IZDVAJAMO

REČ UREDNIKA

Pretplata

Iz redakcije

Sabor trubača u Guči

Foto galerija


SRB INFO

 

ČESTITAMO


 

 

 

 

Šljiva je oličenje života u Srbiji, jer je kroz istoriju bila sa nama

 

OJ, SRBIJO, MEDJU ŠLJIVAMA

 

 

Bilo da je sa merakom ispijamo, da je deca prstićima brišu iz tegli sa pekmezom ili da je jedemo umotanu knedlom, šljiva je celog života sa nama

 

 

 

 

 

 

 

 

Oj, Srbijo, medju pesmama, medju šljivama, oj, Srbijo, medju ljudima, na njivama, oj, Srbijo, medju pesmama, medju stadima, oj, Srbijo, pesmo medju narodima...

O Srbiji medju šljivama peva Oskar Davičo, jer Srbije nikad bilo nije a da se nad njom nije nadvijala dobra senka modre šljive. Srpskog svetog drveta života i smrti kojem se Srbin vraća i kad nazdravlja novom životu i kad pije za pokoj duše.

Nažalost, Srbija više nije država u kojoj su ogromna prostranstva kao početkom prošlog veka, svake jeseni u vreme berbe, poprimala boju mastila. Broj stabala ove voćke počeo je drastično da opada, što preti da našu priču o šljivama i rakiji pretvori u još jedno seæćnje na neka bolja vremena. Ne treba zaboraviti da je u doba vladavine kneza Miloša Obrenovića srpska šljivovica imala veliki ugled. Služena je na carskim i kraljevskim dvorovima širom Evrope, a postoje podaci i da je 1858. godine suva šljiva bila drugi najvažniji izvozni proizvod Srbije.

U Dva jelena, jednom od najboljih i svakako najstarijih beogradskih restorana, čuvaju tradiciju i srpsko nasledje, 180 minulih godina i slavnih koraka velikana koji su hodili kaldrmom Skadarlije. Ne čudi zato da su i našu čuvenu šljivu sačuvali od zaborava pokušavajući da joj vrate staru slavu. Za početak, ovo su voće sveže ili sušeno stavili u jelovnik restorana, a predjelo u kojem su glavne role dodeljene slaninici i suvoj šljivi postalo je nadaleko čuveno i omiljeno medju gostima kafane.

– Slano-slatka kombinacija jela uvezena je sa Zapada, ali su naši kuvari koristili šljivu od davnina. U doba Nemanjića jeli su se mahom divljač i jagnjetina, a priča se da su još tada dodavali šljive, mada o tome nema dovoljno preciznih podataka. Mi u Dva jelena možemo da se pohvalimo činjenicom kako je suva šljiva rolovana u slaninici pravi hit na meniju. Naravno, svima bih preporučio da za glavno jelo naruči juneće obraze u sosu od šljiva i čuvene knedle u čijem vas mekom središtu čeka slatka šljiva – kaže Miloš Vuković, šef kuhinje Dva jelena, i podseća da naša šljiva nije samo ukusna već da je i izuzetno zdrava, što je još jedan razlog da se nadje na trpezi u bilo kom obliku.

A kad smo kod oblika i načina na koji šljiva može da se konzumira, nema sumnje, to zna svaki stanovnik Srbije, da su pekmez i rakija najbolji izbor. Kažu da su i pekmez i šljivovica bez premca onda kada je godina rodna i puna sunca, a šljiva slatka kao šećer. A oduvek je pečenje rakije u Srbiji bio praznik za celu porodicu. Oko kazana se narod okupljao, pevalo se, igralo, razgovaralo u vreme kada su srpska sela bujala od života. šta je to tako čudesno u rakiji, objasnio je možda i najbolji hroničar srpskog mentaliteta i poznavalac naših karaktera, Momo Kapor. Kako kaže ovaj veliki pisac i slikar, “u rakiji je suština srpskog bića – najpre radost, zatim svečanost ukusa, zatim bes, samilost, osećanje da je svet dobar i da su svi prijatelji koji je piju“.

 

 

A jedan od najvećih poznavalaca naših pića zaljubljeno tvrdi da je šljiva kraljica voća, a šljivovica kraljica rakije. – Šljiva je nešto po čemu smo prepoznatljivi u celom svetu, mada je nažalost nismo zaštitili, niti se prema njoj poneli onako kako ona zaslužuje. Novim načinom proizvodnje, blendira se više godina, dobija posebnu punoću, postaje kremastija i mirišljavija.

Šljiva je oličenje života u Srbiji, jer je kroz istoriju bila sa nama. Veselila nas je uz domaćinske kazane, hranila nam decu pekmezom kad nije bilo ničega na trpezama, naše bake pravile su kolače od suve šljive, a mi smo sebi dozvolili da se od te i takve šljive odrodimo – priča nam Dejan Maslovara, vlasnik vinoteke i poznavalac rakija i vina koji se prodajom najboljih pića bavi decenijama.

Šljivovica se lako pije, ali se teško dobija, kaže nam prva žena ovenčana titulom viteza u Srbiji. Sonja Broćeta, vitez rakije, samouvereno tvrdi da je bolje piti rakiju nego strana pića jer je “voće božansko“…

– Možete li da uberete krompir, pirinač ili žitarice od kojih se dobijaju druga pića i pojedete ih? Ne možete, ali zato voće možete da skinete sa grane i odmah uživate u njemu. Voćne rakije su, stoga, bolji izbor, ali ih je i teže napraviti, jer sve zavisi od prirode, koliko je rodna godina i kakav je rod. Osim toga, šljiva je jedina rakija koju ne možete da lažirate jer ne postoji ekstrakt. Zato kad kažete rakija, mislite šljivovica – objašnjava Sonja i poručuje još jednu veoma važnu stvar. – Rakija se merači. Ona se pije polako, u njoj se uživa sa društvom i obavezno se ispija uz meze…

Bilo da je sa užitkom ispijamo, da je deca prstićima brišu iz tegli sa pekmezom ili da je jedemo umotanu knedlom, šljiva je celog života sa nama. Kažu stara verovanja da kuću treba graditi na onom mestu gde ovo drvo dobro napreduje. Kažu i da kada se novorodjenče okupa, tu vodu treba prosuti na rodnu šljivu. A kada na Božić pada kiša, nema sumnje, rodiće nam šljiva... Živeli!

Izvor: Elevate

 

 

Redakcija || Reklame || Arhiva || Pretplata || Galerija || Linkovi || Kontakt

sva prava zadržana © Serbian Mirror

design by KompArt