IZDVAJAMO

REČ UREDNIKA

Pretplata

Iz redakcije

Sabor trubača u Guči

Foto galerija


SRB INFO

 

ČESTITAMO


 

 

 

 

LEGENDARNI LJUBIŠA SAMARDŽIĆ

 

 

 

 

 

Legendarni srpski glumac i reditelj Ljubiša Samardžić preminuo je nakon teške bolesti 8. septembra 2017. godine, u 81. godini. Sahranjen je na Novom groblju u Beogradu. Na sreću, kroz život sam hodao uspravno, ponosno i nasmejano – govorio je Ljubiša Samardžić, legenda srpskog i jugoslovenskog glumišta. U javnosti se poslednji put pojavio 30. marta na otvaranju 64. Beogradskog festivala dokumentarnog filma, manifestaciji koja je i otvorena njegovim biografskim dokumentarcem “Panta Rei“ koji, izmedju ostalog, obuhvata čitav spektar likova. Od oca rudara do supruge Mire, koja mu je velika podrška čitav život i koja je i tada bila uz njega kao veliki oslonac. Samardžićev dokumentarac kroz intimno svedočanstvo, od skromnog detinjstva u provinciji preko dolaska u Beograd i studija na Akademiji do velike karijere, doneo je i skicu za portret domaće kinematografije i upečatljivu sliku jednog vremena.

- Nemam reči. Uzbudjen sam. Ovaj moj dokumentarni film je pao u vreme kada me zdravlje ne služi, ali u svakom slučaju – idemo dalje – rekao je tada kroz osmeh.

A pre oko dve godine na pitanje koji mu je osnovni utisak kada se osvrne na svoj život, karijeru… rekao je: “Bilo je rašta i roditi se!

Odrastao sam u čestitoj rudarskoj porodici, rano ostao bez oca, divio se majci, ‘tigrici’, koja nas je izvela na put sa mizernom rudarskom penzijom. A bilo nas je troje dece. Iz takvog detinjstva shvatio sam da sirotinja nije najstraš nija stvar koja može da se desi u životu. Kako sam rastao sa svakodnevnim dramama kraj rudnika i kada su zlohudne sirene najavljivale zlo u jamama, bio sam opčinjen etikom, dobročinstvom i solidarnošću rudara i ubrzo sam shvatio smisao opstanka u životu. Na veliku sreću, ubrzo sam sreo svoju suprugu Miru, kojoj dugujem zahvanost za čestitost, instinkt i nesvakidašnju inteligenciju“. Dom mu je, kazao je, uvek bio najvažnije uporište. “Porodica je uvek bila osnov svih mojih životnih premisa. Mog morala, kućnog vaspitanja, harmonije unutar kuće, vrednoće, poštovanja čoveka... Na sreću, sve vreme kroz život hodao sam uspravno, ponosno i nasmejano, iako je smeh mnoge iritirao... Ali, opstao sam zahvaljujući prijateljima. I danas su mi na srcu sudbinski susreti sa Brankom Bauerom, Ivanom Hetrihom, Hajrudinom Krvavacem, Purišom Djordjevićem, Krstom Papićem, Boštjanom Hladnikom, Acom Djordjevićem, Žikom Mitrovićem...“

Upitan moželi se reći, makar unazad gledano, da je imao neki moto, geslo u životu, bespogovornim tonom, uz šarmantan smešak rekao je:”’Ubi concordia ibi victoria’, u prevodu, ‘gde je sloga, tu je i pobeda’”.

Dobitnik je niza prestižnih nagrada, medju kojima je i “Zlatni lav“ Venecijanskog festivala, priznanje koje je osvojio za ulogu u filmu “Jutro“ Puriše Djordjevića koji je te 1968. briljirao na Mostri gde je i njegova tako česta partnerka koju je duboko cenio Milena Dravić nagradjena “Zlatnom ružom”…

A povodom svojih nagrada kazao je:“ Ponosim se što sam otvorio svoj legat u Jugoslovenskoj kinoteci sa šest osvojenih Zlatnih arena u Puli, sa brojnim nagradama za režiju i produkciju, sa najvećom nagradom AVNOJ, negdašnje nam velike zemlje i Zlatnim lavom koji sam dobio u Veneciji, rame uz rame sa Luisom Bunjelom. Ponosim se i što sam potom odbio ponudu najvećih filmskih producenata i reditelja iz Amerike da nastavim karijeru na Zapadu.

