Piše: Marijana Maljković

NEUTRALNA SRBIJA IZMEĐU RUSIJE I NATO-a

Početak godine označio je intenziviranje bezbednosnih pitanja sa kojima se suočava Srbija. Najpre je pokrenuta inicijativa grupe intelektualaca o potrebi raspisivanja referenduma za ulazak u NATO. Inicijativa je predstavljala izvesno iznenađenje, jer tema srpskog članstva u NATO, nije na dnevnom redu ni Beograda ni Brisela. Uporedo s tim, krenula su i upozorenja ruskih zvaničnika kako će Srbija ulaskom u NATO praktično priznati Kosovo.

Debata da li Srbija treba da postane članica NATO ili ne, proteklih dana bila je jedna od omiljenih tema srpskih političara. Stavimo li sa strane činjenicu da se radi o pitanju koje stranke koriste za čisto zamajavanje naroda u nedostatku rešenja za istinske probleme, a znajući da bi trebalo bi da prođu godine i godine pre nego što članstvo u NATO zaista postane tema, ono što je posebno zaokupilo pažnju javnosti bila je reakcija iz Moskve.

PORUKA IZ RUSIJE Ako Srbija istraje na želji da uđe u NATO, moraće da se odrekne Kosova, nakon čega će i Rusija biti primorana da preispita svoj stav prema Kosovu, jer "ne možemo biti veći Srbi od Srba", bio je kategoričan stalni predstavnik Rusije pri NATO Dmitrij Rogozin. "Nisu sve zemlje članice NATO priznale nezavisnost Kosova. Kao što je poznato, to su Španija, Grčka, Rumunija i Slovačka. Ali i po međunarodnom pravu, i po statutu NATO takva situacija je prepreka na ulazak Srbije u Alijansu. Kako se stav većine zemalja NATO neće menjati, to znači da Alijansa može da primi Srbiju u svoje redove samo u "novim" granicama - bez Kosova. Beograd će morati da zvanično prizna suverenitet Prištine, što će naravno povući za sobom promenu stava i Madrida i Moskve. Mi prosto nećemo imati argumenata, kako kaže ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov, da "budemo veći Srbi od samih Srba" - obrazložio je Rogozin. Prema njegovim rečima pitanje učlanjenja u Alijansu svakako treba rešavati na referendumu, a pre njegovog raspisivanja treba, proučiti iskustvo neutralnih zemalja Evrope: Austrije, Švajcarske, Švedske, koje su zadržale vanblokovski status, iako su susedi zemalja koje ulaze u NATO. "To im ne smeta da vode miran život i da mirno grade vlastite institucije bezbednosti, ne predajući Briselu svoj nacionalni suverenitet," kaže Rogozin i savetuje da Skupština Srbije i srpska javnost toj ideji posvete maksimalnu pažnju.

GLAS NATO-a Generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen nedavno je izjavio da ako Srbija želi članstvo u EU uopšte nije obavezno da prvo uđe u NATO. "Uz to, teško mi je razumljivo kako se može govoriti o tome kada se u Beogradu i danas vide tragovi bombardovanja NATO od pre deset godina. Tu je i problem Kosova, čiju je nezavisnost priznala većina zemalja članica NATO. Pa problem demonizacije srpskog naroda, flagrantni antisrpski dvostruki aršini Zapada prema učesnicima rata u bivšoj Jugoslaviji... Zar je sve to zaboravljeno? Rusija naprosto neće razumeti izbor Srbije u korist NATO u svetlu svega što sam nabrojao," izjavio je Rasmusen. S druge strane, ruski predsednik Dmitrij Medvedev je zvanično predložio NATO-u drugačije oblike saradnje. Ali državna sekretarka SAD Hilari Klinton odbila je rusku ponudu koja predlaže novu arhitekturu evropske bezbednosti i novi sporazum NATO-Rusija, ocenjujući da nije potrebno potpisivati nove sporazume i stvarati nove institucije. Po njenim rečima, neki ruski predlozi sadrže konstruktivne ideje, međutim, SAD smatraju da sklapanje novih sporazuma nije neophodno i da pregovori o evropskoj bezbednosti treba da se vode u okvirima postojećih foruma kao što su OEBS i Savet Rusija-NATO. "Ja nedvosmisleno kažem: Da, Rusija se suočava s realnim pretnjama bezbednosti, ali NATO nije jedna od tih pretnji. Smatram da jedan od naših zadataka u bliskoj budućnosti jeste da ubedimo Rusiju da širenje NATO ne predstavlja pretnju za Rusiju u 21. veku," naglasila je Klintonova.

