Vreme žalosti

Amerika – dan sedamdeset peti

Juče je u Miniapolisu održan prvi oproštajni skup za Džordža Flojda, koga je pre 9 dana ubio policajac, gušeći ga kolenom na vratu, dok su trojica policajaca incident posmatrala ne reagujući. U Mineapolisu i drugim američkim gradovima i dalje su održavane demonstracije protiv rasizma, brutalnosti policije i diskriminacije. Sahrani su prisustvovali članovi porodice, predstavnici lokalnih i državnih vlasti, kao i lideri manjina i verski lideri.
Advokat porodice, Benjamin Crump, naglasio je da Flojd nije umro od coronavirus pandemije, već od druge, mnogo teže pandemije koja vlada Amerikom -  umro je od pandemije rasizma i diskriminacije.

Prisutnima se obratio i sveštenik, aktivista za ljudska prava i političar, Al Šarpton, borac za prava Afro-Amerikanaca, ističući da se ovo što se desilo Flojdu u Americi dešava svakodnevno – u školama, zdravstvenim i drugim institucijama. U svakoj sferi života. “Vreme je da ustanemo u Džordžovo ime. Skinite kolena sa naših vratova” – rekao je.
On je takođe najavio da će 28. avgusta, na 57. godišnjicu čuvenog govora Martina Lutera Kinga “Ja imam san” u Vačington DC biti održan marš, uz učešće Flojdove porodice. “Moramo se vratiti u Vašington i ustati svi zajedno – crni, beli, Latino, Arapi, i reći im  - vreme je da se sa ovim stane.”
Predstavnici Demokratske partije u američkom Kongresu predlažu i novi zakon pod imenom Džordža Flojda – Low Enforcement Trust & Integrity Act, zahtevajući reformu polcije na saveznom nivou. U istom danu slušali smo i kontroverzne predloge levo orijentisanih za prestanak finansiranja policijskih snaga, na čemu insistiraju gradonačelnik Los Andjelesa, kao i mnoge zvezde Holivuda. Guverner Njujorka, Andrew Cuomo, sada se gromoglasno zalaže za reformu policijskog sistema, zaboravljajući da je prvi čovek Njujorka još od 2011. godine, pa se mnogi pitaju gde je sa reformama bio do sada.
Koleno na vratu postalo je metafora u čijoj su srži u ovim danima bol i ljutnja, a svima koji objektivno sagledavaju stanje stvari jasno je da zemlju čeka dug put do razrešenja problema. Zato se moraju rešavati kompleksno, na svim nivoima, uz jedinstvo nacije koja se može uspraviti do principa na kojima je i nastajala. Zato verujem da predsednik ove zemlje mora otvoriti kanale za komunikaciju, uspostaviti dijalog, biti snaga koja ujedinjuje, a ne razdvaja. I da će umeti to i da bude.

