Ako će moje kćerke ikada biti toliko dobre da igraju za neku reprezentaciju, onda će nositi samo dres – Srbije”, poručio je poštujući životnu želju njegovih devojčica. Starija Dajana je, u medjuvremenu, otišla na studije u SAD, a vispreni gazda beogradske Vizure, koji je u to vreme stvarao tim za budućnost od supertalentovanih devojčica, uspeo je da dovede Tijanu, da tu stasava i bude na oku srpskim vrhunskim trenerima. Dolazak bilećke “iglice”, koja je rasla kao iz vode, a udarala po lopti sve jače i preciznije, bio je kockica u šampionskom mozaiku “ajkulica” koje su, odjednom, počele da ujedaju i Zvezdu, i Spartak, i Jedinstvo... i malo, po malo počele da dominiraju srpskim takmičenjima. I onda je usledio pravi šok. Selektor Zoran Terzić spremao je ekipu za Svetsko prvenstvo u Italiji i ne samo da je pozvao tu vižljastu klinku nego joj je u gotovo svim mečevima podario ulogu prve korektorke reprezentacije. Za mnoge, to je bilo iznenadjenje, tim pre što je do tada u državnom timu neprikosnovena bila Jovana Brakočević, MVP Evropskog šampionata i jedna od najboljih odbojkašica Evrope! Ali, svevideći Terza je video dalje i bolje od svih drugih. Svesno žrtvujući jednu medalju, gurnuo je u najjaču vatru i od nje sačinio bojnu strelu državnog tima. Bilo je to 2014. godine i od tada se reprezentacija Srbija ni sa jednog velikog takmičenja nije vratila bez medalje. Usledile su: bronze na Evropskom šampionatu i Svetskom kupu 2015, istorijsko srebro na Olimpijskim igrama u Rio de Žaneiru 2016, srebro na Gran-priju i zlato na Evropskom šampionatu 2017, zlato na Svetskom prvenstvu 2018. i još jedno evropsko zlato ove godine u Ankari.

- Imamo sjajnu reprezentaciju, pokrivenu na svim pozicijama – ne krije selektor Zoran Terzić. – Gajimo napadački stil igre, za šta najviše možemo da zahvalimo činjenici da su Brankica i Tijana želele da igraju samo za Srbiju.

Sudbina je htela da Tijana u medjuvremenu ipak ode u Tursku. Potpisavši ugovor sa Ezačibaši Vitrom, najzaslužnija je što se ovaj klub u poslednje tri godine okitio jednom titulom šampiona i po dva trofeja Kupa i Superkupa, trofejom Kupa CEV i klupskom svetskom titulom usput, da ponovimo, pokupivši sva moguća individualna priznanja! Tijana će narednog 8. marta tek napuniti 23 godine i ako nastavi ovim tempom, a zašto ne bi, biće jednom i najtrofejnija odbojkaš ica sveta!

Što se nas tiče – odavno je najbolja.

Kovač i Kovačević

Dominacija srpske reprezentativne odbojke bila je očigledna i na gala večeri CEV u Sofiji. Jer, pored Tijane, primač muške reprezentacije Uroš Kovačević i selektor Slobodan Kovač zvanično su proglašeni za najboljeg odbojkaša, odnosno trenera Evrope u 2019. godini. Uprkos zlatu na Evrovoleju, osvojenom pred pariskom na briljantan način, to nas je prijatno iznenadilo s obzirom da su ova laskava priznanja u prošlosti zaobilazila naše odbojkaše. Ovu nagradu, recimo, nikada nije dobio jedan Ivan Miljković iako je bio najbolji odbojkaš sveta. Neprijatno nas je iznenadilo što CEV za najboljeg trenera Evrope u ženskoj konkurenciji nije proglasio Zorana Terzića. Kao da im je Terza malo dosadio...

ZLATNA MEDALJA NAŠIH KARATISTA NA SVETSKOM PRVENSTVU ZA KADETE, JUNIORE I MLAÐE SENIORE U SANTJAGU – ČILE

Naši reprezentativci osvojili su jednu zlatnu medalju na Svetskom prvenstvu za kadete, juniore i mladje seniore, koje je održano od 22. do 28. oktobra 2019. godine u Santjagu – Čile. Pored osvajača medalje, u izuzetno velikoj konkurenciji (više od 100 država i više od 1200 sportista), članovi naše podmlaðene reprezentacije ostvarili su i dva plasmana osvajanjem 5. mesta kao i tri plasmana na 7. mestu.