Vraćanje reda i zakona u pocepanu zemlju

Covid-19 u SAD – Dan sedamdeset drugi

Dok su buktali masovni protesti u Vašington DC, juče se, posle trodnevnog odsustvovanja, oglasio i predsednik Tramp, najavljujući upotrebu svih raspoloživih vojnih snaga u zaustavljanju nereda i pljački na američkim ulicama, i zaštitu građana, njihove imovine i života.
“Prekidamo nerede i bezakonje, i to prekidamo sada, odmah” – rekao je predsednik Tramp, dok su na ulicama američkog glavnog grada trajale demonstracije. “Ako grad ili neka država odbiju da preduzmu neophodne akcije na zaštiti građana i imovine, uputiću na lice mesta vojsku i rešiti problem umesto njih” – dodao je predsednik, aludirajući uglavnom na guvernere Njujorka, ilinoisa, Kalifornije i drugih država, u kojima su trodnevni neredi pocepali zemlju, razlivajući haos po američkim ulicama, bez adekvatnog odgovora policijskih snaga.

Nakon obraćanja novinarima i naciji, predsednik je posetio i “St. Joseph Episcopal Church” u blizini Bele Kuće, koju zovu još i predsednička crkva, istorijski spomenik koji su demonstranti u nedeljnim neredima zapalili. Sa Biblijom u ruci, predsednik je simbolično izrazio uverenje da će se mir vratiti na ulice ovog, ali i ostalih gradova Amerike.
Uprkos činjenici da je najavio i raspoređivanje jako naoruzanih vojnih snaga i na ulice Vašington DC, protesti su buktali i posle policijskog sata, a slično je bilo i u Njujorku, u kome je novi režim važio tek od 11h uveče; uostalom čemu policijski sat ako se ne postuje, a izgrednici ne kažnjavaju?
Mislili smo da nam se svet srušio polovinom marta, na početku pandemije, naređene izolacije, fizičkog distanciranja, maskiranja, u stalnom strahu od sutrašnjeg dana. Naravno, kao što čoveku i dolikuje, i tada smo zaboravili da uvek može biti i gore, i da se svet može još furioznije obrušiti na nas, u jednom danu, u jednom satu, u jednom minutu. Tako se mogu srušiti i gradovi, ulice kojima smo zadovoljni hodali, mesta koja su ovaj grad i ovu zemlju činila lepšom, huamnijom, pristojnom za život. Nije bila dovoljna opomena smrt čoveka pod kolenom predstavnika vlasti. Nije bilo dovoljno ni što je na jugu Čikaga proteklog vikenda (opet zahvaljujući lepom majskom vremenu) ubijeno 27, a ranjeno 92 ljudi. Nisu dovoljne ni žrtve pandemije. Valjalo je razoriti i gradove.

