CRNA GORA OTIMA IMOVINU SPC? 

Kraj kalendarske 2019. godine uzburkalo je usvajanje Zakona o slobodi veroispovesti u Crnoj Gori, koji je izazvao negodovanje Srba i Srpske pravoslavne crkve, jedine kanonski priznate crkve u Crnoj Gori. Reč je o zakonu koji već godinama izaziva lavinu reakcija, posebno medju sveštenstvom i vernicima Mitropolije crnogorsko-primorske (MCP), kulturnih i javnih ličnosti, ali i zadovoljstvo kod znatno malobrojnijih sledbenika kanonski nepriznate organizacije Crnogorska pravoslavna crkva. U obrazloženju zakona je navedeno: “Svi verski objekti koji su bili imovina države Crne Gore pre gubitka njene nezavisnosti i pripajanja Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca 1918. godine, a koji kasnije nisu na odgovarajući pravni način prešli u svojinu neke verske zajednice, biće prepoznati kao državna imovina.“

Premijer Duško Marković ovako obrazlaže predlog zakona: “Nakon obnove nezavisnosti i medjunarodne afirmacije Crne Gore, naša je dužnost da do kraja utemeljimo kulturni i gradjanski identitet naše države. Ovaj zakon je završni korak na istorijskom putu emancipacije Crne Gore.“

Medjutim, u Mitropoliji su uverenja da je premijerov pristup potpuno pogrešan i daleko od prava i pravde, jer je, kako kažu, “crkva oduvek bila zakoniti vlasnik, a ne držalac svoje imovine, a svoja prava trebalo bi da dokazuje država, a ne crkva“. Pravni eksperti Mitropolije navode da se u tekstu zakona koriste izrazi “država Crna Gora“ i “Crna Gora“ iako se “država do 1918. godine nije tako zvala“.

Iz Mitropolije takodje podvlače da ne postoji dokument od 1860. godine do danas koji dokazuje da je knjaževina, a potom kraljevina, bila vlasnik crkava i džamija. Što se tiče današnjeg vremena, Mitropolija, eparhije, manastiri i crkvene ustanove su se kao pravni subjekti upisivali u katastarske knjige kao i druge firme i gradjani. Pravni subjektivitet Mitropolije u Crnoj Gori isti je kao i pre 1918. U prvoj reakciji, predsednik Pravnog saveta Mitropolije crnogorsko-primorske SPC Velibor Džomić ocenjuje da je vladin predlog neprihvatljiv, te da je u mnogim segmentima suprotstavljen medjunarodnim aktima i standardima: “Radi se o jednom unilateralnom tekstu Vlade i to više liči na jedan politički pamflet za političku upotrebu nego na jedan predlog zakona koji bi bio usaglašen sa novotehničkim pravilima u Crnoj Gori i zakonodavnim postupkom. Naš tim će vrlo pažljivo razmotriti sve to, mada se nakon prvog čitanja teksta lako može zaključiti da je ovaj predlog zakona za najmanje 30 odsto gori od nacrta zakona iz 2015. godine. Ima mnogo spornih rešenja, nije u pitanju samo imovina, ali i dalje tvrdim odgovorno da je u značajnom delu odredaba suprotstavljen brojnim medjunarodnim pravnim aktima i mi ćemo to dokazivati u narednom periodu“, ističe Džomić.

Hapšenje 22 gradjana, od kojih 17 poslanika opozicionog Demokratskog fronta u parlamentu, optužbe da je policija pretukla sveštenika SPC, te podeljene reakcije u crnogorskom parlamentu, epilog je 15-satne rasprave i usvajanja pomenutog Zakona. Jedan od lidera Demokratskog fronta Nebojša Medojević ocenio je da je u Skupštini Crne Gore sproveden državni udar. “Juče se desio presedan da policija upadne u parlament. To je bio direktni pokušaj i realizacija državnog udara. Sve konflikte u parlamentu rešava parlament kroz svoje unutrašnje kontrole, samo u Crnoj Gori to rešava policija brutalnim hapšenjem i privodjenjem. U parlamentu je sproveden pravi državni udar, policijskom huntom se rešavaju problemi u parlamentu“, poručio je Medojević.

On je na hitnoj konferenciji za novinare izrazio “oštar protest“ zbog, kako je rekao, prebijanja gradjana i sveštenstva SPC. Na političkoj sceni Crne Gore, kako je rekao, demonstrirana je antipravoslavna koalicija i da će krenuti u političke konsultacije kako dalje postupati i artikulisati, kako je rekao, ogromno nezadovoljstvo gradjana Crne Gore.

Poslanik DF Slaven Radunović zahvalio se crnogorskom predsedniku Milu Djukanoviću koji je, kako je rekao, uspeo da ujedini pravoslavni narod u Crnoj Gori. “Mislim da je zagrizao zalogaj koji neće moći da proguta. U stvari, mi mu obećavamo da će tako da bude, nikad mu taj zalogaj kroz grlo neće proći“, istakao je Radunović.

