Evropa u mreži

Baš kao i 2011. i ove 2019. godine muška i ženska reprezentacija ujedinile titule šampiona Starog kontinenta Evropa je opet u srpskoj mreži! Trijumfom naše o d b o j k a š k e reprezentacije na tek završenom 31. šampionatu Starog kontinenta, koji su zajednički organizovale Francuska, Belgija, Holandija i Slovenija, mala zemlja sa brdovitog Balkana još jednom je, posle samo osam godina, načinila pravo čudo.

U trenutku kad je kapiten “orlova“ Nemanja Petrić servirao za poslednji, pobedonosni poen u velikom finalu sa Slovencima, ponovila se 2011. godina – Srbija je ponovo evropski šampion i u muškoj i u ženskoj konkurenciji, a to je, verovali ili ne, u istoriji uspelo još samo Sovjetskom Savezu. Kakvu je silu nekada SSSR predstavljao u svakoj mogućoj oblasti, suvišno je i podsećati, pa je samim tim uspeh male Srbije veći.

Ako je odbrana krune naših odbojkašica u Ankari nekako bila i očekivana – ekipa koju već duže od dve decenije vodi neprikosnoveni Zoran Terzić poslednjih par godina dominira svetskim dvoranama, zlato koje su osvojili Atanasijević, Kovačević, Podraščanin i drugovi ravno je podvigu.

Ne, nije to zbog toga što je bilo ko sumnjao u igračke kvalitete ovih momaka. Družina koja je poslednjih nekoliko godina osvajala zlato i srebro u Svetskoj ligi i bronzu na prethodnom Evropskom šampionatu visoko se kotira u odbojkaškim krugovima. Bata, Potke, Uroš, Liske... igraju u najjačim klubovima, njihovi servisi, blokovi, bravure na mreži oduševljavaju poklonike odbojke na svim meridijanima.

Medjutim, pre samo mesec dana ovoj ekipi je, ruku na srce, malo ko davao velika šanse na predstojećem Evrovoleju. Poraz u finalu turnira olimpijskih kvalifikacija od starih rivala Italijana i, potom, ostavka selektora Nikole Grbića učinili su da kvote odbojkaša naglo padnu u svim svetskim kladionicama, pa i u domaćoj javnosti, što je ove sjajne momke možda i najviše zabolelo.

- Znam da je malo ko verovao u nas – pričao je neposredno posle finalnog meča u pariskom “Bersiju“ MVP šampionata Uroš Kovačević. – Prvi put nismo na jedno takmičenje ispraćeni kao favoriti, iako smo znali koliko vredimo. Pa, nismo preko noći zaboravili da igramo odbojku.

Sada se kao odlučujući potez Odbojkaškog saveza čini postavljanje Slobodana Kovača na mesto selektora.

- Čovek je sa petnaest dana treninga postao evropski šampion. Kapa dole! – nastavio je Uroš, koji je poput Atanasijevića i Podraščanina osvojio drugo evropsko zlato u karijeri.

Šta je to učinio Boba Kovač? Olimpijski šampion iz Sidneja 2000. i osvajač bronzane medalje u Atlanti ’96, bronzani i srebrni sa evropskih šampionata ’95. i ’97. nije imao čarobni štapić, pa da jednim njegovim zamahom od Lisinca i Jovovića napravi boljeg blokera i tehničara nego što inače jesu. Ne. Kovač, koji je u karijeri poneo i nadimak “princ Persije“ zbog sjajnih rezultata sa selekcijom Irana (zlato na Azijskim igrama), kao i “derviš odbojke“ posle titule u Turskoj, primenio je recept iz Halkbanka. Tada je, već 38-godišnjeg Ivana Miljkovića uverio da je i dalje najbolji na svetu i ovaj mu je doneo šampionsko slavlje. Sada je okupio razočarane “orlove“ oko sebe i ponudio im svoje srce na dlanu – zajedno u slavu ili u pogibiju. Igrači su to prepoznali i ponovo zaigrali svi za jednog, jedan za sve i – to je bilo presudno za veliku pobedu.

To musketarsko geslo najviše je došlo do izražaja u noći kad su pred prepunom dvoranom koja je unapred pevala “Marseljezu“ srušili Embopea i ostale nezgodne Francuze koji su nam zagorčavali život godinama unazad. Svaka čast Slovencima, nisu oni slučajno eliminisali i Rusiju i Poljsku, ali evropska titula je zapravo osvojena u tom polufinalu, u tom presudnom taj-brejku, u kome su Srbi kao lavina nosili sve pred sobom.
Petrić, Kovačević, Atanasijević, Lisinac, Podraščanin, Jovović, Ivović, Krsmanović, Okolić, Majstorović, Peković, Luburić, Ćirović i Todorović upisali su svoja imena zlatnim slovima u istoriju evropske odbojke. Baš kao i nešto manje od mesec dana pre njih Maja Ognjenović, Tijana Bošković, Brankica Mihajlović, Stefana Veljković, Silvija i Mina Popović, Teodora Pušić, Bianka Buša, Bojana Milenković, Ana Bjelica, Maja Savić, Sladjana Mirković i Katarina Lazović. Lepo li je buditi se u zemlji evropskih šampiona. Odbojkašima i odbojkašicama na tome – naklon i veliko hvala.

Iz Berlina u Tokio

Odbojkašice su aktuelne evropske i svetske šampionke, a jurišaće na najsjajniju medalju i na Olimpijskim igrama u Tokiju, pošto su sav posao oko vize završile na kvalifikacionom turniru u Poljskoj.
Odbojkaši, medjutim, do te vize treba da prodju kroz pravi pakao, pošto će se na januarskom turniru u Berlinu za jednom mesto koje vodi u Tokio boriti sa Nemačkom, Francuskom, Holandijom, Slovenijom, Bugarskom, Češkom i Belgijom! Moramo da verujemo u njih jer su nam već pokazali da ne znaju za nemoguće.