GRAĐANI SRBIJE NE ŽELE U NATO I pored postavljanja raketnog štita u Bugarskoj i Rumuniji i širenja NATO u regionu, Srbija neće morati da se odrekne pozicije neutralnosti, jer ona ni danas nije neutralna zemlja, tvrde vojni analitičari, jer kako kažu, takav status joj ne priznaje niko u svetu, a deklaracija o vojnoj neutralnosti, usvojena u Skupštini Srbije 2007. godine, služi samo za unutrašnje potrebe. "Da bismo zadržali poziciju neutralnosti, treba da budemo neutralni. Mi to, međutim, nismo, jer ona nije potvrđena nijednim međunarodnim ugovorom, kao u slučaju Švajcarske, Austrije i Švedske. Imamo i primer Grčke, za koju se tvrdi da je, iako članica Alijanse, mnogo neutralnija od Austrije i Švedske, jer grčki vojnici ne učestvuju ni u kakvim misijama, za razliku od austrijskih i švedskih," kaže ekspert za pitanja bezbednosti Zoran Dragišić.

S druge strane predsednik Srbije Boris Tadić je poručio da do kraja mandata Vlade Srbije 2012. godine neće biti menjana Deklaracija o vojnoj neutralnosti Srbije i da neće biti pokretano pitanje učlanjenja Srbije u NATO.

"Srbija će sigurno sarađivati sa NATO i ako ne bude članica. A, u kom obliku, odlučiće građani", naveo je ministar odbrane Dragan Šutanovac i podsetio i da Srbija učestvuje u NATO programu Partnerstvo za mir i ima ambiciju da dostigne status države naprednog partnera. "U ovoj godini će biti uspostavljena Misija Srbije pri NATO, usvojen je drugi Individualni program partnerstva za 2010. godinu, a planiran je i nastavak rada Srbija-NATO grupe za reformu odbrane", naveo je ministar odbrane. On je dodao da "Srbija i NATO nisu više neprijatelji, već partneri koji žele da pronađu najbolje modalitete saradnje, ističući da je ipak, u svim promenama u odnosima Srbije sa NATO, najvažnija promena svesti i prizme kroz koju gledamo jedni druge.

Dragan Šormaz, poslanik DSS i član skupštinskog odbora, ujedno i član petočlane delegacije naše skupštine u Parlamentarnoj skupštini "Partnerstva za mir" kaže, da Srbija sa Rusima nema specijalnu saradnju po pitanju bezbednosti. "Srbiji je "Partnerstvo" dovoljan okvir i za nas je najbolje da imamo dobre odnose sa svima. Mislim da Srbija nije toliko ni velika, ni moćna, ni jaka, da bi odlučivala kakve će bezbednosne strategije preuzimati međunarodna zajednica. Srbiji je dobro da sa svima ima dobre odnose, ni ka Rusiji ni ka NATO ne treba ići dalje," zaključio je Šormaz.

Završnu reč o tome kome će se prikloniti Srbija, trebalo bi da daju njeni građani. Većinsko mišljenje u Srbiji, o članstvu u NATO-u i dalje je izrazito negativno, dok analitičari procenjuju, da je ono podložno promenama, u zavisnosti od raspoloženja vodećih političkih garnitura. Istraživački tim državne televizije došao je do podatka da 56,9 odsto građana podržava proglas javnih ličnosti, okupljenih oko Vojislava Koštunice, Matije Bećkovića, Vladike Amfilohija, Dušana Mihajlovića, Mome Kapora, Emira Kusturice i drugih, u kojem navode da je takva ideja neprihvatljiva. ”NATO je bombardovao Srbiju i to se ne zaboravlja!” Manjinski deo od 29,4 procenta koji, takođe, ne zaboravlja šta se dešavalo tokom devedesetih, ipak, smatra da bi Srbija trebalo da gradi svoju budućnost na novim osnovama i pod novim istorijskim okolnostima.

Više od 200 akademika, glumaca, pisaca, umetnika, episkopa SPC, bivših i aktuelnih političara zatražilo raspisivanje referenduma o ulasku u NATO, iz straha da vlast takvu odluku ne donese iza zatvorenih vrata. "Srbija je sa najvažnijih govornica sveta više puta objavila da nikada neće priznati nezavisnu državu Kosovo, a to znači da nikada neće ući u NATO. Nezavisno Kosovo je delo NATO-a, koji je tu lažnu državu stvorio i u njoj sebi dodelio vrhovnu i neprikosnovenu vlast", navodi se u zahtevu koji je pročitao jedan od potpisnika akademik Matija Bećković. ”Ostajući verna sebi i svojim tradicijama, vojno neutralna Srbija nije nikakav izuzetak. Srbija ima i razlog više, kakav nema nijedna druga država, a to je zločinačko NATO bombardovanje i uništavanje Srbije i njenog naroda, uz gaženje svih osveštanih normi međunarodnog prava. Taj razlog nije izvučen iz nezapamćenih vremena, niti je za taj zločin odgovoran neki drugi, već ovaj isti NATO. Preko tog razloga srpski narod ne može preći, a da ne pređe preko svog pamćenja i svog dostojanstva”, ističe se u zahtevu.