Fleka na obrazu Amerike

Covid-19 – Dan sedamdeseti

U Mineapolisu, gradu u kome već nekoliko dana bukte protesti, sinoć je uveden policijski čas, nakon novih sukoba demonstranata sa policijom. Policija koja u četvrtak uveče, dok su demonstranti palili policijsku zgradu, po naređenju gradonačelnika nije reagovala, sinoć je koristila suzavac i najavila hapšenja za sve koji ne poštuju naredbu o zabrani kretanja.
Protesti su održani i u Vašington DC, ispred Bele Kuće, gde su demonstranti probili barikade, a nastavljeni ispred Capitol Building i Hotela Tramp. Demonstriralo se i u Atlanti, Njujorku i Cikagu, a skoro svi očekuju dug vikend protesta širom Amerike.
Bivši policajac iz Mineapolisa, Derek Chauvin, koji je 9 minuta kolenom gušio uhapšenog, nenaoružanog Džordža Flojda, koji je kasnije preminuo, juče je uhapšen. Bio je to odgovor na celonoćne proteste u ovom gradu, u kome su besni demonstranti zapalili policijsku stanicu i demolirali još 170 objekata. Protesti su postali užareni zbog oklevanja policije da uhapsi 4 policajca, koji su bili u patroli i tako učestvovali u pomenutom incidentu, a u istragu čitavog slucaja uključio se i FBI. Na ulicama Mineapolisa nalazi se 500 naoružanih pripadnika Nacionalne garde, a protesti se održavaju i u Los Anđelesu, Feniksu, Denveru, Kolumbusu, Memfisu i Luivilu, gde je prošle noći bilo sedmoro povređenih.

Rat se nastavio i na Tviteru, posle predsednikovog tvidta da “Kada počinje pljačka, počinje i pucnjava”, tražeći od organa vlasti da oštro reaguju na ponašanje izgrednika, što su mu predstavnici Demokratske partije oštro zamerili, tvrdeći da tako samo potpiruje vatru. “Nije vreme za tvitove, ovo je ravno nacionalnoj krizi”, komentarišu danas američki mediji.
Da li je Amerika na ivici građanskog rata, kako će se razrešiti pitanja otvoreno prisutnog rasizma, fleke na obrazu, srcu i duši ove zemlje, mogu li se protesti vratiti u mirne okvire, za kakve se zalaže i porodica preminulog, kada će organi vlasti prikupiti neophodne činjenice i utvrditi da li su policajci učinili kriminalno delo, hoće li biti mira u Minesapolisu i drugim gradovima? Da li je gradonačelnik Mienapolisa mogao reagovati drugačije, nakon prvih protesta u kojima su paljenje radnje, iz njih odnošena roba, uništavane zgrade okolnih kompanija? Da li su demonstranti mogli reagovati drugačije, nakon devetominutnog snimka, u kome njihov sunarodnik moli za pomoć, moli za vazduh, uporno govoreći da ne može da diše? Je li jedino nasilje odgovor na nasilje, i da li je i ovo vreme oko za oko, zub za zub?
U Mineapolisu je juče bilo prilično mirno, garda na ulicama je napravila barikade, ali se ne sukobljava sa demonstrantima, a zvaničnici traže smirenje protesta, kompletnu i kompleksnu istragu o onome što se dešavalo pre i posle pomenutog snimka, kao i pravdu za Flojda i njegovu porodicu.
U protestima pretprošle noći uhapšena je i CNN TV ekipa, ali su ubrzo pušteni na slobodu, a guverner im je na konferenciji za štampu juče uputio izvinjenje.
Incident se dogodio na Memorial Day, u ponedeljak, 25. maja, a sudski organi tvrde da je istražni postupak urađen u rekordnom roku, kada se radi o pripadnicima policije,  pa je policajac kriv za smrt uhapšenog u pritvoru od juče. Ne pominju detalje i različite dokaze, ali tvrde da ih imaju, uključujući i dodatne snimke sa lica mesta i preliminarne izveštaje lekara o uzroku smrti, koji će omogućiti podizanje optužnice protiv uhapšenog policajca, a možda i protiv još trojice njegovih kolega. Neophodno je dokazati da je upotrebio dodatnu silu, bez opravdanog razloga, a za utvrđivanje činjenica odrešena je grupa iskusnih tužilaca i njihovih savetnika. Uhapšeni policajac optužen je za ubistvo bez predumišljaja.
Vest jučerašnjeg dana bile su i najavljene promene u odnosima Amerike sa Kinom, koje je objavio predsednik Tramp u saopštenju novinarima ispred Bele Kuće. U nastojanju da zaštiti američku bezbednost i prosperitet, predsednik je naglasio gubitke od stotine milijardi dolara u odnosima sa Kinom, koju međunarodna zajednica i dalje tretira kao zemlju u razvoju, pa Kina zbog toga na mnogim poljima ima povlasćen položaj.

