Finansiranje stranaka i dalje tajna

Odgovor na pitanje koji biznismeni finansiraju stranke u Srbiji i dalje je dobro čuvana tajna. U zvaničnim izveštajima političkih stranaka o izvorima finansiranja nikada nije bio naznačen nijedan poznati, bogati biznismen. Do sada je samo Tomislav Nikolić priznao da su od srpskih tajkuna Miroslav Mišković i Milan Beko novčano pomogli radikale. O tome ko su finansijeri ostalih stranaka i dalje se samo nagađa. Ivica Dačić nije pominjao konkretna imena, niti je govorio o načinu i o tome ko finansira njegovu stranku, ali je rekao da isti sponzori finansiraju gotovo sve partije, jer kako kaže, ne mogu da procene ko će sastaviti vladu. Od finansijera stranaka jedino je svojevremeno progovorio Bogoljub Karić, koji je priznao da je novac davao svim partijama koje su mu novac tražile, dok i sam nije ušao u političke vode.

Demokrate podsećaju da su oni prvi predložili promenu Zakona o finansiranju političkih stranaka i da su prvi objavili podatke o svojim sponzorima. Dok se u javnosti špekuliše o nekima zvučnih imena koji plaćaju domaće stranke, na listi DS su potpuno nepoznate firme, kao na primer “Mia” iz Blaca, “Vera 20” iz Raške i “Baki” iz Batočine.

Domaće nevladine organizacije traže da političari sa reči pređu na dela i da novoformirana Agencija za borbu protiv korupcije počne da radi sa suštinski izmenjenim Zakonom o finansiranju političkih stranaka.

“Agencija za borbu protiv korupcije će morati da se uhvati u koštac sa primenom Zakona o finansiranju političkih stranaka, iako nisu izvršene suštinske promene tog zakona”, kaže Nemanja Nenadić iz “Transparentnosti Srbija”. On je naveo da bi tako izmenjeni zakon takođe morao da bude usvojen pre 1. januara iduće godine, kada će stupiti na snagu Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije. Predsednik grupe zemalja za borbu protiv korupcije u Savetu Evrope Drago Kos kaže da će poverovati da je politička elita u Srbiji spremna da otkrije stranačke finansijere tek kada vidi konkretne poteze.

Predstavnici stranaka slažu se da je Srbiji neophodan novi zakon o finansiranju stranaka, kojim bi bila sprečena korupcija na najvišem državnom nivou. Jedan od elemenata borbe protiv korupcije, koja je i programski cilj Vlade Srbije, prema mišljenju stranaka, mora biti i sprečavanje uticaja tajkuna, odnosno predstavnika “krupnog kapitala” na političke aktere. Stranački lideri, međutim, ističu da dosadašnju nedovoljnu javnost finansiranja stranaka ne treba poistovećivati sa korupcijom, jer finansijeri obično žele anonimnost, ne da bi prikrili uticaj na stranke, već da bi se zaštitili od eventualnog političkog revanšizma.

Predsednik Socijalističke partije Srbije Ivica Dačić, istakao je da među antikorupcijskim zakonima koje je neophodno usvojiti mora biti i novi zakon o finansiranju stranaka. “ U Srbiji se mnogi plaše da budu legalni donatori ili sponzori nekim stranakama, iako je to u svetu normalno i uobičajeno, zato što ih je strah političkog revanšizma od drugih stranaka ukoliko njihova partija, za koju navijaju, ne dođe na vlast”, ocenio je Dačić. Zato, prema njegovim rečima, trenutno postoji “crno tržište” u oblasti finansiranja stranaka, a mnogi biznismeni pomažu sve stranke kako bi obezbedili izvesne privilegije bez obzira na to ko će pobediti na izborima. Portparol Demokratske stranke (DS) Jelena Trivan izjavila je da nedovoljno regulisana oblast finansiranja politič kih partija na prvom mestu ne odgovara strankama, jer ni one u svojim redovima ne žele pojedince koji bi se bogatili na njihov račun. Pre eventualnog smanjivanja iznosa koje stranke dobijaju iz budžeta moraju se usvojiti jasna pravila finansiranja političkih partija kako bi se sprečilo da one zapadnu u “sivu zonu” finansiranja i još veću korupciju. Potpredsedsednik trenutno najjače opozicione partije, Srpske radikalne stranke, Dragan Todorović saglasio se da je potrebno usvojiti nov zakon o finansiranju političkih stranaka i informacije o donatorima učiniti dostupnim ne samo javnosti nego i nadležnim državnim organima. Todorović je rekao da bi se tako sprečila mogućnost da pojedinci, grupe i država nekažnjeno zloupotrebljavaju svoje mogućnosti i finansirajuć i političke stranke utiču na donošenje odluka koje odgovaraju pojedincima ili tim grupama. “Deo koji je vezan za donacije mora da bude apsolutno čist, a država mora da ima uvid u to na koji način su sredstva pristigla pre svega u predizbornoj kampanji. Tada se troše najveća sredstva i nikada do sada nismo imali nikakve mogućnosti da utvrdimo koliko je novca potrošeno i odakle je stigao”, rekao je Todorović.

