JEDAN OD PET MILIONA

Decembar mesec obeležili su beogradski protesti protiv nasilja, a povodom napada na lidera Levice Srbije i jednog od osnivača Saveza za Srbiju Borka Stefanovića i još dvojice aktivista u Kruševcu. Trojica osumnjičenih za ovo delo su puštena uoči novogodišnjih praznika iz pritvora. To je bilo samo jedno u nizu nasilja koje, kako iz opozicije ističu, aktuelna vlast vrši nad onima koji misle drugačije. Hiljade gradjana učestvovalo je u protestnoj šetnji ulicama Beograda na protestu “Stop krvavim košuljama“ u znak protivljenja i kako navode organizatori – kao podsećanje na sve napade na gradjane, novinare, aktiviste nevladinih organizacija i političare, koji su se dogodili u prethodnom periodu. Na proteste koji su održavani svake subote, ljudi nisu izašli samo zato da bi podržali opozicione lidere Dragana Djilasa, Boška Obradovića, Vuka Jeremića ili Borka Stefanovića. Njih više od svih svakodnevnih briga iritiraju Vučićeva bahatost i raskalašna pomoć koju mu u toj bahatosti pružaju mediji sa nacionalnom frekvencijom i javni servis. Prvi protest je prošao gotovo neprimećeno u medijima, na kraju informativnih emisija uz negativne komentare opoziciji. Kako je rekla jedna od organizatora protesta Jelena Anasonović, “tražili smo 5 minuta za predstavnike protesta u Drugom dnevniku RTS, ali ih nismo dobili, zato 5 minuta buke počinje“ i protest je preimenovan u “Pet minuta za pet miliona“. Gord stav predsednika Srbije Aleksandra Vučića da neće ispuniti nijedan zahtev opozicije pa makar izašlo i pet miliona ljudi na ulice, izazvao je još veći broj gradjana da izadju na ulice sa transparentom “Jedan od pet miliona“.

Narednih subota broj okupljenih je rastao, u šetnji 22. decembra bilo je, kako su objavili organizatori, izmedju 35.000 i 40.000 gradjana. Ministar policije Nebojša Stefanović održao je nakon toga pres-konferenciju drugim povodom, ali na kojoj je izmedju ostalog pokazao i snimak protestne šetnje, rekavši da je policijska procena izmedju 4.700 i 5.000 ljudi. To je dodatno aktiviralo gradjane, pa su na poslednjoj šetnji u staroj godini izašli u najvećem broju.

Zahtevi sa protesta su da se otkriju nalogodavci i počinioci ubistva Olivera Ivanovića, nalogodavci pokušaja ubistva Borka Stefanovića i nalogodavci pokušaja ubistva novinara Milana Jovanovića. Dodat je i zahtev za ostavku ministra policije Nebojše Stefanovića, jer “broji“ koliko ljudi ima na protestima, umesto, kako kažu, da se bavi svojim poslom i da broji koliko je ubistava u gradu i zemlji. Sa skupa je upućena podrška ocu nastradalog Davida Dragičevića u Banjaluci, Davoru, koji se mesecima bori za pravdu, i koji je nakon organizovanja protesta uhapšen.

“Imamo odličnu saradnju sa policijom, a svaku izjavu predsednika Srbije, Aleksandra Vučića, da policije neće biti na ulicama, tokom demonstracija, tumačimo kao način da još više ulije strah narodu, jer on na taj način poručuje gradjanima da na ulicama neće imati policijsku zaštitu i da će biti nebezbedni“, tvrdi organizatorka Anasonović. Prema njenim rečima protest raste, kao i broj učesnika, ali i njihova energija. “Protest istinski postaje jedna velika porodica, gde se svi zajedno dopunjuju, ne samo u šetnji, nego i u nameri da istraju u zahtevu da nasilje vlasti prestane i da se omogući sloboda medija, naročito na RTS-u. Ljudi nam se javljaju iz cele Srbije sa pitanjem da li da pokreću proteste i u drugim gradovima. To svakako ne zavisi samo od nas, ali ćemo mi biti uvek tu da podržimo, damo savet ili ljude da pomognu“, ističe Anasonović.

Protesti protiv vladajućeg režima u Srbiji predstavljaju, izmedju ostalog, i izraz narodnog nezadovoljstva usled ubrzanog urušavanja institucija sistema i društva. Urušavanja obrazovnog i zdravstvenog sistema, pravosudne i zakonodavne grane vlasti, kulture, umetnosti i na kraju najvažnije, urušavanja dostojanstva gradjana. Oni koji protestuju žele jednu normalnu, pristojnu Srbiju gde se sa neistomišljenicima vlast neće razračunavati fizički, verbalno, kroz pritisak ili medijski linč. I dok im to ne ispune, okupljaće se svake subote u sve većem broju. Vidimo se sledeće subote, od zahteva ne odustajemo – poručuju nezadovoljni gradjani.