Može li danas neko da mi odgovori na pitanje zbog čega policijski čas u američkoj administrativnoj prestonici, Wasington DC, preksinoć nije poštovan, i zašto policajci nisu hapsili izgrednike ispred Bele Kuće? Ima li neko odgovor zašto policijski čas preksinoć nije uveden i u američkoj stvarnoj prestonici, Njujork Sitiju, i zašto je na snazi tek sinoć od 11 sati uveče? Da li odgovorni stvarno sede skrštenih ruku, dok im radikalne grupe, pod izgovorom protesta, preuzimaju gradove i propagiraju zajednoštvo u destrukciji._
Ima li neko odgovor na legitimno pitanje gde je do sinoć bio predsednik Tramp? Zbog čega nije izašao pred svoje sunarodnike, ili možda već prvog dana bio u Mineapolisu  ili na ulicama Njujorka? Pa zar se nije i po nekoliko puta dnevno pojavljivao tokom pandemijske krize, koja, koliko znam, još uvek nije završena? On makar ima dobar security service, mogao bi demonstrantima na megdan. Džaba mu saopštenja nakon razgovora sa guvernerima, kojima je zamerio da su svileni i da ne dominiraju na svojoj teritoriji. Pa i odluka o mobilizaciji vojske je, s obzirom na stanje na terenu, došla kasno – u nepovrat su izgubljena 3 dugačka dana i 3 noći.
Svima je valjda danas jasno da je usijanje u Americi dostiglo vrhunac i da se moraju preduzeti neke drugačije mere, jer niko više nije siguran da će se nemiri smiriti tek tako, sami od sebe, utišati, razbiti na paramparčad, a zemlja vratiti u normalni status. Hoće li ovi događaji ostaviti značajan trag na licu Amerike, ili nezalečivu ranu, koja ne zarasta, to ne mogu sa sigurnošću predvideti ni analitičari, ni istoričari, ni sociolozi, ni vidovnjaci. Amerika se suočava sa tri enormne krize – pandemijom, ekonomskom krizom i destruktivnim demonstracijama, i to u sred izborne godine, koja će meriti i određivati smer budućnosti. I dalje će se sukobljavati Wall Street i Main Street, dok pred našim sopstvenim očima nestaju glavne ulice, a od juče i neka američka predgrađa.
“Mir na levoj – Pravda na desnoj strani”, uzivkivali su okupljeni na mirnim demonstracijama juče u Mineapolisu, predvođeni bratom preminulog Džordža Flojda, pozivajući na prestanak rušilačkih pohoda anarhistikih grupa, koje potvrđuju da njihova dela nije izazvala smrt coveka, nego duboki radikalizam i neizlečiva želja za nasiljem. Juče su saopšteni i rezultati nezavisne autopsije, koja je utvrdila da je Floyd preminuo usled gušenja izazvanog pritiskom kolena policajca na njegov vrat, a advokati porodice traže kaznu ubistvo sa predumišljajem, za uhapšenog policajca i trojicu njegovih kolega- saučesnika.
Radikalne horde divljale su i juce velikim američkim gradovima, rušile izloge i prodavnice u Njujorku, Vašington DC, Los Andjelesu i Čikagu, Bajdenov savetnik uplaćivao je kauciju u fondove za vađenje iz zatvora uhapšenih huligana, a Antifini fondovi su nakon tri dana protesta značajno porasli. U isto vreme, guverner Njujorka izjavljuje da se samo radi o mladim ljudima, koji još uvek imaju ideale i koje bismo morali razumeti, dok guverner Ilinoisa odbija da primi federalne vojne jedinice na teritoriju ove države, tvrdeći da predsednik ne zna šta radi i kakve odluke donosi.
Na skoro svim američkim ulicama odgovor policije na prve nerede bio je neadekvatan, što je prilično neobjašnjivo, jer, recimo, u Čikagu nam je gradonačelnica pretila da će nas hapsiti ako ne nosimo maske, ili ne držimo udaljenost od dva metra. Zašto nije uhapšen prvi koji je bacio kamen, razbio izlog, opljačkao radnju, zapalio crkvu, uništio automobil, oštetio privatno vlasništvo? Čuju se i vesti, uz adekvatne snimke i fotografije koje kruže internetom, da su aktivisti Antife na pojedinim gradskim punktovima postavljali uredno složene cigle, kako bi se u adekvatnom trenutku koristile kao hladno oružje, dok su stradali nevini, nedužni ljudi i njihova imovina.
“Nisu u pitanju protesti, radi se o domaćem terorizmu, izgrednici će biti uhapšeni, privedeni pravdi i provesti dugo u zatvorima. Nama treba bezbednost, a ne anarhija, ” – naglasio je juče predsednik Tramp. Njegovi protivnici odmah su odgovorili primedbama da predsednik izvodi vojsku na svoje građane, što nije adekvatna predsednička odluka u trenutku krize i nacionalnih nemira.
Protesti su sinoć održani i u Čikagu, izvan centra grada, koji je i dalje bio zatvoren, demonstranti su se mirno kretali u naselju Lake View, ali je prema izveštaju gradonačelnice Lajtfut i juče bilo pljački i rušenja – policija je dobila 65.000 prijava za izgrede i krađe, sto je 50.000 više nego u jednom normalnom danu. Na Twiteru su se, pod različitim imenima, pojavljivali radikalni pozivi za napade u bogatijim “belim” predgrađima na severu grada, od Nortbrook-a, do Lake Forest-a. Policijski čas u Čikagu važio je i sinoć od 9h uveče do 6 sati ovog jutra, a u tom periodu je, drugu noć za redom, bio suspendovan i sav gradski prevoz.
Bez obzira na političke nesuglasice, jasno je da je Americi u ovom trenutku neophodna “bezbednost, a ne anarhija, kreativnost, a ne destrukcija, isceljenje, a ne mržnja, kooperacija, a ne prezir, vladavina zakona, a ne haos” , kako je i predsednik rekao, obraćajući se sunarodnicima. Na žalost, podele su toliko evidentne, da se čini da će Amerika pocepati samu sebe u sukobima, bez izgleda za izmirenje i konstruktivno rešavanje očiglednih gorućih problema. I danas, a i sutra, kada će nam biti kako nam bude.

MILA FILIPOVIĆ