Stranke na vlasti najgrčevitije brane javne fondove, javne nabavke, javna preduzeća i ne dozvoljavaju njihovu kontrolu upravo zato što se iz njih finansiraju političke partije, upozorava Verica Barać, predsednica Saveta za borbu protiv korupcije. Kao i drugi nezavisni eksperti koji se bave uzrocima korupcije, ona smatra da je neophodna promena Zakona o finansiranju stranaka, ali naglašava da to nije dovoljno. Neophodno je stvaranje jakih institucija koje mogu da kontrolišu tokove javnog novca. “Stalno se vrtimo u krug: prvo naprave loš zakon, kao što je Zakon o finansiranju stranaka ili Zakon o agenciji za borbu protiv korupcije, a zatim sve urade da onemoguće formiranje jake, nezavisne institucije koja može da ga sprovodi i da ih kontroliše. Sad kažu da će finansiranje stranaka kontrolisati Agencija za borbu protiv korupcije, ali u samom zakonu sem formalne izjave da će to raditi nisu ni rečju naznačeni mehanizmi i ovlašćenja na koji će Agencija raditi”, kaže Barać. Njeno upozorenje potvrdila je i D e m o k r a t s k a stranka, objavivš i, doduše j e d i n a , finansijski izveštaj za prošlu godinu. Iz o b j a v l j e n e imovinske karte, poslovanja i spiska pravnih lica koji su finansijeri te partije ne vidi se ama baš nijedan od većih biznismena ili neka od jačih firmi koje posluju u Srbiji. Teško je poverovati da DS nije dobila ni jedan jedini dinar od neke od većih firmi čiji su direktori poznati članovi te stranke ili se izjašnjavaju kao njeni simpatizeri. Zanimljivo je da se Demokratskoj stranci u izveštaju potkrala jedna greška koja ukazuje na sistem kako stranka dobija donacije od ljudi koje postavlja na rukovodeća mesta u javna preduzeća. Od 44 pravna lica koje je navela kao donatore, pominje se i Direkcija za izgradnju grada Kikinda, što je naravno zakonom zabranjeno, jer javno preduzeće ili institucija ne mogu biti finansijeri stranke. U fusnoti je objašnjenje greške, pa se kaže da nije Direkcija donator, već predsednik Upravnog odbora koji je redovno od svoje plate odvajao pet odsto za stranku.

Finansijski izveštaji stranaka apsolutno ništa ne znače jer oni u njima prikazuju samo ono što žele i uklapaju se u zakonske odredbe. Najveći deo tih izveštaja zauzimaju podaci o novcu dobijenom iz budžeta, na legalan način, jer to i nemaju potrebe da kriju. Izveštaji su beznačajni bez kontrole koju bi trebalo da obavi Državna revizorska institucija. U Sloveniji, na primer, državni revizor ima pravo uvida u bankovne račune stranaka i ne gleda samo da li je nešto plaćeno sto dinara, već i da li je opravdano da stranka kupi to što je platila. Zakon o finansiranju političkih stranaka u Srbiji predviđa da sve registrovane političke stranke vode knjigovodstvo o svim prihodima i rashodima i da za svaku poslovnu godinu dostave izveštaj o imovini, prilozima koji prelaze 6.000 dinara, kao i izveštaj o završnom računu sa sertifikatom ovlašćenog revizora. Stranke će od 1. oktobra ove godine finansijske izveštaje za redovan rad dostavljati Agenciji za borbu protiv korupcije. Broj gradjana za registrovanje političkih partija u Srbiji biće povećan sa predloženih 5.000 na 10.000 ako se usvoji amandman DSS-a. Tada bi sve postojeće stranke bile dužne da se preregistruju u roku od šest meseci. U registar je t r e n u t n o upisao čak 575 aktivnih p o l i t i č k i h organizacija, a nakon p r i m e n e n o v i h zakonskih propisa predviđa se postojanje samo 10-15 organizacija.