U više mesta u Crnoj Gori su održani protesti, ali i ispred crnogorske ambasade u Beogradu, zbog usvajanja spornog Zakona o slobodi veroispovesti, kojim se, kako je rečeno na protestu, otimaju srpske svetinje u toj zemlji. U Beogradu protest su organizovali studenti Pravnog fakulteta BU, a podršku su im pružili i studenti iz Banjaluke. Studenti su poručili da traže od srpske vlasti da inicira sednicu Saveta bezbednosti UN povodom usvajanja tog zakona, da se 40 crnogorskih ambasadora iz sveta koji dele predstavništvo sa Srbijom izmesti i da se ambasador Crne Gore u Srbiji Tarzan Milošević proglasi personom non grata. Ispred ambasade Crne Gore u centru Beograda vijorile su se srpske zastave, pevale patriotske pesme, a gradjani su nosili i ikone. Na odbijanje spornog zakona u Crnoj Gori pozvao je i srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik. On je naglasio da je tekst ovog propisa direktno uperen protiv SPC i njenih eparhija, koje je pre 800 godina osnovao Sveti Sava. “S obzirom na to da Crna Gora već ima ugovore sa Rimokatoličkom crkvom, Islamskom i Jevrejskom verskom zajednicom, stiče se utisak da se Zakon donosi samo zbog želje da se diskriminišu SPC i njeni vernici. Usvajanjem ovakvog zakona Crna Gora je usvojila akt neprijateljstva prema srpskom narodu, vernicima, SPC i njenim svetinjama koje su Crnogorci uvek časno branili i odbranili“, istakao je Dodik. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je izjavio da nema pravo da se meša na direktan način u nešto što se dogadja u drugoj zemlji.

Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić upozorava da niko ko je udarao na crkve nije prošao dobro. “Ovo je posledica toga što Crna Gora, u želji da pokaže crnogorsku državnost, negira srpstvo... Ne mogu da verujem da će neko poslati policiju da zauzme Ostrog. Ne mogu da verujem da će neki policajac da se ponaša kao komunisti 1945, da osvajaju crkvu“, naglasio je Dačić. U Skupštini Srbije došlo je do incidenta nakon što su poslanici Dveri Boško Obradović i Ivan Kostić ušli na sednicu kako bi izrazili nezadovoljstvo što srpske vlasti nisu reagovale na usvajanje Zakona o slobodi veroispovesti u Crnoj Gori. Noseći transparente “Vučić i Milo – braća blizanci“ i “Srbijo, zašto ćutiš?“, Obradović i Kostić su stali za govornicu parlamenta i upitali poslanike vladajuće koalicije zašto ne reaguju na usvajanje Zakona o slobodi veroispovesti u Crnoj Gori i hapšenje poslanika Demokratskog fronta. Predsednik Dveri Boško Obradović izjavio je da su na njega i poslanika Kostića naprednjaci “nasrnuli“ u sali Skupštine Srbije jer nisu želeli da gradjani u direktnom TV prenosu čuju da predsednik Srbije Aleksandar “Vučić saradjuje s režimom Mila Djukanovića“. “Oni nisu želeli da gradjani vide poruke na kojima piše da su Vučić i Djukanović politička braća blizanci. To ih je najviše zabolelo i nisu hteli da vide poruku i pitanje zašto Srbija ćuti na dešavanja u Crnoj Gori i otimanje srpskih svetinja i hapšenje“, rekao je Obradović. Djordje Vukadinović iz poslaničke grupe Pokret za spas Srbije – Nova Srbija izjavio je da je vinovnik fizičkog sukoba u Skupštini Srbije šef poslaničke grupe vladajuće Srpske napredne stranke, Aleksandar Martinović. Rekavši da je jasno da je Martinović “fizički nasrnuo na poslanike“, Vukadinović je dodao da “kada nas ovde, gde se jasno vidi šta ko radi, ubedjuju da je belo crno, kako bi bilo tamo gde to nije tako“. On je kazao da je Obradović transparentima “Milo lopove – ne damo ti svetinje“ i “Zašto Srbija ćuti“, koje uneo u salu, poručio isto ono što je rekao on, Vukadinović. “Boško je rekao transparentom, a ja rečima. Reakcija vlasti na Zakon o slobodi veroispovesti u Crnoj Gori je neadekvatna i trebalo je da pošalje ozbiljniju poruku“, rekao je Vukadinović.

