OLUJA, ANTIRATNI FILM

“Oluja“ je film o egzodusu srpskog naroda iz Krajine 1995. godine. A ta reč je za sve nas koji smo to vreme živeli asocijacija na samo jedno – zlo!

Kako ste se usudili da se uhvatite u koštac sa ovom temom i dogadjajem koji je još uvek toliko svež u srcima i bićima svih koji su preživeli?

“Taj poduhvat nije bio nimalo lak, s obzirom na prisutnu emociju i iskustvo iz tog vremena kojeg smo svi mi koji smo radili na filmu, bili svesni. Svedočenja ljudi i ličnih poznanika koji su na sopstvenoj koži osetili taj avgust 1995. godine u Krajini, gubici voljenih, čekanje i napuštanje svojih domova u koloni, u potrazi za novim domovima u nepoznatom pravcu, meni su bili najpotresniji deo ovog projekta. Sa druge strane, sva ta traumatična iskustva doprinela su da mi, koji smo tvorci filma, prenesemo publici verodostojno priče tih običnih, nedužnih ljudi, civila koji su bili žrtve u različitim oblicima, ove zločinačke operacije u okviru rata u Hrvatskoj.“

Koliko je bilo teško naći pravi ugao za priču, onaj koji nikoga ne bi uvredio (pošto smo u eri političke korektnosti svi isuviše uvredljivi i povredljivi), i šta je vas, kao producenta, privuklo toj priči?

“Pa upravo te priče običnog čoveka na tom mestu i u to vreme, bile su osnovna vodilja u stvaranju filma. Mi nismo želeli da veličamo nikakav rat, već potpuno suprotno, želeli smo da ‘Oluja’ bude antiratni film, baziran na istinitim pričama ljudi koji su iskreno podelili sa nama svoja životna iskustva iz tog vremena. Stava sam da istorija treba da ostane prošlost, ali isto tako da ne treba ostati slep i nem na žrtve koje je podneo naš narod. Njihovu bol nikada nećemo nadoknaditi, ali moramo dati sve od sebe da ne dozvolimo da se bilo šta slično ikada ponovi. Upravo u tome se ogledala velika odgovornost koju smo mi kao producenti imali na svojim ledjima i neizmerno smo srećni što smo, sudeći prema reakcijama publike, uspeli u našoj misiji.”

Producirate i film “Košare“, opet bolna tema. Kako donosite te poslovne odluke, koliko je važna saradnja sa ekipom, dobra energija?

“Tako je, opet ništa manje bolna tema za srpski narod. Nažalost, istorija našeg naroda je bila takva da danas mi koji smo filmski tvorci imamo dosta teških tema koje možemo da obradjujemo. Sa druge strane, kao profesionalci u poslu osećamo se dužnim da prepričamo i pretočimo sve to na filmska platna. I ja sam ponosan što dela koja ostavljam iza sebe, mogu da budu izmedju ostalih, informator za neke nove generacije koje dolaze i koje srećom nisu morale da proživljavaju ono što nam se dešavalo tih 90-ih godina. Moja ćerka ima devet godina i uvek sam razmišljao kako će ona za dve decenije gledati na stvari kojih sam ja kao dete bio svestan? Upravo mislim da su filmovi koje stvaramo svedoci jednog vremena i ostavljamo ih u amanet mladima, ali i svim budućim generacijama.”

Producent ste i filma o Džeju, za koji svi kažu da je odlično uradjen. Nela Mihailović, koja igra njegovu učiteljicu, biće gost Festivala. Šta očekujete od tog filma o našoj poznatoj urbanoj legendi?

“Verujem je da će i ovaj film izazvati posebnu emociju kod gledalaca. Džej je bio takav da i oni koji nisu slušali njegove pesme i koji nisu podržavali taj muzički žanr, znaju ko je. U filmu je predstavljen njegov život, odrastanje i put ka uspehu, baš prema svedočenju najbliže familije, rodjaka, prijatelja i kolega. Smatram da upravo te priče najviše dopru do publike, i da u ovom filmu ima dosta potencijala da se publici dopadne film i na neki način sačuva uspomenu na Džeja.“

Bićete gost Festivala u Čikagu, razgovarati sa publikom, medju kojom će sigurno biti mnogo onih koji su preživeli Oluju, započeli novi život, postali uspešni, ali do kraja života sa tim teškim ožiljkom. Šta im možete reći iz vašeg ugla?

“Mnogo mi je bitnije šta će oni reći meni, nego šta ću ja reći njima. Veoma sam nestrpljiv da čujem njihove utiske, jer to će biti zaista posebno emotivno veče – da na drugom kontinentu ljudi imaju priliku da pogledaju film koji svedoči o tome otkud se oni danas nalaze u Sjedinjenim Američkim Državama. Ja njima mogu samo da kažem koliko smo računa vodili o svakom detalju, da finalni proizvod našeg rada i truda bude nešto na šta će baš oni biti ponosni i na čemu će biti zahvalni. Brojim dane do susreta sa njima i njihovih utisaka, jer to će zaista meni kao producentu biti najveći reper uspeha mog rada.“

Film je punio bioskope, bio prikazan i na televizijama. A moglo je biti i 250,000 filmova, koliko i izbeglica. Sigurna sam da nikoga nije ostavio ravnoduš nim.

“Veoma smo zadovoljni kako je prošao film, kako u Srbiji, regionu, a evo došli smo i do Čikaga. Broj gledalaca iz dana u dan raste, s obzirom na to da se film kao i serija i dalje prikazuje na mnogim platformama i TV kanalima. Izuzetno sam ponosan na celu ekipu koja je radila predano na ovom projektu, zahvalan sam svim ljudima koji su podelili sa nama svoja iskustva, jer je sve to dovelo zajednič ki do uspeha i da ova priča dodje na pravi način do publike! Takodje, želim da istaknem da realizacija filma ‘Oluja’ ne bi bila ovako uspešna, da država i Telekom Srbija nisu prepoznali nacionalni značaj ovog projekta, kao i važnost ulaganja u filmsku industriju, što nam je dosta pomoglo u stvaranju. Pri završetku premijere, naknadno sam gledao televizijske priloge i snimke ljudi koji su napuštali salu i na svačijem licu se mogla uočiti emocija, što je za nas koji stojimo iza filma, najbolji pokazatelj da smo uradili dobar posao.“

Sponzori projekcije filma OLUJA u Čikagu su humanitarne organizacije “Sabor krajiških Srba” i Udruženje krajiških Srba “Prelo”, koji će pre prikazivanja filma, organizovati tribinu u prostorijama SNO, u subotu, 09. novembra u 15:00h kao propratni program festivala.

Govoriće producent Nemanja Mićić i ljudi koji su bili deo progona Oluja.

Mila Filipović