MAJINA VIZIJA ŽIVOTA

Možda je baš poema “Moja vizija života”, za koju je već sa 11 godina dobila svoju prvu nagradu, trasirala put Maje Volk, dramaturga, profesorke, fado muzičarke, umetnice, voditeljke, književnice i žene koja je uspela da se izbori sa rakom, izmedju ostalog i zahvaljujući načinu ishrane, ali možda pre svega zahvaljujuć i načinu razmišljanja. Drugačija, neponovljiva i svoja, nije se libila da i svoj način razmišljanja, kao i stil svog bogatog i ispunjenog života, podeli sa drugima, ne deleći savete, već jednostavno, nudeći opciju. Ovih dana Maja Volk boravi u Americi, u organizaciji USA žena, domaćica joj je Gordana Mitrović, a sreće se sa prijateljima i publikom u Majamiju, Naplesu i Čikagu.

Naši sunarodnici se veoma raduju susretu sa vama, ne samo zbog misije koju širite i kompleksnosti vaše ličnosti, talenata i zanimanja, već i zbog toga što u vama vide pobedu, nadu, snagu i upornost. šta je najvažnije što ćete im govoriti, i koliko se vi radujete druženju s njima?

“Naši ljudi ovde žive vrlo stresnim životom, često razapeti izmedju dve zemlje; nostalgija je bolest od koje svako oboli pre ili kasnije, i sama sam prošla sve to kada sam živela u Australiji. Jako se radujem, grliću ih i davati savete, pokušaću da im pružim optimizam i da ih ohrabrim da krenu putem trajnog zdravlja, jer jedino tako mogu da budu dobri i drugima i efikasniji na poslu koji rade. Ispričaću svoju priču, jer znam koliko je ljudima bitno da vide kako postoji izlaz iz svake životne situacije, ma kako crna ona izgledala.“

Živimo u vremenu stresa, zabrinutosti, bezizlaznosti na mnogim nivoima, pa i sami pribegavamo alternativama u ishrani, lečenju, načinu života. Mnogi od nas već poznaju vašu knjigu “Kotlići su iz pakla, u raju nema kuvanja“, a mnogi vas i prate u načinu ishrane sirovom hranom. Šta je za vas na početku bilo najteže, kada ste se suočili sa teškom bolešću i pronašli izlaz koji je vama otvorio put ka zdravom životu? Šta biste rekli onima koji se sa sličnim izazovima danas susreću?

“Možda mi je najteže bilo da prihvatim odgovornost za ono što mi se desilo, da shvatim da nije ta bolest pala s neba, da je nije izazvala ni gljivica ni bakterija, već je to bila reakcija moga tela na moj samoubilački život. Promena ishrane mi nije bila nimalo teška, mislim da sam za jedno popodne sa olakšanjem prešla na pripremanje obroka, ne na kuvanje. Već posle nedelju dana videlo se na koži, posle tri nedelje je krvna slika bila savršena… Bilo mi je savršeno jasno da je to taj put i da više nema skretanja. Čovek u neznanju ima pravo mnoge gluposti da radi, ali kad stekne znanje, a skrene na stranu, onda je budala.“

Vaš život je filmska priča u kojoj nema ni trenutka dosade, profesije kojima se bavite ili ste se bavili čine dugu listu, objavljene knjige i talenti takodje, kako biste vi jednom rečenicom opisali život Maje Volk?

“Pisac, muzičar, mama, baka, čovek… otvorena za znanje i razvoj.”

Danas mnoge probleme vezujemo za socijalne mreže, otudjenje, odsustvo pristojnosti, vladavinu gluposti... Vi se niste libili ni socijalnih mreža, ni rijaliti programa, potvrdjujući da se i u tom grotlu može ostati svoj. Kako vam je to pošlo za rukom?

“Sve što je čovek osmislio, uključujući i društvene mreže i rijaliti, može da bude i korisno i zloupotrebljeno. Ja sam neko ko svojim životom pokazuje kako i pristojni, kulturni ljudi mogu da budu zabavni i gledani jer konačno, u osnovi života nije zlo, već lepota i dobrota.“

Na svojim susretima sa publikom svirate gitaru i donosite melodije i ritmovefada. Majami, Naples, potom i Čikago. Kako birate repertoar, šta je za vas presudno u izboru muzike, tekstova, tema kojima se bavite?

“Ja pevam na mnogim jezicima, svetsku muziku, ali uvek prvo osluškujem publiku i pokušavam da pevam pesme koje oni možda nikad nisu čuli u životu, ali osećam da bi im se dopale. Za Majami i Naples biće sigurno neke latino i španske pesme, jer ovde čujem španski na svakom koraku.“

Ako biste morali da izaberete samo jedno zanimanje i jedan talenat, šta bi to bilo?

“Muzika verovatno, mada sada sve više slikam i gotovo da ne mogu da dišem ako nešto ne naslikam. Umetnost, bez obzira na to koja je, uvek je izraz istih osećanja, samo iskazanih na različite načine, jer kada je čovek talentovan za nešto, talentovan je i za sve drugo.“

Koju biste misao preneli onima koji lako odustaju, nemaju snagu da se bore, nisu optimisti, slabi su i uplašeni?

“Tako su ih ubedili i naučili. Umesto da budu dobri i poslušni, treba da budu slobodni i kreativni…. Sve u životu je samo zadatak koji treba da se reši da bismo išli dalje. A kada idu na dobro gorivo, tu mislim na ishranu, onda dobiju i snagu i volju i borbenost, jer im svi organi, uključujući i mozak, bolje rade.“

Na čemu trenutno radite, šta će novo izaći iz vašeg pera ili nekog drugog medija?

“Pomenula sam slikarstvo, sada upravo to radim, planiram izložbe, promocije knjiga i koncerte. Tri u jedan kako bismo rekli… Ali imam i jednu sasvim novu, neobičnu ideju i to ću razraditi i realizovati do jeseni.“

Mila Filipović