Država Srbija ne reaguje adekvatno ni politički, ni diplomatski na dogadjaje u Crnoj Gori povodom izglasavanja Zakona o slobodi veroispovesti, ocenio je u Kragujevcu lider Narodne stranke Vuk Jeremić. “Srbija ćuti zbog toga što neko ko je na čelu režima ima svoje dilove – mafijaške, kriminalne, političke, vezane sutra za razgranič enje sa Kosovom, ‘mini šengen’“, rekao je Jeremić. On je naveo da je i 1995. godine, “dok je Krajina padala, Srbija ćutala“, a tadašnji predsednik Slobodan Milošević “gledao na drugu stranu, jer je imao svoje dilove i pregovarao o onom što će se kasnije desiti u Dejtonu“.

Dve zemlje, jedna priznata i jedna kanonski nepriznata crkva – svi imaju mišljenje o tome čiji bi manastir Ostrog trebalo da bude. Javna rasprava Vlade Srbije i Crne Gore, ali i srpske i crnogorske pravoslavne crkve dovela je do toga da vernicima verovatno nije jasno u čiju će versku kuću ubuduće ulaziti kada budu išli na Ostrog ili druge manastire i crkve.

“Odgovor na pitanje – čiji je manastir Ostrog – biće pokazatelj odnosa snaga na terenu“, objašnjava za BBC na srpskom Miroljub Jevtić, politikolog religije i profesor na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. “Crna Gora i srpska crkva u njoj – te dve stvari ne idu zajedno. To nije versko ili crkveno, već političko pitanje do kog dolazi zbog težnje Crne Gore da odbrani identitet i izgradi naciju.“ Po oceni Mitropolije Predlog zakona koji je usvojila vlada i o kom će se izjašnjavati poslanici u crnogorskom parlamentu je “gori od Nacrta zakona iz 2015. a obrazloženje koje su pružili uz dokument ne korespondira sa istorijskim činjenicama”. “Otišli su toliko daleko. Nemojte se iznenaditi kad bi taj monstrum od zakona stupio na snagu, da postave poreskog inspektora pored ćivota Svetog Vasilija Ostroškog da upisuje ko je dao kakav prilog i da to broje i prebrajaju. To je nešto što ne postoji ni u jednoj civilizovanoj državi u svetu“, rekao je za “Politiku“ koordinator Pravnog saveta Mitropolije crnogorsko-primorske SPC, protojerej stavrofor dr Velibor Džomić. On pojašnjava da crkva ima vrlo uredjeno, precizno finansijsko poslovanje koje je u funkciji misije crkve a, kako je rekao, “primitivizam, koji je ovde demonstriran, prevazilazi svaki razum“. Prema oceni analitič ara ponašanje sadašnjeg crnogorskog rukovodstva je dokaz da je ovo prvi put u modernoj državnosti da jedna država, kao sekularna, iskazuje “ambiciju da postane vlasnik, držalac i korisnik sakralnih objekata“.

Poslanik Srpske liste i novi potpredsednik kosovske skupštine Slavko Simić izrazio je bojazan da bi Priština mogla da donese zakon o verskim zajednicama sličan crnogorskom. “U Prištini je u pripremi zakon koji se zove zakon o verskim zajednicama, malo drugačijeg naziva, ali suštinski je isti kao crnogorski i tu je u pitanju, možda, otimačina imovine Srpske pravoslavne crkve i svega onoga što je pravoslavno“, rekao je Simić.

BEĆKOVIĆ: U CRNOJ GORI KAO DA TRAŽE PREŽIVELE U AUŠVICU DA IH DOTUKU

Progoniti danas crnogorsku Mitropoliju ravno je tome kao kada bi neko potražio preživele u Aušvicu da i njih dotuče, kaže za Sputnjik akademik Matija Bećković.

Haos u Crnoj Gori nikoga ne ostavlja ravnodušnim, a o tome kojim će putem ova država nastaviti, akademik Matija Bećković za Sputnjik kaže:

“Crkva je odvojena od države, ali država nije od crkvene imovine, što se najbolje videlo ovih dana u Crnoj Gori i to u božićne dane, i katoličke i pravoslavne. Crnogorsko-primorska mitropolija je u Drugom svetskom ratu ili neposredno po završetku rata ubijena. Stotinu dvadeset i šest sveštenika na čelu sa mitropolitom Joanikijem, koji su tada ubijeni, upisano je u knjigu svetih Srpske pravoslavne crkve. Sada istu priliku da se upišu imaju i sveštenici i episkopi sadašnje Mitropolije crnogorske. I to što su uradili vladici Metodiju, samo su mu skovali oreol.“ Na pitanje ima li povratka za Crnu Goru posle ovoga, Bećković odgovara: “Crna Gora će se ili vratiti, ili će nestati ako nastavi isti onaj put kojim je već jednom učinila svecima sveštenike Mitropolije. Svojevremeno je u Kongu Kasavubu uhapsio policiju, a sinoć su u Crnoj Gori uhapšeni poslanici Demokratskog fronta i to će se pamtiti dok ima srpskoga naroda“, dodaje akademik.