"A ja kažem, a, gde je Amerika"

Amerika – Dan sedamdeset četvrti

"Strategija je pronalaženje onoga što ne treba raditi” – Steve Jobes

Državni tužilac Minesote, Keith Elison, juče je preinačio optužnicu protiv policajca Derek Chauvin, koji je kolenom brutalno ugušio Džordža Flojda, u ubistvo 2. stepena (namerno ubistvo, bez predumišljaja) i podigao optužnice za saučesništvo u ubistvu  2. stepena protiv trojice policajaca koji su saučestvovali u ovom brutalnom zločinu - Tou Thao, J. Alexander Kueng i Thomas Lane. Od juče su sva četvorica bivših policajaca u pritvoru.  

Tako je zadovoljen zahtev porodice tragično preminulog i većine mirnih demonstranata širom zemlje, koji su izričito tražili da saučesnici u zločinu budu uhapšeni pre nego što bude održan In Memoriam, danas u Mineapolisu.

Nije to ni sinoć donelo mir u Ameriku, u kojoj se demonstriralo na ulicama i posle uvedenog policijskog časa, ali je bilo manje izgreda i rušilačkih pohoda anarhističkih radikalnih grupa. Prisustvo većeg broja policajaca na ulicama, vojska u Washington DC, ograđivanje i zaštita poslovnih prostora i privatnih objekata, mere koje su možda zakasnile čitava 3 dana, ipak su sinoć dale neke rezultate.

Dan je počceo i evidentnim neslaganjem ministra odbrane, Marka Espera, sa predsednikom Trampom. U Pentagonu je ministar saopštio da se ne slaže sa primenom “The Insurrection Act” (upotreba vojske u slučaju pobune), jer misli da se tome pribegava samo u krajnjem slučaju, te da sada nije trenutak, a i da nema potrebe da vojska izađe na ulice Amerike. Esper je dalje tvrdio da je prisustvo Nacionalne Garde sasvim dovoljno za rešavanje problema, i naglasio da želi da Pentagon odvoji od politike i tako služi svim građanima Amerike u ovoj kriznoj situaciji. Nije jasno zašto je na ovo saopštenje trebalo čekati sedam dana, ali i ćutanje je govor, ponekad najglasniji, zar ne?
Nedugo zatim objavljeno je da će pripadnici aktivnog sastava američke vojske, njih oko 200, biti povučeni sa ulica glavnog grada Amerike, ali je ta vest kasnije demantovana, potvrđujući da neslaganje sa prvim vojnikom dostiže usijanje. Mnogi će reći, ne i slučajno.
Mediji su juče ipak pisali o političkim angazmanima u najgoroj mogućoj formi, hvatajući kandidata Džoa Bajdena nakon posete Filadelfiji, kada je, misleći da su mikrofoni isključeni, jasno priznao da”ovde ne bih morao da budem, da nije preliminarnih izbora.” Nisu to čuli mnogi Amerikanci, naročito ne oni koji su na ulicama, u protestima, ne shvatajući da izgleda nikoga nije briga, da nema strategije kojom se može pobediti netrpeljivost, savladati mržnja, slomiti dalje osiromašivanje. Ne vide da je neophodan konstruktivan dijalog, jasan stav političara, lidera manjina, religijskih lidera, poslovnih ljudi, poznatih ličnosti, u trenutku kada je zemlja na kolenima, u nemirima, u danima u kojima je prisutna nekompetentnost na svim nivoima, koja izaziva strah, paniku, beznađe.
Juče su se saopštenjima o aktuelnim dogadjajima oglasili i bivši predsednici – Džordž Buš je reka da “postoji bolji put, put empatije, akcije i mira, i ja sam uveren da će Amerika izabrati bolji put.” Barak Obama je naglasio da “demonstranti sada moraju iskoristiti iskru protesta i inicirati pravu promenu. Iako svi osećamo bol i  nesigurnost, ovi tragični događaji su i trenutak da radimo zajedno, promenimo Ameriku i živimo svoje najuzvišenije ideale.”
Za danas su najavljeni mirni protesti u mnogim američkim predgrađima, a mnogi analitičari bave se upravo tim podelama, između Amerike u sigurnim predgrađima,  Amerike koja još uvek ima posao, obavlja ga iz kuće sa svojih lap-topova, i Amerike koja je bez posla, natrpana u male gradske stanove, bez opcija i budućnosti.

Doduše, ni danas niko ne daje konstruktivne savete kako da se te dve strane sretnu na nekoj zajedničkoj crti i dijalogom dođu do rešenja. I dalje smo razbijeni predrasudama, kao lancima koji su nas zauvek podelili.
U Njujorku se i dalje prepucavaju guverner i gradonačelnik, takmičeći se u nekompetenciji i neefikasnosti – u ponedeljak je u gradu uhapšeno 600 izgrednika, ali su samo posle sat vremena provedenog u pritvoru vraćeni na ulice, kojima i danas haraju. Policija je, po nečijim direktivama, grad predala izgrednicima, pa sada spasavaju što se spasti moze – čuvena robna kuća Sax Fifth Avenue uz zabarikadirane izloge dodala je bodljikavu žicu, žilete i u noćnim satima pse čuvare. Na severu Čikaga, nakon najave da izgrednici planiraju posetu, Lake Forest je zabarikadirao svoje radnje.
Redovi za kupovinu oružja u skoro svakoj državi su nepregledni, broj zahteva za dozvole za nošenje oružja povećao se za 75 odsto, a prodaja različitog vatrenog oružja skočila je za 37 procenata.
U Filadelfiji je, recimo, dinamitom i kućnim eksplozivnim napravama, razbijeno 50 bankomata, iz kojih je odnošen novac, a u nekim slučajevima kradene su i kompletne mašine. Sličnih slučajeva bilo je i u Minesoti i u Picburgu. Savezni istražni organi pokrenuli su istragu protiv velikog broja sumnjivih lica, uglavnom pripadnika radikalnih militantnih organizacija, koji su dinamit nudili na prodaju, a uhvaženi su prisluškivanjem telefona i razmenom drugih informacija.
Jasno nam je da se iza brda nešto mnogo teško i opasno valja i da se mir na ulice američkih gradova neće još dugo vratiti. Svesni da ova kriza ne sme biti pitanje sukoba političkih partija, ipak smo svedoci postojanja namere i želje da se predsednik Tramp porazi, na svim nivoima, te da se za to neće birati sredstva, u atmosferi straha, panike i opšte nesigurnosti.
Nova ispitivanja javnog mnjenja govore da Džo Bajden vodi u 3 ključne države, Arizoni, Viskonsinu i Ohaju, a predsednik Tramp je i u svađi sa Svernom Karolinom, koja donosi 15 electoral votes, u kojoj, kako je odlučio, neće biti održana Konvencija Republikanske partije.
Ne stvarno, šta je sa pandemijom? Čikago se juče otvorio u svojoj 3. fazi, mada ne znam šta još u gradu nije bilo razlupano i ko može s mirom popiti piće gledajući na srušeni grad. Poštanski servis od ponedeljka je obustavljen u naseljima Englewood, Henry McGee, Wicker Park i Ogden Park, iz predostrožnosti u uslovima demonstracija i nereda.
Ne verujem da iko danas ima odgovor na kompleksno pitanje iz naslova ovog teksta, koje je tako romantično opevano u “Paket aranzmanu” iz osamdesetih. Odgovor nećemo imati ni sutra, kada će nam biti kako nam bude.

MILA FILIPOVIĆ