A kada padne noć

Amerika – Dan sedamdeset treci

“Amerikanci uvek probaju da urade pravu stvar, ali tek pošto probaju sve drugo.” – Vinston Čerčil

Iza nas je još jedna nemirna noć, uz proteste u velikim američkim gradovima, nepoštovanje odluka o policijskom času, ponegde još uvek uz rušenje, pljačku, otimanje i uništavanje imovine. Demonstriralo se juče u 39 američkih gradova, pucano je u policajce u Las Vegasu i St. Luisu, a uveče su, mirne demonstracije posvećene tragično preminulom Džordžu Flojdu zamenjivali neredi koje su predvodili profesionalni anarhisti i kriminalci, koristeći posebne sisteme za komunikaciju i prenoseći nerede iz države u državu.
Saznajemo da je država Minesota, pokrenula istragu o nepoštovanju ljudskih prava i generacijski dubokom, sistematskom rasizmu u policijskim službama u toj državi. Neophodnost reforme u policiji niko ne poriče, ali je teško da će je izvojevati rušilačkim pohodima.
U Njujorku je policijski čas sinoć počeo u 8h, ali šta to vredi kada nesposobni gradonačelnik DeBlazio nije želeo da ga na demonstrante primeni. Prepucavao se sa njim njegov levicarski kolega, guverner Cuomo (kažu oni koji ih dobro poznaju da nisu u sjajnim odnosima), tvrdeći da grad nije odgvorio teškom zadatku, da bi mogao da smeni gradonačelnika i uvede Nacionalnu Gardu na ulice grada Njujorka, ali da još nije vreme za to. Valjda je imalo još šta da se razlupa, otme, spali i još poneko povredi.

U Wasington DC se stanje takođe nije smirivalo, uprkos policijskom času i zabrani kretanja, pa je Pentagon odlučio da u prestonicu pošalje aktivnu vojsku.
U većini američkih gradova policijske snage su bile epicentar kontroverznog odgovora na nerede i krizu, mediji su konstantno dolivali ulje na vatru, pa su se Amerikanci u čudu pitali šta je zaista u centru protesta, i zbog čega se uspomena na Džordža Flojda bespriozornim ponašanjem izgrednika omalovažava i skrnavi, a razlozi za podele i netrpeljivosti samo usložnjavaju.
Glavna tema predsedničkom kandidatu, Džou Bajdenu, koji je govorio pristalicama u Filadelfiji, juče je bila  Biblija, koju je ispred spaljene crkve u Washington DC držao predsednik Tramp. Bajden je zaboravio da pomene nerede, izgrednike i one koji su ovaj istorijski hram oštetili, ali je zamerio predsedniku držanje Biblije, jer bi ga, kaže, radije video da je ponekad otvori i pročita, a ne samo pridržava u zgodnoj prilici za fotografisanje.

Brinuli smo na početku i tokom pandemije (ne stvarno, šta je sa pandemijom) da li ćemo imati posao na koji ćemo posle izolacije moći da se vratimo, da li ćemo imati poslovne prostorije u kojima ćemo svoje poslove obavljati, a evo, čudnom igrom subine ili istorijskih promena, vidimo da su uništene i robne kuće, prodavnice, mnogi poslovni prostori, banke, restorani, kancelarije, razorene ulice, gradovi, predgrađa. Protesti su kao gumicom ya čas izbrisali i, kako su nam mesecima govorili, neophodno fizičko distanciranje.
Gradonačelnica Čikaga, u kome se i juče demonstriralo, uglavnom na severnoj strani grada, donela je odluku o ulasku u 3. Fazu otvaranja, koja počinje danas, radom restorana koji imaju bašte, prodavnica, frizerskih, salona za nokte i masažu, uz poštovanje uredbi o distanci i smanjenju kapaciteta, kao i posebnim uslovima higijene. Juče je, obraćajući se građanima u svojevrsnom govoru o “stanju grada”, rekla da posebno apeluje na mlade i od njih traži da oni budu lideri i primer starijima, i obećavajući da će posle nereda svakako očistiti čikaske ulice i izloge, ali i pročistiti sistem. Ja se nadam da se mladi neće ugledati na njenu neefikasnost i  nekompetentnost i neadekvatnu reakciju u kritičnim trenucima za grad koju je pokazao guverner države Ilinois.

Juce je i u Čikagu na snazi bio policijski čas, ali i u Aurori, Downers Grove, Elmhurst, i Ciceru, u kome je tokom demonstracija ubijeno dvoje ljudi, a uhapšeno 60 izgrednika.
Policijski čas u Njujorku od sinoć je, konačno počeo u 8h uvece, i biće na snazi sve do kraja ove sedmice. To je odgovor kompletno nekompetentnog gradonačelnicka DeBlazia na brutalnu njujoršku noć u kojoj je grad razoren, a kao što znamo još uvek nije ni u Fazi 1 za otvaranje posle pandemijske izolacije. Za nas koji stvari posmatramo sa strane nije čudno samo to što organi vlasti ne primenjuju odluke koje su sami doneli, već što se čini da sami primenu tih odluka opstruiraju, kaljajući ugled “progresivnih, liberalnih, demokratskih gradova.” Kao da policajci postaju žrtvena jagnjad političkih lidera, koji evidentno nisu sposobni za akciju kojom bi neredi bili zaustavljeni, a dijalog nastavljen, kako bismo, ako još nije kasno, svi zajedno spoznali da je za Ameriku jedina prava nacionalnost – ljudskost.
Mržnja prema predsedniku Trampu, njegovim odlukama i potezima tokom pandemije, i naročito tokom razarajućih nereda, iz dana u dan raste, dolazi iz različitih izvora, ali očigledno sa jasnim ciljem da u godini izbora bude što više oslabljen, a onda i potučen u novembru. Zameraju mu odsustvo političke elokventnosti, i uopšte ne vole što stvari, često bez neophodnog političkog filtera, naziva pravim imenima. Istina je, predsednikov način obraćanja i njegova terminologija često nisu konstruktivne u datim okolnostima, a svi znamo da je politika veština vladanja u datim uslovima, ali njegovi protivnici zaboravljaju da i oni takođe moraju meriti i premeravati svoje reči, a ponekad predložiti i sprovesti i konkretnu akciju.
Događaji koji su ozbiljno uzdrmali Ameriku ostaviće duboke posledice na svakog građanina; skoro 3 puna meseca zastrašivani smo stanjem pandemije, kontroverznim informacijama, strašnim kolapsom ekonomije, koja će se zbog trenutne krize joć duže oporavljati, gubitkom posla, finansijskom nesigurnošću. Više niko ne pominje novi stimulativni ekonomski paket, kao da nikoga nije briga kako će biti rešen problem nezaposlenosti, ko će se i na koji način boriti sa državnim deficitom i kako ćemo iz krize izaći. Ovako podeljeni svakako ne.
Nekada su za Ameriku govorili da je to zemlja koja je prešla iz varvarizma u dekadenciju, a da se nije dotakla civilizacije. Plašim se da sada Amerika ide u obrnutom smeru, od dekadencije ka varvarizmu. I danas, ali i sutra, kada će nam biti kako nam bude.

MILA FILIPOVIĆ