Iako neuporedivo tiše i manje primetno
nego zapadne sile, najveća država sveta
pažljivo prati izbornu trku u Srbiji i ima
svoje favorite
Brani Srbiju, ali neće da ratuje...
Vladimir Putin
Nije nikakva tajna, naročito ne
novost, da je Zapad i te kako zainteresovan
za ishod predstojećih
izbora u Srbiji. A Rusija? Koliko
je najveća država na svetu zainteresovana
za unutrašnje političke
prilike kod nas, koji odvajkada
važimo za glavne ruske saveznike
na Balkanu, pa i šire? Gde je
Rusija u svesti ovdašnjih
političara, javnosti, analitičara?
Koliko je Rusija bitan deo naše, a
koliko smo mi važan deo njene
političke svakodnevice?
Nikiforov: Nikada ne
priznajte Kosovo
To što će Zapad priznati
nezavisno Kosovo, za Srbe ne
treba da znači da je bitka zauvek
izgubljena – mišljenja je
Konstantin Nikiforov, direktor
instituta za izučavanje Balkana
Ruske akademije nauka i umetnosti
- Srbi ne smeju priznati Kosovo
ni idućih sto godina, ma šta im
Zapad nudio zauzvrat.
Nikiforov dodaje da
Rusija nikada neće dozvoliti da Kosovo
postane član Ujedinjenih nacija:
- U današnjoj situaciji Moskva,
osim diplomatskih, nema drugih mehanizama
da utiče na rešavanje statusa
Kosova, odnosno, na preinačenje odluka
zapadnih zemalja da ga priznaju kao nezavisnu
državu. Kada se zna da je sadašnje
srpsko rukovodstvo izjavilo da neće ratovati
za Kosovo, samo usijane i nerazumne
glave mogu da pomisle da bi onda Rusija
trebalo da krene u rat za očuvanje srpske
teritorije.
Prema rečima Đorđa Miloševića,
dugogodišnjeg dopisnika Tanjuga i BK
televizije iz ruske prestonice i vrsnog poznavaoca
ondašnjih političkih prilika, Rusija
pažljivo prati situaciju u Srbiji uoči 11.
maja. Favorit zvanične Moskve je, smatra
Milošević, takozvana „narodnjačka koalicija”,
okupljena oko aktuelnog premijera
Vojislava Koštunice:
- Mislim da bi njihova pobeda
najviše odgovarala moskovskom
establišmentu. Daleko od toga da će svaki
drugi izborni rezultat naići na osudu ili
negodovanje Kremlja, ali kroz nezvanične i
neformalne razgovore sam, čini mi se, shvatio
da pomenuta koalicija ima nešto više
simpatije zvanične Moskve, u odnosu na
ostale izborne takmace - veli Milošević. - U
svakom slučaju, ubeđen sam da bi im najmanje
odgovaralo da radikali dođu na vlast
u Srbiji, iako su radikali izrazito proruski
profilisani. Jednostavno, u Rusiji postoji
bojazan da bi radikali značajno zaoštrili
odnose sa nekim susednim zemljama i da bi
eventualno povukli neke nepromišljene politič
ke poteze, koje, opet, Rusi ne bi  mogli
diplomatski da odbrane niti da podrškom
stanu iza njih. Sve nas to vraća na odavno
utvrđenu činjenicu, kako Rusi ne žele da
izgube Srbiju kao saveznika, ali ne žele ni
da se zbog nje previše sukobljavaju s
ostatkom sveta!
Podržavaju nas, štite sebe
Kosovo kamen spoticanja što se
famoznog „bratstva”, ili pak, „izdajstva”
Rusije tiče, i po tom pitanju Milošević je
sasvim jasan:
- Rusija je, pre svega, naš veliki i
iskren prijatelj i s tim treba biti načisto.
Sarađuju oni i sa Hrvatima, i sa Slovencima,
ali nikada im oni neće biti bliskiji od nas. To, međutim, ne znači da će Rusija ratovati
s nekim zbog nas! Neće
silom intervenisati ni zbog,
za nju, mnogo bitnijih
stvari, a kamoli zbog
Kosova. Pa, Rusija ima u
svom sastavu barem deset
izrazito separatističkih
regija, pa ni tamo vojno
ne intervenešu! Na kraju
krajeva, kakva bi to vojna
intervencija s ruske strane
i mogla da bude?!
Konvencionalnim
naoružanjem svakako ne.
Znači, nuklerano?! Pa, to ne bi bila intervencija,
već propast čovečanstva. Naravno, to
ne znači da nas je Rusija izdala ili da će nas
izdati, jer ruske vlasti, krajnje principijelno,
mnogo toga čine na diplomatskom i
političkom planu u našu korist. Mi Rusiji
jesmo veliki, verovatno i najveći, saveznik i
prijatelj na Balkanu, ali moramo da shvatimo
da u politici nema ni ljubavi ni bratstva,
već samo interesa. Stoga, Rusija
podržavajući nas, zapravo štiti sebe od
neograničenog NATO uticaja na rubu svojih
granica i tu bi stvari trebalo da nam budu
kristalno jasne – izričit je Milošević.
Umnogome saglasan sa Đorđem
Miloševićem je i Branko Radun, eminentan
beogradski analitičar:
Pod budnim okom Moskve...
Vojislav Koštunica, Boris Tadić i
Tomislav Nikolić
- Šta to motiveše Rusiju da rizikuje
„međunarodni klinč” sa Amerikom, pa i
Evropskom unijom, oko Srbije i Kosmeta?
Mislimo da nije u pitanju samo jedan motiv
ili interes, već kombinacija dugoročnih
strateških interesa, volje da se Rusiji „vrati
dostojanstvo”, straha od mogućih separatizama
unutar i blizu granica Rusije, ali i
određeni ideološki i politički stavovi.
Vođstvo Rusije shvatilo je da se kroz spoljnopolitič
ki aktivizam može moralno i materijalno
ojačati rusko društvo, i dobiti nova
podrška domaće javnosti takvoj politici.
Koliko je koji motiv jak u toj motivacionoj
hijerarhiji nove ruske spoljnopolitičke
agende, nije baš najjasnije – kaže Radun.
- Jasno je da Kosovo predstavlja
kamen spoticanja u jednoj široj geopolitičkoj
igri između Vašingtona i Moskve, sa i bez
EU, u koju ulazi i odnos prema Iranu i pitanje
„antibalističkog hardvera”. Reč je o tome
da Vašington nastavlja rigidnu
hegemonističku i unilateralnu spoljnu politiku,
što prirodno uznemirava Moskvu,
naročito širenje NATO i EU na istok, i čini
je spremnijom na neku vrstu otpora. Kosovo
je u Savetu bezbednosti očigledno povoljna
prilika da se pokaže odlučnost, ali i da se
dobije na vremenu, koje je Rusiji, kao što je
često bivalo u istoriji, jako potrebno –
zaključuje Branko Radun.
Izvor:www.pressonline.co.yu/
|
