IZ KOČIJE NA CRVENI TEPIH

U BEOGRADU ODRŽANA PREMIJERA “ŠTO SE BORE MISLI MOJE”

Na kraju projekcije filma publici se poklonila autorska i glumačka ekipa, koja je pozdravljena uz dugotrajan aplauz

Svečana premijera novog domaćeg filma “Što se bore misli moje” reditelja Milorada Milinkovića, po čuvenoj pesmi kneza Mihaila Obrenovića, održana je u Beogradu, na velikoj sceni MTS dvorane. Svetska premijera filma je održana 1. septembra na samom zatvaranju festivala “Filmski susreti” u Nišu, a film je prikazan i u Beču, kao i 16. septembra u Kragujevcu, povodom velikog jubileja, obeležavanja 200. godišnjice od rođenja kneza Mihaila Obrenovića. Ovaj istorijski i politički triler govori o ubistvu kneza Mihaila, kao i događajima koji su prethodili tragičnom činu. Milinković je zajedno sa Dragoljubom Stojkovićem uradio scenario o jednom od naših najvećih vladara i atentatu koji je na njega izvrš en 1868. godine na Košutnjaku. Uoči projekcije glumci i autorska ekipa filma prošli su crvenim tepihom, koja je na kraju projekcije pozdravljena gromoglasnim aplauzom.

Milorad Milinković izjavio je da za premijeru u Beogradu ima prvi put tremu u životu.

- Iskren da budem, nikada nisam imao tremu u karijeri, a ovo mi je već sedmi dugometražni film. Ni za jedan od tih filmova nisam bio nervozan, čak me trema nije drmala ni kad smo sa ovim filmom bili u Nišu i Kragujevcu.

Ali zato sada u Beogradu imam ogromnu tremu, ne umem da objasnim zašto - otkrio je Milinković. Autor filma dodaje da su dobili velike ovacije u Nišu i Kragujevcu.

- Toliko su velike bile da sam bio zbunjen. Pitao se se možda su pogrešili sa tolikim aplauzom, ne znam, u stvari malo se šalim. Milinković je dodao da se sudeći po reakciji film svideo ljudima.

- Veoma mi prija ta promena. Lepo je raditi na ovakvoj temi, toliko mi se svidela epoha i istorijska priča, da ću i sledeći film raditi u tom žanru. Trebalo bi tokom oktobra da počnem sa snimanjem novog filma.

Postalo mi je zanimljivo da se bavim istorijskim temama, što ne znači da se ponovo neću vratiti savremenim pričama u scenarijima. Cela glumačka i autorska ekipa je na premijeru ispred MTS dvorane dolazila svečano u kočijama sa konjima, da budu u stilu samog vremena iz filma, dok je orkestar u holu izvodio starogradsku muziku.

DRAGAN MIĆANOVIĆ O SNIMANJU FILMA “ŠTO SE BORE MISLI MOJE” LIK KNEZ MIHAILA ZA FILM DUŠU DAO

Bilo je istraživanje po literaturi i muzejima, a obišli smo Istorijski muzej grada Beograda, gde se čuvaju lični podaci i stvari ovog državnika Ovo ostvarenje govori o ubistvu kneza Mihaila Obrenovića, kao i događajima koji su neposredno prethodili samom tragičnom činu. O atentatu na jednog od naših najvećih vladara koji se 1868. godine dogodio na Košutnjaku. Glavna uloga poverena je Draganu Mićanoviću, koji kaže da je kad je dobio poziv Milorada Milinkovića da radi film znao da sledi istraživanje ko je u stvari bio knez Mihailo (1823-1868) pošto o njemu imamo šture, uglavnom školske informacije. - Bilo je istraživanje po literaturi i muzejima. Obišli smo Istorijski muzej grada Beograda, gde se čuvaju lični podaci i stvari kneza Mihaila. Čak smo videli odelo u kome je bio kad je ubijen u Košutnjaku. To je zaista potresan prizor. Možete da shvatite s kakvom monstruoznošću su ga zaverenici ubili - naveo je glumac. Prema njegovim rečima, knez Mihailo je bio intrigantna ličnost, koja je za film dušu dala.

-”Što se bore misli moje” predstavlja politički triler, jer govori o zavernicima koji kuju zaveru da ubiju kneza, ali i romansu između Mihaila i Katarine Konstantinović (1848-1910) koja bi, prema rečima Mićanovića, danas sigurno punila žutu štampu, jer je bio skandal što Obrenović želi da se oženi bliskom rođakom. - Film prati poslednjih sedam dana života kneza Mihaila, sa flešebekovima. Idemo i dalje u prošlost, gde prikazujemo i neke od značajnih istorijskih datuma - oslobađanje gradova od turske okupacije, pokušaj osnivanja Balkanskog saveza... - rekao je Mićanović.

Priznavši da je tokom karijere imao sreće da tumači istorijske lilnosti o kojima postoje video i tonski zapisi, Mićanović je istakao da postoji samo nekoliko fotografija i slika kao je izgledao knez Mihailo.

- To s jedne strane glumcu može biti lakše, može da se osloni na maštu, da zamišlja sve. Knez Mihailo ima lične fotografije, što tada nije bilo toliko uobičajeno. To pratimo u filmu. Imao je prijatelja Anastasa Jovanovića koji je nosio aparaturu da ga uslika. Zamkovi u Vojvodini Prema njegovim rečima, knez Mihailo je bio čovek sklon umetnosti, svirao je klavir, pisao poeziju, govorio nekoliko stranih jezika, imao sklonost ka fotografiji, i bio je ličnost vrlo inspirativna za svakog glumca. Snimanje je teklo lagano, a Mićanović se priseća da su uslovi bili zahtevni, pošto se radilo po zamkovima u Vojvodini, koji su ogromni, prelepi, ali nema ko da to greje, i nažalost propadaju.

- Pokušavali smo da “glamur” iz Mihailovog vremena prenesemo gledaocima, a oko nas je bila hladnoć a i ruinirani zamkovi - dodao je glumac. Upitan može li se desiti da ga uloga kneza Mihaila obeleži kao glumca, kao što je to Karadjordje bio za Marka Nikolić a, Mićanović je odgvorio da na to glumac ne može da utiče. - Može samo da se pomeri sa strane i vidi rezultat. Na primer, Mihajlo iz filma ‘Lajanje na zvezde”, po tome me publika i danas najviše pamti. Da li će neki drug lik skloniti s pijedestala Mihajla stvarno ne znam. Nije do mene i ne bavim se tim.

S. Đ.