IZDVAJAMO

REČ UREDNIKA

Pretplata

Iz redakcije

Sabor trubača u Guči

Foto galerija


SRB INFO

 

ČESTITAMO


 

 

 

 

U BEOGRADU PROMOVISANA ZNAČAJNA KNJIGA DR SRDJE TRIFKOVIĆA ”KONTINUITET HLADNOG RATA”

 

AMERIKA VUČE HAZARDNE POTEZE

 

 

 

 

KNJIGA “Kontinuitet hladnog rata“, dr Srdje Trifkovića, urednika magazina Kronikls i vrsnog analitičara medjunarodne politike, promovisana je u Beogradu, u svečanoj sali Doma Vojske.

Pored autora, o knjizi su govorili i njen recenzent Milomir Stepić sa Instituta za političke studije, Nenad Kecmanović, profesor Fakulteta političkih nauka i Slobodan Erić, urednik lista Geopolitika.

Centralno mesto njihovih opažanja bila je promena odnosa medju ključnim zemljama sveta i drugim vodećim centrima moći i njihova neizbežna refleksija na položaj Srbije.

Stepić je u tom smislu ukazao da Trifković uspešno analizira fenomen američke “duboke države“ i prikazuje vašingtonsku močvaru koja guta deo po deo vizije personalnih uzdanica Donalda Trampa. Njena misija je, kako je ukazao, da razgradjuje nacionalne identitete i suverenitete kao smetnje globalizmu i da u tom cilju gradi sistem globalne vlasti. Važno obeležje te “patologije zapadne elite“, kojoj Trifković poklanja celo jedno poglavlje (budući da su elite ono što čini “duboku državu“) jeste stigmatizacija oponenata – od pojedinaca do čitavih naroda, konstatovao je Stepić i ukazao da je baš zato tim elitama i potreban “kontinuitet hladnog rata“.

– Na kraju, kad čitalac ovo i mnogo više od ovoga sazna i pročita, ne može da ne zaključi da nemaju samo SAD “duboku državu“, da svakako slično funkcioniše “duboka država“ EU – londonska je naročito posle Bregzita izvedena na svetlo dana, francusku i nemačku “duboku državu“ smo već videli na delu, ne treba da se zavaravamo da je Rusija na to imuna (Dugin ju je nazvao “šestom kolonom“), ali – šta je to “duboka država” Srbije i kako funkcioniše beogradska “močvara“? Nije li to ono što je otelotvoreno državom čiju ćemo stogodišnjicu obeležiti sledeće godine, a i danas se ne odriče kontrole ključnih “koridora moći“ – ukazao je Stepić i istakao da bi Trifković baš kako je perfektno analizirao američki slučaj, mogao i da to učini na srpskom primeru “duboke države“.

Stepić je ukazao da je autor knjige detaljno razmotrio slabljenje EU, koju naziva Briselskim Levijatanom, apostrofira njen talasokratski karakter, podredjenost Americi i njenu nefunkcionalnost, hipertrofiranu birokratiju i nemogućnost da se suprotstavi ključnom izazovu muslimanske migracije.

Sa druge strane, u analizi odnosa Amerike i Rusije, Trifković ističe da su SAD opsednute arhisuparnikom Rusijom i Hladnim ratom koji nikada nije prestao, a sada se sve više zaoštrava. U delovanju Zapada, autor ne vidi samo specifič an patološki oblik rusofobije, već sve očiglednije pravoslavofobije, koja, kako argumentuje, ima “psihološ ke, kulturne i geopolitičke korene još od četvrtog krstaškog rata“, naveo je Stepić. Slobodan Erić je ocenio da iako postoji opšte mišljenje da je Hladni rat stvar koja je završena raspadom Sovjetskog Saveza, Trifković dokazuje da on ne samo da nije završen, nego postoji njegov kontinuitet:

– Čim se SSSR raspao, obuzdavanje je prešlo u razuzdanu ekspanziju. Već 1996. je predsednik Klinton prekršio obavezu Džordža Buša starijeg da neće biti širenja NATO ka istoku i Alijansa je izbila na ruske carske granice. Pod Džordžom Bušom mladjim se proširila 2004. maltene do predgradja Sankt Peterburga sa prijemom tri baltičke republike. Sve vreme, medjutim, Ukrajina ostaje glavni zgoditak, kako reče Bžežinski: ne samo ključ da se Rusiji uskrati pristup Crnom moru, neko potencijalni geostrateški nož u mekoj utrobi jugozapadne Rusije. Erić je ukazao i na značaj ove knjige u delu gde su detaljno objašnjene osnovne ideje američke spoljne politike, jer ”se ona iz Srbije pojednostavljeno posmatra“. Posebno je istakao Trifkovićevo objašnjenje da ideologija igra važnu ulogu u kreiranju američke spoljne politike i primer koji se navodi u knjizi: govor Hilari Klinton koja je tokom kampanje 2016. izjavila da je američka nacija jedina neophodna nacija – ona na koju se ugledaju i koju slede ljudi širom sveta.