Bio sam ponosan na tu svoju odluku i nikada se nisam pokajao. Sačuvao sam svoju ljubav, delio sa suprugom Mirom radost radjanja naše dece, unuka i zajedno smo nastavili ponosno da koračamo prostorima svih zemalja velike Jugoslavije i sveta“.

Na pitanje da iz svog bogatog opusa izdvoji uloge koje su za njega iz bilo koga razloga posebno važne, odgovorio je: “Ima ih više. Uloga Lampasa u filmu ‘Savamala’ Žike Mitrovića, zatim Valentina u ‘Život je lep’ Bore Draškovića, Mačka iz filma ‘Hamlet u Mrduši Donjoj’ Krste Papića, Malog u ‘Jutru’ Puriše djordjevića, šurde iz ‘Vrućeg vetra’ Ace Djordjevića, Crnog Roka iz ‘Kuda idu divlje svinje’ Ivana Hetriha... To su uloge koje su ‘ponele’ publiku, ako hoćete – sva gledališta negdašnje nam velike zemlje i mnogih zemalja Evrope i sveta“.

U razgovoru o načinu na koji se čovek odnosi prema životu, sopstvenim greškama takodje, o percepciji onog što ljudi samima sebi odrede kao bitno… izmedju ostalog, rekao je:

“Svakog iole pribranog i mislećeg čoveka boli ruženje drugih zlobe radi, pasjaluka, a u životu mi nikada nije bio cilj da nekog javno ‘opljujem’ i unizim, jer to peče razumna čoveka u koje i sebe ubrajam.

Uvek sam obuzdavao svoj prgav jezik. Sačuvao sam dostojanstvo, svestan da se u mojim godinama gasi mržnja i zavist, koji su svojstveni vremenu kada mlad čovek uskače u stvaralački voz, u voz ala i zala. Veliki Ivo Andrić bi rekao: ‘Biti čovek, rodjen bez znanja i bez svoje volje, bačen u okean postajanja. Moram plivati. Postojati. Izdržati pritiske sveta oko sebe, sve sudare, nepredvidjene, svoje i tudje postupke... izdržati i svoju misao o svemu tome’„. Ukratko – biti čovek.

 

O Mileni Dravić i Borisu Dvorniku

Iz filma u film, od “Prekobrojne“, “Lita vilovitog“, “Bitke na Neretvi“... Boris i ja smo gradili poštovanje koje nikad nije presahlo. Kad nas je napustio, sa dužnim poštovanjem otišao sam da ga ispratim na splitskom groblju. Ponosim se našim neukaljanim drugovanjem. A Milena je bila i ostala koleginica prema kojoj gajim ogromno poštovanje i divljenje. Zajedno smo gradili i sagradili kreacije koje plene i dan danas. Milina je raditi s Milenom…

 

 

 

Ovogodišnji Srpski filmski festival Čikago, posvećujemo velikanu i legendi Jugoslovenskog i srpskog filma LJubiši Samardžiću. Pored toga što ćemo prikazati njegov poslednji dugometražni dokumentarni film, njegov testament “PANTA REI” posebnu pažnju posvetićemo njegovom delu i doprinosu našoj kinematografiji.

U knjigu žalosti, koju ćemo po završetku festivala poslati njegovoj porodici, imaće prilike da se upišu svi poštovaoci ovog velikan filmskog platna i na taj način iskažu poštovanje prema njegovom radu, koji je ostavio dubok trag u našoj filmskoj produkciji.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Redakcija || Reklame || Arhiva || Pretplata || Galerija || Linkovi || Kontakt

sva prava zadržana © Serbian Mirror

design by KompArt