MEDIJI U 2018. GODINI

Značajne promene vlasniš tva u medijima, ideja da novinari i urednici budu kažnjeni zatvorom ukoliko prekrše pretpostavku nevinosti, naslovne strane “Ilustrovane Politike“, nestanak Stefana Cvetkovića, ali i izrada Medijske strategije, neki su od dogadjaja koji su obeležili medijsku 2018 godinu. Osim njih, novinari će ovu godinu pamtiti i po fizičkim napadima i pretnjama, presudama da su nezakonito otpuštani, ali i ubistvima novinara u svetu, navodi Udruženje novinara Srbije. Novosadski list “Dnevnik“ kupila je vlasnica Novosadske televizije Aleksandra Martinović u septembru, za 600 evra. Nacionalne televizije Prva TV i O2 u decembru kupilo je privredno društvo Kopernikus Corporation Ltd. sa Kipra, čiji je vlasnik niški biznismen Srdjan Milovanović, brat Zvezdana Milovanovića, inače vlasnik televizije Kopernikus i poverenik Srpske napredne stranke u Nišu. Antena grup je Milovanoviću ove televizije, ali i Plej radio sa nacionalnom frekvencijom, Prva TV Crna Gora, šest kablovskih kanala i tri portala Prva.rs, O2tv.rs i B92.net, prodala za 180 miliona evra. Za kupovinu TV Prva i O2 javnost je saznala mesec dana nakon što je kablovski operater Kopernikus Corporation, tada u vlasništvu Milovanovića, prodat kompaniji Telekom Srbija, koja je inače većinski u vlasništvu države, za, kako je objavljeno, 190 miliona evra. Osim ovih televizija, ove godine vlasnika je promenio i Studio B, kada ga je od porodice Krdžić kupio vlasnik tabloida “Alo“ Saša Blagojević.

Promene vlasništva bilo je i u lokalnim medijima. Paraćinsku medijsku kuću RTV Kanal M, tada u vlasništvu Poslovnog sistem “Mihajlović“, kupio je kruševački biznismen Radoica Milosavljević za 50.000 evra.

Milosavljević je na početku godine osnovao i preduzeć e SOS kanal plus, u trenutku kada je vlasnik SOS kanala Dragiša Kovačević najavio da će da proda ovu televiziju. Inače, Milosavljević je, pre tri godine kupio osam televizija za 280.000 evra.

UNS je u svojoj bazi u 2018. godini evidentirao 45 slučajeva u kojima su se novinari i medijski radnici žalili na fizičke i verbalne napade ili pritiske. Prema evidenciji UNS-a, u protekloj godini na novinare i medijske radnike bilo je šest fizičkih napada i pet pretnji. Najviše su se UNS-u ove godini kolege žalile da im je bilo onemogućeno izveštavanje: nisu mogli da prisustvuju dogadjajima ili da postave pitanja.

Snežana Jovanović, predsednica sudskog veća pred kojim od 2015. traje sudjenje optuženima za ubistvo novinara, vlasnika i glavnog i odgovornog urednika “Dnevnog telegrafa“ i “Evropljanina“ Slavka Ćuruvije, najavila je u septembru učesnicima u procesu da spremaju završne reči i da se sudjenje približava kraju. Očekuje se da do kraja januara i odbrana saopšti završne reči. Vrhovni kasacioni sud presudio je u avgustu da je novinarka “Politike“ Svetlana Vasović Mekina nezakonito otpuštena 2010. godine, i da mora da bude vraćena na posao. Otkaz novinarki usledio je nakon što je objavila ekskluzivnu informaciju o planu priznavanja Kosova po instrukcijama Stejt departmenta Sloveniji. Uprkos presudi, “Politika“ Svetlanu Vasović Mekinu mesecima ne vraća na posao. Zbog toga je UNS, početkom oktobra, Prvom osnovnom javnom tužilaštvu podneo krivičnu prijavu protiv direktorke “Politike“ Mire Glišić Simić. Otkaz Ljiljani Smajlović, glavnoj i odgovornoj urednici “Politike“, koji su 2016. godine potpisale obe direktorke “Politike“ bio je nezakonit, presudio je Prvi osnovni sud u Beogradu u avgustu. Da je Srdjan Škoro nezakonito premešten sa mesta šefa deska “Večernjih novosti“ na mesto pomoćnika odgovornog urednika dnevnog lista “Sport“, potvrdio je u julu Apelacioni sud u Beogradu.

Jeftine selidbe Beograd Selidbe kombijem

KlikLink LinkMe TvojaReklama BeogradLink BgdSajt TvojSeo Exyuberza PKS Katalog