Erić je upozorio da se kod nas još ne poimaju dubina i razmere ideološkog rata koji vodi globalna upravljačka elita protiv ostatka sveta, a pre svega protiv hrišćanstva, stvarajući uniseks čoveka, savršenog potrošača, bez roda, kulture, nacionalnog identiteta, praznog čoveka kojeg će kapitalizam ispuniti čime god želi.

– Mržnja američke liberalne elite prema Rusiji je patološka pojava nepodložna racionalnom diskursu, što konflikt čini nerešivim. Krajnji cilj te elite nije promena ruske politike, već promena režima u Moskvi kao nužni preduslov temeljite i nepovratne transformacije ruskog identiteta – zaključio je Erić.

Nenad Kecmanović je ocenio da je “kontinuitet Hladnog rata” zaista uspostavljen, ali nakon dva kratka intermeca nade koja su probudili Gorbačov i Tramp.

– SAD nisu uspjele da odole imperijalnom iskušenju da postanu jedini igrač na svjetskoj sceni. “Kraj istorije“, “američka izuzetnost“, “jedina supersila“, “novi svjetski poredak“ su neke od trijumfalističkih kategorija kojima je izražavana pogrešna svijest da je bilo koja pobjeda nadistorijski definitivna, a poraz fatalan. Neočekivani nestanak “crvene opasnosti“ radovao je posthladnoratovsku Evropu ne manje nego i nestanak potrebe za američkim kišobranom. Dok se postkomunistič ka istočna Evropa raspadala u federalne komade, zapadna se našla na meti američkih pritisaka da NATO ostane na Starom kontinentu – rekao je Kecmanović.

Spolja potpaljeni sukobi na Zapadnom Balkanu, viktimizacija i satanizacija “malih Rusa“, a posebno izazivanje gradjanskog rata u BiH, poslužili su kao krunski dokaz da EU ne može ništa da reši bez vojne sile NATO saveza i njegovih humanitarno-preventivnih raketa. Alijansa se po prvi put pojavljuje kao ofanzivno sredstvo u uspostavljanju globalnog američkog gospodarstva, ukazao je. Ohrabruje, prema njegovim rečima, što su izbori pokazali da postoji druga Amerika i to što su izišli na videlo ne samo vašingtonska močvara i duboka država nego i vladari iz senke.

– Soroš, pa i Rokfeleri i Rotšildi, samo su frontmeni transatlantske koalicije onih 300 porodica koje raspolažu sa više finansijske i druge moći nego sve ostalo stanovništvo Zemlje. Poslije Trampa, više ništa neće biti kao prije. Ukoliko u medjuvremenu ne izazovu treći svjetski rat, SAD će morati da se prilagodjavaju multipolarnom svijetu: XXI vjek neće biti američki, nego postamerički i obilježen daljim usponom drugih zemalja, prvenstveno Kine – naveo je Kecmanović neka od Trifkovićevih razmatranja.

– Iako je napisao knjigu koja se bavi svjetskoistorijskim tokovima u kojima glavnu riječ vode velike sile, Trifković ne propušta da zaključi da su se Srbi i srpske zemlje na razmedju milenijuma našle na meti jedine supersile kao eksperimentalni kunići na poligonu za testiranje novih instrumenata, strategija i taktika rušenja neposlušnih režima i totalnog nadzora u rasponu od meke do tvrde moći... I da se do dan-danas nalaze na potencijalnoj “liniji vatre“ obračuna globalnih igrača. U zaključku djela autor stoga daje i konkretnu preporuku da multilateralna spoljna politika izmedju suprotstavljenih velikih sila i blokova jeste važna, ali nije i dovoljna garancija nacionalne bezbjednosti – rekao je na kraju svog izlaganja Kecmanović.

Sam autor je iskoristio promociju da na odredjeni način dopuni i pojasni ono što u vreme nastanka knjige još nije bilo toliko vidljivo.

– Multipolarizacija je proces koji neće biti ni brz ni lagan. Tokom svoje dvomesečne turneje, Donald Tramp je 23 puta izgovorio reč – Indopacifik! Na taj način, on je naglasio ulogu Indije kao potencijalnog saveznika i partnera SAD.

Mi po navici izgovaramo reč BRIKS i pritom je doživljavamo kao otpor Americi. Ali, to nije tačno, naročito od dolaska Modija na mesto premijera. Druga važna stvar je da Amerika neće otići slatko i tiho u noć. Velike sile se ne mire sa gubljenjem pozicija i zato vuku hazardne poteze. A takvi potezi vode u ratove i traju do njihovog sunovrata. SAD su u takvoj fazi vučenja hazardnih poteza. One su obnarodovale novu strategiju kojom su Rusija i Kina označene kao zemlje koje vode politike koje su suprotne ekonomskim, političkim, ali i vrednosnim interesima SAD. Te zemlje su stavljene u isti koš sa Iranom i Severnom Korejom, ukazao je Trifković i upozorio da Amerika vuče poteze koji će skupo koštati druge narode i države, ali i samu Ameriku.

 

Diana Milošević

 

 

 

 

Redakcija || Reklame || Arhiva || Pretplata || Galerija || Linkovi || Kontakt

sva prava zadržana © Serbian Mirror

design by KompArt