Marin, Borjan i devet tenkista

VLADAN MILOJEVIĆ PONOVO NAŠAO  RECEPT DA UVEDE CRVENU ZVEDU U LIGU ŠAMPIONA

U susretima sa Suduvom, Helsinkijem, Kopenhagenom i Jang Bojsom trener-rekorder prikazao umeće vrhunskog taktičara.

Razrovane beogradske ulice, nesnosne vrućine, nepodnoš ljive gužve u saobraćaju, hronično niske zarade i pasivno nezadovoljstvo svim i svačim... i – Zvezda u Ligi šampiona. Reklo bi se, sasvim obično leto u Srbiji. Ovako je, zaista duhovito pre nekoliko dana na društvenim mrežama prokomentarisan još jedan uspešno završeni pohod crveno-belih na plasman u najelitnije klupsko takmičenje Starog kontinenta. Crvena zvezda je drugu godinu zaredom ušla u evropsku elitu i, sad već i oni kojima “zvezdaška“ strana Topčiderskog brda nije na srcu, moraju da priznaju da to nije slučajno.

Jer, u uspesima u dvomečima sa Suduvom (opet!), Helsinkijem, drami u Kopenhagenu i, najzad, ekipom Jang bojsa, Zvezda je i kao ekipa i još više kao klub pokazala da je sazrela za najteže ispite i da je veoma teško da je na najvećoj sceni bilo šta iznenadi. U tome je sigurno veliku ulogu odigralo učešće u grupnoj fazi Lige Evrope, što je pre dve godine bio ogroman uspeh za naš fudbal, i još više prošlogodišnja inicijacija u Ligi šampiona. Drugim rečima, Marin i društvo izrasli su u fudbalske “džombe“. Svejedno je gde i protiv koga istrče na teren. Na njihovim licima je očigledno da nisu više toliko fascinirani ni famoznom “mušemom“, ni “Odom radosti“, ni imenima fudbalskih superstarova. “Ovde smo već bili, upoznali smo vas, došli smo samo da igramo lopte“, momci Vladana Milojevića kao da poručuju već na zagrevanju. A, kad se sve svede na prosto pikanje lopte, Zvezda pokazuje da više neće igrati podredjene uloge. Naravno, crveno-beli ni u jednoj utakmici grupne faze neće biti favoriti, ali daleko od toga da su totalni autsajderi.

U opštoj euforiji, medjutim, ima poklonika fudbala, pa i medju Zvezdinim navijačima, što najboljem srpskom timu prebacuju preveliku opreznost, nedostatak lepršavosti, neefikasnost, često igranje “na nulu“... Upire se prstom, pritom, u Vladana Milojevića za koga kažu da više voli da njegova ekipa ne primi gol nego da juriša da postigne tri ili četiri. Kao krunski argument tih kritika navodi se čekanje penala u Kopenhagenu i prevelika vera u sposobnosti Milana Borjana. Ali, epilog tog neverovatnog penal-ruleta, u kome je ovaj kanadski “knindža“ poput mačke zaustavio tri udarca ka golu, Milojeviću je dao za pravo. “Ko igra za raju, a zanemaruje taktiku, završiće karijeru u nižerazrednom Vratniku“, pevao je nekada dr Nele Karajlić i ovo pravilo kao da se urezalo u Milojev genetski kod.

“Hoćete li da igramo lepo za oko i da izgubimo ili da se branimo i da osvojimo pehar?“, čuvenog 29. maja 1991. u Bariju pitao je Ljupko Petrović Džajića i Cvetkovića. Ostatak priče je poznat. Vrhunski taktičar Milojević je, to već nije tajna, pola Zvezdinog recepta za uspeh. U ovoj trećoj sezoni na Zvezdinoj klupi ponovio je prošlogodišnji uspeh, uz to postavši novi Zvezdin rekorder po broju utakmica na evropskoj sceni – 38. Ostavio je iza sebe i Miljana Miljanića i Branka Stankovića, a po svemu sudeći lestvicu je podigao toliko visoko da će bilo kojem treneru u budućnosti biti gotovo nemoguće da ga dostigne.
Ne treba zaboraviti da je šef stručnog štaba crveno-belih na početku sezone ušao u gotovo otvoreni sukob s navijačima kad je iz tima odstranio njihove ljubimce – takozvane “gardiste“ Vujadina Savića i Filipa Stojkovića. Ti isti navijači sad ga ponovo slave. “Gardisti“ su otišli u zaborav, na sceni su “tenkisti“ Boaći, Vukanović, Pavkov, Pankov, Dijego i ostali koji su se u noći ludog slavlja posle uspeha sa “mladim dečacima“ provozali beogradskim ulicama – oklopnim vozilom.

Da, naravno da je i taj famozni tenk T-55, postavljen pred ulazom na severnu tribinu stadiona danima zaokupljao pažnju naše javnosti. Jedni su ga proglasili simbolom Zvezdine navijačke “armije“ i neuništivnosti, drugi simbolom svih srpskih ludosti iz prošlosti i nesreća. Pitanje kakva je uopšte bila njegova svrha ostalo je bez pravog odgovora, ali sve dileme oko eventualnih kazni razrešila je sama UEFA, često neblagonaklona prema našim klubovima i za daleko manje navijač ke ludorije, odgovorivši da “tenk nikome ne smeta dok – ne zapuca“. I to čudo prodje za tri dana...

Čudo koje definitivno traje oličeno je u momku koga smo spomenuli na početku ovog teksta. Ako je Milojević kreator Zvezdinog uspeha, Marko Marin je njegova produžena ruka na terenu. Njegov potpis nose gotovo sve akcije i golovi, bez njegovih lucidnih rešenja i umetničkih minijatura današnja Zvezda se ne može ni zamisliti.

A, priznaćete, nekad su jedan Marin, jedan Borjan i devet “tenkista“ sasvim dovoljni za fudbalske bitke.

Pojačanja Povratak Boaćija, pa Degeneka, angažovanje Žandera, Tomanija, Kanjasa, Dijega... bili su pun pogodak u viziji slaganja mozaika tima za Evropu. Medjutim, tu nije kraj. Dobro upućeni kažu da će na stadion “Rajko Mitić“ iz Legije stići nekadašnji reprezentativni bek Filip Mladenović, kao i Aleksandar Čavrić iz Slovana. Takodje, postoji mogućnost da se kupi još jedan napadač i centralni vezni igrač, pošto je postalo jasno da je za tako zahtevno takmičenje kao što je Liga šampiona potrebna “dugačka klupa“.