Trenutno više od polovine ispitanih Amerikanaca misli da predsednik Tramp nije adekvatno odgovorio na proteste i da svojom retorikom zemlju uvodi u još dublju krizu i podele. Drugi otvoreno zameraju postojanje različitih stavova u Pentagonu, o ulozi vojske i načinu zavođenja reda i mira na ulice zemlje.
Državni tužilac, Bil Bar, juče je na pres konferenciji u Ministarstvu pravde potvrdio da je Amerika suočena sa dva velika izazova – ubistvom Džordža Flojda, za koje čvrsto obećava da će pravda biti zadovoljena, a počicnioci zločina kažnjeni, obecavajuci i vracanje poverenja Afro-Amerikanaca u pravosudni sistem. Najavio je i paralelnu istragu Ministarstva pravde o kršenju ljudskih prava u ovom tragičnom dogadjaju. Takođe je naglasio da će Ministarstvo na čijem ce čelu raditi ozbiljnu i detaljnu istragu o svim nasilničkim organizacijama koje su, praktično, otele mirne proteste, i uništile američke gradove. Radi se o militantnoj organizaciji Antifa, ali i o drugim organizacijam, uključujući i strane elemente.
“Suočeni smo sa grupama mirnih demonstranata koji s pravom izražavaju nezadovoljstvo zbog nemilih dogadjaja i sa pravom protestvuju, koristeći svoja prava iz Prvog amandmana,, ali na žalost i sa grupama koje pljačkaju, kao i sa ekstremnim grupama, koje u senci protesta provlače svoje agresivne agende. Nećemo dozvoliti anarhiju, ponovo ćemo uspostaviti vladavinu zakona.” – rekao je novinarima Bar.
Živimo u izazovnom i opasnom vremenu za zemlju i njene građane, svesni da neredi ovakve vrste nikada nisu bili znak zdrave demokratije. U Njujorku je situacija takva kao da su policajcima sada vezane ruke, dok čekaju odobrenje čelnika grada da zavode mir i kažnjavaju nepoštovanje policijskog casa, koji počinje u 8h uveče. U neredima u ovom gradu povređeno je oko 300 policajaca, mnogo ih je i u čitavoj zemlji, a tokom 9 dana protesta ubijeno je 12 ljudi. Čini se kao da postoje tri Amerike – jedna je fokusirana na ubistvo Džordža Flojda, kao smrtonosni primer nepravde sistema; druga je fokusirana na bezumno nasilje u gradovima izazvano besmislenim neredima; treća Amerika veruje da su neredi povodom smrti Džordža Flojda očekivani i opravdani. Želim da verujem da uprkos svemu većina Amerikanaca želi da čuje reči koje spajaju, a ne razdvajaju, ubeđena da će sledeće predsedničke izbore dobiti onaj ko ih bude uverljivo izgovarao, uprkos činjenici da rešenje nije izmedju Trampa i Bajdena, jer su i problemi i rešenja mnogo dublji i kompleksniji od toga.
Bio je juče dan i za izvinjenja na mnogim nivoima, koja su mediji prenosili intenzivno. Najpre se The New York Times izvinio čitaocima zbog toga što je objavio kolumnu senatora, Toma Kotona (Republikanac iz Arkanzasa) pod naslovom “Pošaljite trupe”, u kojoj govori o ulozi vojske u smirivanju građanskih nemira. Urednik i izdavač su se izvinili čitaocima i zaposlenima, koji su burno reagovali na objavljivanje teksta, objašnjavajući to kao svoj veliki , u brzini napravljen propust, bez poštovanja visokih standarda lista. U istom danu izvinio se i čuveni američki fudbaler i veliki filantrop i humanista, Drew Brees, koji je rekao da se protivi svakom nepoštovanju američke zastave, što je izazvalo burne reakcije mnogih njegovih kolega. Cenzura i politička korektnost tako ozbiljno prete istini i objektivnosti, i uvlače se u svaku poru američkog života, kidajući parče po parče demokratije.

Zemlja je evidentno u vatri, koju mediji potpaljuju, a narod u panici ne zna ni šta misli, ni šta govori, ni šta radi. Svih ovih godina mog života u Americi bila sam fascinirana činjenicom da Amerikanci ne troše vreme na beskrajne priče o politici, rezultatima izbora, pa čak ni o rezultatima fudbalskih, bejzbol i drugih utakmica. Mislila sam – pametni ljudi, ne traće ni vreme ni reči, poštuju tuđe mišljenje, a svoje zadržavaju za sebe. Medjutim, sada mi je jasno da je ćutanje i prećutkivanje bilo sakrivanje pod tepih i potpuno ubilo dijalog; nestao je razgovor kojim bismo se mogli bolje razumeti i približiti na pristojniju distancu, makar pre pandemije. Ne stvarno, šta je sa pandemijom? Doktor Fauči reče da se sada vrlo retko viđa sa predsednikom Trampom, a pandemiju skoro niko vise uopšte i ne pominje.
Ne znamo šta će nam doneti novi dan. Ne znamo kako će se događaji odvijati, u kom pravcu ce protesti ici i kakve nove zahteve ce oni koji demonstriraju postavljati. A moglo je biti i drugačije. Mogla je ovo biti zemlja dovoljno prosperitetna, da eliminiše mržnju i bude svetionik nade, napretka i uspeha. Možda jednog dana,, ali tada će nam ionako biti kako nam bude.

MILA FILIPOVIĆ