“Želeli smo konstruktivne odnose sa Kinom, ali su oni, na žalost, prekršili mnoga obećanja koja su dali nama, ali i drugim zemljama u svetu, a dopuštanjem da pandemija zahvati 186 zemalja učinili veliku štetu globalnoj zajednici. Pandemija je mogla biti sprečena, da su na vreme prijavili žarište SZO, ali su namerno prećutali, i time izazvali smrt velikog broja ljudi i ogromnu ekonomsku štetu svetu. Zbog toga je moja administracija donela odluku da Amerika napusti SZO, a da sredstva koja smo uplaćivali toj organizaciji ubuduće upućujemo onima kojima je pomoć zaista potrebna. Svet traži odgovor od Kine. Mi ćemo zaštititi i našu istraživačku i intelektualnu imovinu, naše strateške reserve, kao i integritet našeg finansijskog sistema i američke investiture. Kao što svi već znaju, Hong Kong više nije autonoman, iako po svim međunarodnim dogovorima ima parvo na još 27 godina autonomije. Time je Kina ugušila slobodu u Hong Kongu, i od 1 zemlje – 2 sistema napravila 1 zemlju – 1 sistem, protivno međunarodnim ugovorima. To je tragedija za Hong Kong, tragedija za Kinu, ali i tragedija za svet.
Amerika će doneti nova uputstva za putovanja u Hong Kong, objavićemo ugovore direktno sa Hong Kongom, koji je za nas i dalje posebna teritorija, i koji će imati specijalni tretman, a sankcionisaćemo sve odgovorne iz Hong Konga koji su učestvovali u suspenziji autonomije.” – rekao je između ostalog američki predsednik.
Analitičari međunarodnih odnosa već odavno tvrde da između Amerike i Kine gori hladni rat, ne tako opasan kakav je bio između istočnog i zapadnog bloka do osamdesetih, ali svakako ozbiljan, opasan i nepredvidiv. Kinezi uporno dovikuju: “Nemojte ni probati da nas promenite”.
Na žalost, iako je bilo očekivano, predsednik Tramp juče nije odgovarao na pitanja novinara, koji su od njega želeli da čuju mišljenje o razvoju situacije u Mineapolisu i hapšenju policajca odgovornog za smrt Džordža Flojda.
Ovog vikenda će u svim američkim državama popustiti restrikcije, biće otvorene prodavnice, restorani i barovi, sa određenim ograničenjima i manjim brojem potrosača i gostiju. U novoj normalnosti, kako za sada stvari stoje, osim rukovanja, grljenja i ljubljanja, nestaće i švedski sto, testiranje hrane u radnjama, javni touch-screen ekrani, kucanje čašama uz živeli, javne česme, korpe za lične stvari pred preglede na aerodromima, keš, a poslovna putovanja biće svedena na minimum.
Centar za kontrolu bolesti izdao je nova uputstva za otvaranje kompanija i kancelarija širom Amerike, koje će morati da obezbede fizičku distance od dva metra između radnih stolova, ili pregrade od pleksiglasa i zabrane upotrebu javnog prevoza za zaposlene.
U Njujork Sitiju i Čikagu prisutan je i ozbiljan problem sa pacovima, koji, u nedostatku hrane zbog zatvorenih restorana, slobodno šetaju gradovima u borbi za preživljavanje, jedu se međusobno, i prete novim zarazama.
Potrošnja u aprilu smanjena je za rekordnih 13.6 odsto, na spiskovima nezaposlenih je 21 odsto radno sposobnih Amerikanaca, prvi put u 124. godine dugoj istoriji otkazan je i Bostonski maraton, pa će naredni biti održan u aprilu 2021.
Iskreno, više bih volela da ovog vikenda pišem o istorijskom Spasex-Nasa letu svemirskog broda “Dragon”, koji bi danas, ako vremenski uslovi dozvole, trebalo da bude lansiran iz Kennedy Space Center u  Floridi, i tako nas makar na kratko sve zajedno odvede u budućnost, ili izbavi iz neprijatne stvarnosti u kojoj bukte pandemija i građanski sukobi, a krv nam ledi ideja o novom hladnom ratu. Ipak, znam da je daleko do povratka u budućnost, u kojoj će nam ionako biti kako nam bude.

MILA FILIPOVIĆ