Amerika u plamenu

Covid-19 u SAD – Dan sedamdeset prvi

Policijski čas sinoć je zaveden u petnaestak velikih američkih gradova, uključujući Čikago, Njujork, Mineapolis, Atlantu i Los Anđeles. Neredi su obeležili  jučerašnji dan, uz sumorne slike sukoba demonstranata sa pripadnicima policije i Nacionalne Garde. Nešto što je u Mineapolisu počelo kao mirni protest, povodom smrti Džordža Flojda, koga je kolenom na vratu ugušio policajac, pretvorilo se u ozbiljne nerede na američkim ulicama. Goreli su juče Njujork, Čikago, Los Anđeles, Atlanta, a scenario i način na koji su se protesti proširili ozboljno govori o scenariju iz sedamdesetih i osamdesetih, kada su militantne grupe stavljale na čelo protesta, naravno iz senke, kao i danas. Njihova taktika je da se u prve redove ubace mladi demonstranti, da izazovu sukobe sa policijom, koje će pomenute militantne grupe kasnije samo pojačavati, delujući iz jednog organizovanog centra. Policija i čelnici velikih gradova, takođe iskusni u tom poslu, imaju svoju taktiku – svesno žrtvuju nekoliko policijskih kola, na žalost i po neki život, a poučeni iskustvom sa nadom da će demonstrantima postati dosadno i da će se posle određenog vremena rasplinuti, a onda i razići. No, ne verujem da još iko ima iskustva sa protestima u 71. danu pandemije. Nisam sigurna ni da su pomenute taktike primenjljive na trenutak u kome se nalazi Amerika, kojoj su jedinstvo i kooperacija potrebniji negó ikada. Davno su rekli momci iz Pink Floyd – Devided we fall!
Demonstranti su palili zastave, automobile, zgrade grafitima, razbijali izloge i pljačkali, blokirali saobraćaj u Čikagu, u drugom danu protesta. Počelo je mirno na Daley Plaza, uz povike “Bez pravde nema mira”, i potom krenuli u marš čikaškim ulicama. Druga grupa je blokirala Lake Shore Drive, a veliki boj demonstanata se popeo na ograde mostova na reci Čikago na Waker Drive, pre nego što su policajci uspeli da mostove podignu i tako spreče kretanje povorki. Nemiri su nastavljeni paljenjem policijskih automobila, prevrtanjem kontejnera, bacanjem kamenja i flaša na policajce, a ni u 9h uveče, kada je u Čikagu počeo policijski čas i zabrana kretanja, nisu napuštali ulice. Vandali su unistili Cikago, grad je u plamenu, prodavnice su opljackane, imovina unistena; dosli su opremljeni da uniste grad. Uzvikivali su – nećemo ulice, hoćemo grad! Gradonačelnica im je odgovorila da poštuje mirne demonstracije, ali da neće dopustiti gaženje zakona i nemire na ulicama Čikaga.

Nakon protesta u petak i angažovanje Nacinalne Garde u Mineapolisu i drugim gradovima, Pentagon je naredio visoku pripravnost vojske, i spremnost da u roku od 24 sata jedinice budu raspoređene u Mineapolis ili po potrebi i u druge velike gradove, u kojima bukte protesti.
Politički lideri, čelni ljudi gradova, načelnici policije, politički analitičari, svi se slažu u jednom – za odbranu uspomene na tragično nastradalog Džordža Flojda neophodni su mirni protesti i iskazivanje nezadovoljstva građana potezima policije iz Mineapolisa. Ali, nasilje i anarhija ruše uspomenu na njega, ruše demokratiju zemlje, ruše sve što je izgrađeno, a pandemijom još i prilično dotaknuto i urušeno.
Demonstracije su buktale i u Njujorku, na ulicama Menhetna koji je do juče, tokom izolacije u pandemiji, izgledao kao pusti grad iz filmova o Pobesnelom Maksu, a sada ključa u neredima, preteći anarhijom i novim žrtvama.
U Washington DC demonstranti su u jednom trenutku probili barikade do Bele Kuće, ali su ograde ponovo postavljene, uz ozbiljna upozorenja pripadnika Secret Service – “Bolje nemojte.” Na ulice je izašla i Nacionalna Garda.
Izvesno je da policijski čas u mnogim gradovima sinoć nije poštovan, broj uhapšenih saznaćemo danas, uz nadu da novih žrtava nije bilo, a čujemo i vesti da nerede u Mineapolisu nisu izazvali gradjani tog grada, nego neki drugi, organizovano dovedeni da prirede nerede. State Department je već pokrenuo istragu o ulozi ekstremnih militantnih grupa u organizovanju protesta širom Amerike.
Trebalo je da danas svi zajedno slavimo let svemirskog broda “Dragon”, čiji je vlasnik privatna korporacija “SpaceX” u vasionu, na nova, značajna ispitivanja svemira u misiji dvojice Nasinih astronauta, Boba Behnkena i Douga Hurley.  Izgradnja letilice trajala je 6 godina, a Amerika je ponovo na značajnoj misiji u svemiru posle skoro jedne čitave decenije. Povratak u svemir – nova era istraživanja, u kooperaciji sa privatnim kapitalopm, kao potvrda da državni aparat ne mora uvek da ima njabolje rešenje. Renesansa značajnih istraživanja za mene je suviše komplikovana da bih mogla da je razumem, ali sam i juče bila u stanju da osetim onu radost zbog dostignuća, ushićenost deteta, koju sam osetila i 1969. godine, kada je lansiran Apolo 11.
Na žalost, povratak u realnost bio je bolan. Juče sam se jedva kolima izvukla iz Čikaga, na putu prema kući, pre nego što je zatvoren Lake Shore Drive, dok sam iza leđa ostavljala uznemireni grad. Pandemiju više niko ne pominje, fizičku distancu više niko ne zarezuje, maske su se juče nosile iz drugih razloga, sada je na redu neka nova infekcija, infekcija mržnje, nepoštovanja i duboke podeljenosti među ljudima. Smiruju je suzavcem, gumenim mecima i barikadama. Da li iko želi da zna kako će nam biti sutra?

MILA FILIPOVIĆ