Nacionalna klasa

Filip Filipović, kapiten i najbolji igrač Svetske lige, golom iz peterca u vaterpolo "klasiku" Srbiji doneo dvanaesto zlato u ovom takmičenju i - plasman na Olimpijske igre

Udanima kad se na Beograd sručio biblijski potop, kad je ulicama bilo lakše proći čamcem nego automobilom, jedina vodena aktivnost koja je obradovala žitelje prestonice bio je finalni turnir Svetske lige koji se održao na otvorenom bazenu Sportskog centra Tašmajdan. Već po tradiciji, ovo takmičenje se okončalo ukopno dvanaestim trijumfom reprezentacije Srbije. Svih 12 "zlata" osvojio je kapiten "delfina" Filip Filipović, koji je tako na svoj konto dodao ukupno 26 najsjajnijih medalja, od ukupno 33 koliko ih je na velikim takmičenjima osvojio sa nacionalnim timom. Da sve po ovog izvanrednog vaterpolistu bude lepše, Srbija je do ove titule stigla baš Fićinim golom iz peterca, 17 sekundi pre kraja velikog finala sa Hrvatima. Oči u oči sa golmanom "barakuda", kojim zajedno jede pečalbarski hleb u Italiji, igraču sa brojem "10" na kapici ruka nije zadrhtala. - Bijač i ja posle svakog treninga u Djenovi ostanemo i - vežbamo penale. Ja šutiram, on pokušava da ih brani. Dao sam mu na stotine golova, ali mi je on na stotine šuteva i odbranio. Tu više nema tajni, nema iznenadjenja. Svaki penal je čista lutrija. Na moju veliku radost, pogodio sam. Ispalo je da je taj pogodak odlučio finale, ali podjednako važan bio je i svaki prethodni, koji su postigli Mandić, Prlainović, Ćuk, Jakšić... - pričao je posle ove pobede veliki sportsmen Filipović.

Ceo svet je odavno navikao na dominaciju srpskih vaterpolista, baš kao i na brojne, po pravilu epske duele "delfina" sa hrvatskim "barakudama". Ovaj megdan na kultnom "Tašu", medjutim, izdigao se iznad svih.

Najpre, pobednika Svetske lige nisu čekali samo zlatno odličje, ni vredna novčana nagrada od 100.000 evra, već i direktna viza za Olimpijske igre u Tokiju 2020. godine. To je značaj ovog meča podiglo na "kub". Za pravi dramski zaplet pobrinuli su se Hrvati, koji su prvu i treću četvrtinu dobili sa 3:1 i pred kraj meča vodili sa 9:8. Kao da to nije bilo dovoljno, da ova vaterpolo "klasiko" dobije epitet "evergrina", pobrinula su se i nebesa. Pljusak, koji smo spomenuli u uvodu, bio je sve jači kako je utakmica odmicala, pa je postojala i bojazan da li će se uopšte odigrati do kraja jer je bilo sve češćih momenata da ni igrači, a kamoli sudije ili publika, od kiše nisu videli ni loptu, ni golove. Ali, nikome nije ni palo na pamet da napusti borilište! Za nevericu, na hiljade navijača je kao jedan navijalo za Srbiju, prkoseći tako vodenoj sili koja se stuštila na Beograd. Pokisli i promrzli, selektori Savić i Tucak znali su da u takvoj situaciji sve unapred odredjene taktike idu bestraga. Ostalo im je samo da, kao i svima drugima na Tašmajdanu, bodre div-igrače u uzburkanom bazenu.

- Nikad u životu nisam igrao u ovakvim uslovima, a siguran sam da moje mišljenje dele i svi ostali igrači. Ali, komplimente ne zaslužuju samo ekipe, već i ova neverovatna publika koja nas je nosila do pobede - danima posle finala ponavljao je kapiten Filipović.

Kapiten je u ovom finalu postigao dva poslednja pogotka za naš državni tim. U trenucima kad su svi štitovi pali, preuzeo je odgovornost na svoja pleća. I jedan je od najzasluž nijih za ovu pobedu od 12:11. Ali, to smatra normalnim. Pred odgovornošću i iskušenjima nikad nije ustuknuo. Pelcer za velika dostignuća pokupio je još 2003. godine debitantskim učešćem u reprezentaciji na Evropskom šampionatu u Kranju, s kojeg se vratio bez nekog učinka, ali noseći šampionski pehar. Već naredne godine se ustalio u reprezentaciji, od 2006. i Evropskog šampionata u Beogradu je - nezamenljiv.

U maju je baš kao i Prlainović napunio 32 godine. Očekuje ih još mnogo medalja. Ove godine juriš na svetsko, naredne na novo olimpijsko zlato. Filipović samo tome i stremi. Jer Fića je - nacionalna klasa.

Sve Fićine medalje

MEDITERANSKE IGRE: zlato 2005, 2009, 2018.

SVETSKI FINA KUP: zlato 2006, 2010.

EVROPSKI ŠAMPIONAT: zlato 2003, 2006, 2012,

2014, 2016, 2018, srebro 2008, bronza 2010.

SVETSKA LIGA: zlato 2005, 2006, 2007, 2008,

2010, 2011, 2013, 2014, 2015, 2016, 2017, 2019, bronza 2009.

SVETSKO PRVENSTVO: zlato 2009, 2015, srebro 2011, bronza 2017.

OLIMPIJSKE IGRE: zlato 2016, bronza 2008, 2012

Kolekcionar nagrada Kao jagoda na "torti" trijumfa vaterpolista u ovogodiš njoj Svetskoj došlo je i priznanje kapitenu "delfina" za najboljeg igrača turnira - MVP. Ali, to je bilo i očekivano jer se Fića od početka karijere pretplatio na priznanja.

Prvo je dobio još 2007. kad mu je Sportski savez Srbije uručio najveću moguću - Majsku nagradu. Dve godine kasnije evropska "kuća vaterpola" (LEN) proglasila ga je za najboljeg igrača Evrope, što je ponovio još tri puta: 2014, 2016. i 2018.

Najbolji vaterpolista sveta bio je 2011. i 2014. u izboru Svetske federacije (FINA), a ovu laskavu titulu dodeljivali su mu i ugledni www.waterpoloworld.com i američki magazin "Swimming World". Bio je najbolji igrač i strelac brojnih šampioata sveta i Starog kontinenta, kao i najbolji igrač vaterpolo turnira na OI u Rio de Žaneiru 2016. Te 2016. Olimpijski komitet Srbije izabrao ga je za - Sportistu godine.